У Сјеничаку на Кордуну oтркивена спомен-плоча великану Сави Мркаљу

Сави Мркаљу (1783-1833.) српском филологу и реформатору српске ћирилице и српског језика, филозофу пјеснику и монахуу суботу 27. октобра 2018. године откривена је спомен-плоча у његовом родном селу Сјеничаку, на Кордуну (Хрватска). Ово обиљежје, које је постављено на мјесном храму Преподобне мати Параскеве,заједно су открили Саша Милошевић, замјеник предсједника Српског народног вијећа у Хрватској и Ксенија Ђукић, аташе за културу у загребачкој амбасади Републике Србије, која је присутнима пренијела поздраве амбасадорице Мире Николић.

-Био је непотребан другима, а несхваћен, занемарен и одбачен од својих и то је био тако велик и тежак терет да га није могао предуго носити па је умро сам, у психијатријској болници у Бечу са 50 година. Био је од оних великих људи, од генија чији допринос увелике превазилази границе његове струке, његовог Кордуна па и границе народа из којег је поникао. Данас му откривамо тек скромну плочу, а заслужио је много, много више- и школе да се зову по њему, и институти, културне и језичне установе, рекао је Саша Милошевић, додавши да се Љетна школа српског језика и културе коју организују СНВ и СКД Просвјета у Хрватској зове по Сави Мркаљу.

Аутор спомен плоче је академски вајар из Београда Љубиша Манчић, а израђена је у Умјетничкој ливници „Кузман“ у Смедереву. Финасирали су је Кордунаши из Чикага Петар Влајнић, Далибор Мркаљ и Светозар Данчуо. Иста спомен плоча истих аутора постављена је и 2016.године на православном храму Светог Саве у Бечу, граду у којем је Мркаљ умро.

У оквиру обиљежавања 2018. као године Саве Мркаља и његовог дуплог јубилеја – 235. годишњице рођења и 185. годишњице од смрти, у Сјеничаку је приказана и изложба о његовом животу, дјелу и утицају на развој српског језика.Изложбу је преставио Драган Крошњар, предсједник Крајишког културног центра „Свети Сава“ из Бања Луке. На свечаности су млади песници Саша и Синиша Рудан рецитовали Мркаљеве пјесме. У културно-умјетничком дијелу програма наступили су мушка пјевачке групе пододбора СКД Просвјета из Загреба и Двојнице из Вргинмоста, женска пјевачка група Никола Тесла из Карловца, хармоникаш Стефан Косановић из Крњака, тамбураш Гојко Пругинић, женска пјевачка група из Петриње.

На 30 паноа постављена је изложба о животу, дјелу и раду Саве Мркаља ауторице Милице Грбић и у дизајну Весне Костић, техничку припрему урадио је Милан Јакшић, коректура Анита Хеш, изложбу су реализирали Удружење крајишких Срба и Историјски архив у Панчеву, а изложба је штампана уз финанцијску помоћ Удружења крајишких Срба “Прело” из Чикага, на идеју Светозара Данчуа. Поводом овог двоструког јубилеја одржан је и научни скуп у Удружењу Ћирилица у Београду,а изложбе о Мркаљу приказане су у Београду, Чикагу, Торонту, Требињу, Никшићу и Подгорици, а најављене су у Виндзору ( Канада), Трстенику, Бања Луци, Војнићу и Загребу. У припреми су и Сабрана дјела Саве Мркаља, а у плану је да се уреди стара дрвена кућа-аутентична брвнара из Мркаљевог доба у Музеј Саве Мркаља.

Такође, постоји иницијатива да по Сави Мркаљу понесе назив једна од новоизграђених школа у Београду.Једина основна школа са називом „Сава Мркаљ“ постојала је управо у Сјеничаку, али је 1995. године становништво протерано, а школа остала без ђака и напуштена.

У Сјеничаку је истог дана обиљежена и парохијална Слава Преподобне мати Параскеве-Свете Петке. У истоименом новосаграђеном храму свету архијерејску литургију предводио је епископ Горњокарловачки Герасим уз саслужење пароха Радослава Анђелића и Дарка Дугоњића. На крају је уз присуство више стотина људи, од којих су многи за ову прилику дошли из Србије, Републике Српске, Аустрије, Немачке, па чак и Америке, одржан народни збор.

Свечаност у Сјеничаку организована је у оквиру Европске године културне баштине.

С. Данчуо

КО ЈЕ БИО САВА МРКАЉ


Српски филолог, први реформатор српске ћирилице и језикаи претече Вука Караџића, филозоф, песник, ђакон и учитељ и један од најпросвећенијих Срба са почетка 19. века Сава Мркаљ рођен је 1783. године у Сјеничаку (тадашња Војна крајина). У свом дјелу „Сало дебелога јера либо азбукопротрес“ објављеном у Пешти 1810. године залагао се за реформу тадашњег застарјелог и неразумљивог правописа и тражио примјену фонетског писма базираног на народном језику и правила “пиши како говориш”.

Тадашњу старословенску и црквенословенску ћирилицу, која је имала 46-50 слова, свео је на 29, од којих су 24 у данашњој српској азбуци. Овим идејама утицао је на Вука Караџића који је у Писменици 1814. године употребио Мркаљеву азбуку:

“Ја сада овдје, имајући за намјерење успјех српскога књижества, не могу друге азбуке употребити него Меркаилову, јербо за српски језик лакша и чистија не може бити од ове”.

Прву писменост Сава Мркаљ је стекао у родном селу Сјеничаку у оквиру парохијалне цркве Свете Петке, богословију је завршио у Плашком, Архигимназију у Загреб, студије филозофије и математике у Пешти. У српском манастиру Гомирје замонашио се као јеромонах Јулијан. Умро је у Бечу 1833. године.

 


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк