Традиционални шести Сабор у Вуковску

Пантелиндански Сабор у Вуковску одржан је 9. августа 2024. уз присуство више од 600 вјерника и посјетилаца.

На сунцу окупаном Вуковску и пријатном, свјежем планинском ваздуху, у препуној цркви Благовјести служена је света литургија коју су служили Отац Марко Ђурић и Отац Славиша Ђурић, парох из Бугојна.

Након литургије и ломљења славског колача, у свечаном ходу кренула је литија према споменику гдје је одржан парастос жртвама. Затим су сви били упућени под велики шатор гдје их је чекао свечани ручак.

Као и обично, свечаном ручку је предходила молитва Оца Марка, а онда су уследили пригодни говори, рецитације и пјесме. Свако ке је имао жељу могао је да дође до микрофона и да отпјева своју пјесму уз подршку хармонике и клавијатуре.

Маловањке су ове године својим дирљивим гестом и прелепим поклонома обрадовале све љубитеље добре посластице. “Малован је уз Вуковско” -писало је на централној торти са тробојком, која се састојала од три округле торте поређане једна поред друге. На одвојеној четвртастој торти је била исписана подршка обнови цркве “Нек заблиста драгуљ завичаја.”

Након завршеног ручка, КУД “Петар Кочић” из Мркоњић Града извео је сплет игара из Србије, a после су организоване друштвене игре.

Неизоставно традиционално бацање камана с рамена је био изазов како за младе тако и за средовјечне, па и за пензионере, а надвлачење конопца је изазвало грају и узбудљиву навијачку радост. У скоку удаљ побједио је млади Баштић који је родом из домаћинства у близини цркве. На крају су проглашени и остали побједници којима су додјељене новчане награде.

Ово је био шести по реду организовани и масовни црквено народни сабор у Кудиљима на Пантелиндан, након година предратног и послератног затишја.

Заслугу за успјех Пантелинданског органиованог саборовања заслужују Отац Марко, заједно са инцијатором и покретачем Миланом Баришићем, те осталим организаторима, помагачима и спонзорима.

Омасовљавање и организовање сабора на Пантелиндан је оживјело дух Вуковска и произвело жељу многих да учесталије посјећују село. Највеће достигнуће саборовања јесте да је овај дух мотивисао многе да обнове своје куће.

Пантелиндански сабор такође редовно доводи до спајања покиданих веза, поновног зближавања пријатеља, комшија и родбине који се нису виђали годинама па чак и деценијама.

Са великом радошћу очекујемо све Вуковљане у расејању, као и све прајатеље добре воље, да нам поново дођу сљедеће године на Пантелидан.

Ристо Марковић и Милан Баришић