У склопу манифестације Дани вишње у Фекетићу окупили се некадашњи становници Чепина

Дани вишње у Фекетићу одржани су 6, 7. и 8. јуна. Прослава се одржава сваке године од 2004. године другог викенда у јуну мјесецу. Посвећена је аутохтоној сорти црне вишње Прима, која даје најслађе плодове баш у овом региону.

У Дому културе оранизована је презентација локалних производа, производа од вишње, меда, изложба ручних радова, изложба ликовних и литерарних радова.

Посјетиоци су могли да уживају у куваном гулашу јер је организовано такмичење у кувању котлића, затим такмичење у израда скулптура од воћа и поврћа, дегустација разних специјалитета од вишње, двојезични културно-умјетнички програми, улична прослава уз музику испред љетње позорнице, као и традиционални ватромет. Организован је и тродневни међународни турнир у куглању.

Један од организатора ове манифестације је предсједник Удружења ппредузетника општине Мали Иђош Раде Стојновић који уједно води и Куглашки клуб Јадран.

Ове године ова прослава је била специфична јер су се Срби из Чепина код Осијека, одакле је и Раде Стојновић окупили у Фекетићу у великом броју, њих 110. Како је за Српско коло рекао Стојновић ово је први пут да су се окупили након више од три деценије.

– Окупили су се људи са различитих континената који су се поново упознавали након 35 година, мало ко је кога препознао. Сигурно негдје око 70 посто људи се није видјело свих ових година. Дошли су из Лондона, Њемачке, Канаде… Та идеја и жеља да се окупимо у нама је тињала годинама, али смо тај сусрет тек сада успјели да реализујемо.

Окупили су се ујутро, већ на доручку. Направили беџеве и мајице за ту прилику. Имали су и заједнички, ручак и вечеру. Музика је свирала у блоковима, како би имали времена и да се испричају. Један дио је и преноћио у Фекетићу и присуствовао молитвеном доручку, а многи су у зору и легли у кревет, како би искористили сваки тренутак да проведу са драгим људима, и надокнаде само дјелић пропуштеног.

Чепин је 1990. године по попису становништва имао 14.500 становника, а 1939. године Чепин је био већинско српско мјесто јер су Срби чинили 70% популације. Нажалост, 1991. су чинили само неких 10% до 12%.

Први Срби у Чепину спомињу се у другој половини 15. вијека, а масовно се досељавају након Велике сеобе Срба 1690. године. Храм у чепину посвећен је Светом Архангелу Михаилу и два пута је рушен, за вријеме Другог свјетског рата и 1992. године када је миниран.

– Данас у Чепину живи мали број Серба, можда око двадесетак кућа.

Чепинци се надају да ће ово њихово окупљање да постане традиција и да ће наредних година да се окупе у још већем броју.