У Смиљану бљеснула “Искра”, монодрама о животу Георгине Мандић Тесла одушевила публику!

Смиљан ово није запамтио. Толико емоције, толико љубави, толико дочаране прошлости на само једном мјесту. Све то захваљујући Маји Колунџији Зорое која је кроз монодраму “Искра” на маестралан начин дочарала живот Георгине Ђуке Мандић, мајке нашег највећег научника свих времена Николе Тесле. Прича је ово која се крчкала мјесецима, каже Маја, видно под емоцијама, јер била је ово премијера која се десила тамо гдје се десити и требала.

– Јао, ја сам се губила на моменте. Када сам пред крај погледала на онај звоник и рекла: Боже ако је случајно, лијепо је, ако није онда је заиста велико, заиста надреално. Осјетила сам емоцију. Како је настала представа? За вријеме короне, нећете вјеровати ја сам ју сањала. Осјетила сам искру. Ђуку Мандић Тесла нико никада није обрадио. Ни филмови, ни серије, ни у позоришту. Она никада није била главни лик. Тесла је обрађиван из разноразних углова, ово је први пут да је Георгина Ђука Мандић обрађена из визуре мајке, каже Маја Колунџија Зорое.

Премијера се догодила управо у Смиљану. Није било нимало лако извести представу на мјесту гдје је управо живјела Георгина, гдје је Богу и народу служио Милутин Тесла. Улог је тада пуно већи, а емоција вишеструко јача.

– Поред тога што сам ја хтјела да покажем, ко је и шта је Тесла, јер не смијемо да заборављамо одакле смо и ко смо, моја још једна порука и замисао је била док сам радила представу јесте да ја Ђуку покажем као апсолутну мајку, мајку свих мајки цијелог свијета, а онда српску мајку, а онда српску мајку ван територије Србије, то ми је заиста пуно значило, пошто сам ја исто са ових крајева, сви ти кругови су ми били значајни. Публика каже, да смо успјели у томе, каже Маја Колунџија Зорое.

Ово је представа коју је требало видјети и доживјети. И управо овдје у Смиљану, тамо гдје је Герогини мјесто. Тамо гдје је мали Никола прве кораке начинио. Тамо гдје се рађала идеја која је заувијек промијенила свијет.

– Јесте, ево управо смо погледали премијеру, и ја се искрено надам да ће се “Искра” погледати у цијелој Хрватској. Ја могу само рећи да емоције које сам осјетила овдје вечерас, нисам очекивала, нисам мислила да ћу се овако осјећати. Видјели сте да је овдје било пуно суза, у неким тренуцима и смијеха, али ми је јако драго што овдје на овом мјесту гдје није велики број припадника Српске националне заједнице, да нас се окупио знатан број и да смо показали колико у ствари ми цијенимо нашег Николу Теслу, гдје смо по први пут видјели из неке друге визуре, односно на који начин је његова мајка чекала да се он врати, и да буде њено свјетло које ће обасјати собу, зато бих још једном поручила свима да обавезно погледају ову представу. Маја Колунџија је вечерас бриљирала. Долази из мог краја па сам посебно поносна, поносна сам што Лика и Далмација увијек чувају леђа једни другима. Шта даље? Већ смо разговарали како да дјеца која похађају модел Ц, на српском језику и писму из Лике и Далмације на једном јесту окупимо и да им се изведе ова сјајна монодрама, каже саборска заступница Ања Шимпарага.

Сви они који дођоше у Смиљан без текста остадоше. Толико емоције, толико енергије, толико вјере у мајку личанку, Георгину Мандић. Како је све то на заиста феноменалан начин дочарала Маја Колунџија Зорое. Била је ово прилика да се са њима испричамо. О Тесли, о Ђуки Мандић, о Смиљану, о Лици, о животу насушном.

– Ја сам још увијек без ријечи. Било је заиста јако лијепо. Поготово због тога што је Ђука Мандић из мени сусједног мјеста, из Томингаја. Ту је рођена и живјела, и била ми је заиста велика част присуствовати једном оваквом дјелу. Свака част глумици која је заиста перфектно извела ово дјело, каже Рајко Обрадовић из Личке Клапавице.

Он данас живи у свом родном селу, вратио се на родну груду, има 80 крава и свој ОПГ. Полазник је политичке академије Српског народног вијећа што му је како каже отворило видике како и шта даље у животу, како опстати на родној груди.

– Јако ми је било битно што сам данас била овдје, јер ова представа је била из женског угла. Академија Ката коју сам поменула носи име по једној личанки, Кати Пејиновић, а ми смо данас имали прилику видјети како је изгледао живот још једне познате личанке, Гергине Ђуке Тесла. Личанке су свакако кроз историју биле сјајне и храбре жене, стога ми је неописиво драго што сам овдје, што на неки начин могу повезати своје пријашње искуство са овим вечерас, каже Јована Рашета професорица српског језика и књижевности у Кореници, Грачацу и Србу.

Пуно је емоција остало на том малом парчету земље у Смиљану, гдје је рођен и одрастао наш највећи научник свих времена, гдје је захваљући истрајном Милутину Тесли, народ вјерујући опстао на овим просторима. Ту гдје је захваљујући мајки Ђуки, мали Никола учио прва слова и бројеве, гдје се учио мудрости и знатижељи.

– Глумица се тако добро поистовјетила са ликом Теслине мајке, да је то прерасло у личну исповјест, што је имало огроман утицај на нас као гледаоце јер је ту емоцију веома јако и упечатљиво пренијела, каже Милош Ушљебрка из Жегара.

– Јака представа, јако емотивно, не може да те не додирне, вели Дражен Јаковљевић. Пуно тога се могло вечерас научити овдје. Пуно тога нисмо знали о његовој мајци, један сасвим другачији угао, јако поучно, и надам се да ћемо врло брзо ову представу погледати у Жегару, каже Дражен Јаковљевић.

Ово је био један јако емотиван моменат. Представа је одлично урађена. За сваку похвалу, заиста за сваку похвалу, каже јереј Драган Михајловић, парох Госпићко-смиљански који је и сам пуно читао и учио о животу породице Тесла.

– И поред тога било је неких тренутака које је Маја тако вјеродостојно дочарала, као и детаља о животу Николе Тесле које нисмо знали. Било је заиста јако емотивно, заиста врхунски одрађено. За сваку је препоруку, и стварно би било јако добро, ко год може да ову монодраму погледа, каже јереј Драган Михајловић, видно под емоцијама нагласивши да је јако лијепо када се оволико људи окупи, а да то није храмовна слава или Божић.

На крају, ако је Тесла већ освијетлио свијет и трајно промијенио ток историје, Маја Колунџија је вјерујте просвијетлила душе наше, вратила нас у неко друго вријеме када се управо та историја писала. Стога, људи, учините све да “Искра” бљесне и у вашем крају, у вашем граду. Биће то догађај којег ћете сигурно, дуго, дуго памтити.

Пише: Љубинко Спасојевић

Текст и фото: Српска кафе