АКТУЕЛНО:

У Меминској служен молитвени помен за пострадале Србе Банијског трокута

За пострадале Србе  06.10.1944. у усташком покољу у 17 Банијских села: Живаја, Шаш, Словинци, Костреши, Папићи, Јасеновчани, Чапљани, Побрђани , Меминске (мала, средња и горња) Раусовац, Доњи и Горњи Храстовац, те српски дијелови Тимараца, Утолице, Мрачаја, Церовљана, Новоселаца, молитвени помен служио је у цркви Св.Никола у Меминској Госп. Славиша Симаковић, протојереј-Ставрофор Костајничко-Дубичке парохије.
Молитвени помен и сјећање организовали су ВСНМ Општина: Суња, Хрв.Дубица, Мајур и група потомака са СПЦО Костајничко-Дубичке парохије. За садашње прилике које имамо са вирусом короне и уз поштивање предвиђених мјера одзив сродника пострадалих, чланова вијећа и предсједника вијећа је солидан.
Окупљенима се обратио и поздравио присутне Предсједник ВСНМ Хрв.Дубице Милинко Симић. Подсјетио на догађај од прије 76 година када су усташе из Јасеновца и Дубичких кречана и домаће усташе кренуле на голоруки народ. Усташка акција под радним називом „Опколи,обори, закољи“ планирана је пажљиво на свим нивоима НДХ власти. Ближио се крај рата, Београд је био пред ослобођењем  као и други крајеви Југославије. Србе је требало истребити, нанети им што веће губитке имајући у виду неке будуће догађаје. Тог октобарског дана 1944 пострадало је више од 1200 људи, већином дјеце и жена. (Податак од 1200  побијених, закланих и одведених у Јасеновац, Дубичке кречане, Стазу и др. може бити већи, потврдила комисија ООСК Горњи Храстовац у извјештају од 07.06.1960. Комисијом је руководио Перо Дракулић).  Страдање Банијског народа могло је бити и веће да партизанске јединице нису пресјекле усташки обруч код Горњег Храстовца и пребациле народ на ослобођени простор. Најжешћи сукоб између партизана и усташа био је код села Кострићи. Помоћи за побијене и одведене није било. Усташе су кренуле са пљачком и палењем кућа.
Симић је присутне подсјетио на Јасперсово разматрање о кривици Нијемаца за вријеме Трећег Рајха  које је написао у вријеме Нирнбершког процеса,  то разматрање могло би се примијенити на НДХ и Павелићев режим.  Постоје неколико коријена геноцида над Србима, а два су најважније и то идеологија Римокатоличеке  цркве и хрватска правашка идеологија. Тражећи срж зла долазимо и до Амброза Кузмића управника имања Загребачке бискупије, који је записао 1700 године, да  би било боље све Србе поклати него насељавати. Још тада су постојале идеје о уништењу православних Срба. Грађански рат 1991 испровоцирала је тадашња хрватска власт, која је заратила против својих грађана српске националности. Резултат тога је прогон више стотина хиљада Срба, пљачка имовине, станова пензија и др. Порушено је око 3000 споменика ЖФТ и НОБ. Варају се они који мисле да ће се уклањањем трагова споменика и гробница заборавити злочин. Трагедија Срба у Хрватској је дубоко урезана у меморију Срба.
Ових мјесеци се говори о измирењу те ће и српске жртве добити одговарајући пијетет. Имамо добрих примјера измирења већих нација као Француза и Нијемаца у оба свјетска рата. Ми смо сви за измирење али имамо и резерву јер неки злочини нису извршени од стране Срба а приписани Србима. Важно питање је за чији рачун и у име кога је извршен злочин. Треба се нешто рећи и о сецесији РХ која је прерасла у оружани конфликт. Побуна против државног оквира у коме се налазила РХ је у супротности са међународном правом. Нонсенс је Србима приписивати агресију на РХ. Представници РХ, политичари и др. врше обмањивачко извртање чињеница. Ту се ради о извртању сопствене мисли, осјећања и ставова. Кад год неко намјерно изврће било какве чињенице он ће нужно изврнути сопстевно стање духа. Резултат грађанског рата је прогон Срба са Баније. Банија је доживјела демографски слом, индустрија је уништена. Изгубљена су радна мјеста и т. д. Хрвати напуштају такву државу и успостављени систем.
Преузето са: Банија онлајн
Нема коментара

Напишите коментар