У Сјеничаку на Кордуну отркивена спомен плоча Сави Мркаљу

Мркаљ Сава Сјеничарско дјете, његова слова цијелим свијетом лете

На Свету Петку 27. октобра у Сјеничаку родном мјесту великог српског филолога, филозофа, математичара, монаха, првог великог реформатора српске ћирилице Саве Мркаља, на мјесну цркву постављена је спомен плоча у његову част и сјећање на њега. Плочу су открили аташе за културу Амбасаде Србије у Београду Ксенија Ђукић и замјеник предсједника Српског народног вијећа Саша Милошевић. Стотињак окупљених свечаном академијом, изложбом, наступом фолклораша обиљежило је 235 година од рођења и 185 година од смрти једног од највећих Срба својега доба.

Времеплов сурецитујући стихове и издвајајући значајне године и догађаје Мркаљева стваралаштва и живота водили браћа близанци Синиша и Саша Рудан, Мркаљеви сумјештани који су данас успјешни млади пословни људи у Лондону, али су остали заљубљеници у свој завичај.

„Можемо рећи да није био само човјек већ геније. Његов допринос увелике превазилази границе његове струке, његовог Кордуна, па и границе народа из којег је потекао“, рекао је Милошевић. Данас му откривамо тек скромну спомен плочу, а заслужио је много више. Заслужио је да се институти, да се школе, да се културне институције зову по њему. Прижељкујемо да га једног дана ово друштво поново пронађе. Да пронађе тог великана. Да подсјетимо нас Србе каквог смо великана имали у својем редовима, али и да га и институције хрватског друштва препознају и признају. То прижељкујемо мада нам данашња обесправљеност и скоро па забрањеност Срба у Хрватској не даје много оптимизма. Љетња школа „Просвјете“ носи његово име, али још треба доста тога учинити да себи и другима приближимо тог великог човјека науке и несрећног својег живота, закључио је замјеник предсједника СНВ-а.

Подржана је иницијатива да у „Години Саве Мркаља“ осим постављања спомен плоче на храму и изложбе у школи која је до „Олује“ носила име Саве Мркаља а данас је руина, дјело овог великог научника буде уврштено у српске школске уџбенике, као и да једна школа у избјегличком насељу „Бусије“ поред Београда буде названа по њему.

Сјеничак чине Горњи, Доњи и Ласињски Сјеничак у којем је рођен Мркаљ у истоименом засеоку. Са површином од 63 квадратна километра највеће је село на Кордуну, али нажалост у сва три сјеничарска села данас живи једва педесетак људи махом старије животне доби. Највећи дио Сјеничараца је у Канади гдје су исељавали непрекидно од почетка прошлога вијека до данас, а исељавање за Канаду интензивирано је након „Олује“. Међу канадским Сјеничарцима је и потекла идеја о обиљежавању „Године Саве Мркаља“, а њен иницијатор Светозар Данчуо, дугогодишњи пријератни и ратни овдашњи новинар, поздрављен је великим аплаузом иако је хиљадама километара далеко од родног мјеста.

Дописник Српског Кола
Боро РКМАН