У сусрет Купрешком сабору – Одјеци Звукова и Биљега Мирка Матића

И ове године у Новом Саду почетком октобра одржава се 16. по реду, већ традиционални Купрешки сабор, који окупља Србе са Купреса из Србије и Републике Српске, а који су током протеклих година  друге половине 20. вијека свој Купрес у највећем броју под разноразним околностима напустили.

Протекла два Сабора обиљежилесу промоције књига купрешака рођеног у Благају, Мирка Матића Звуци са Купреса 2017. године и Купрешки биљези 2018. године, који и сам већ 40 година не живи на Купресу.

Какав су одјек имале ове књиге широм свијета гдје све живе Срби са Купреса, како их њихови читаоци доживљавају, какав значај имају и какав ће тек имати, свој коментар и својеврсну критику дао нам је Мирков професор из гимназијских дана, и професор многих купрешких средњошколаца и пријератни истакнути друштвено-политички радник, који живи у Њемачкој, проф. Митар Ждеро.

– Прошла је већ година, односно двије, како су се појавиле књиге аутора Мирка Матића Звуци са Купреса и Купрешки биљези. Аутор наглашава да обе књиге заједно чине једну цјелину о вишевјековном постојању начина живота, обичајима, традицији, биљезима и страдању Срба са Купреса. Срби са Купреса истакнуто је у ове двије књиге имају препознатљиве биљеге који нас карактеришу и са којима се идентификујемо. А народ траје све док трају његова обиљежја – рекао је проф. Митар Ждеро.

Ждеро наглашава да је био потребан велики труд, знање и искуство аутора да би се у двије лијепо опремљене књиге забиљежили обичаји, славља и светковине, начин живота, забаве и стваралаштво, специфичности говора и традиције. Све је то попраћено са купрешким изразима од којих су већ неки пали у заборав, као и старим и новим фотографијама.

– Гледајући те прелијепе фотографије људи и ствари које су некад биле у употреби, и читајући о вршидби, прелу, влачиљама, скривању прстена у хладним зимским ноћима, ми осјећамо пред собом живу слику, скоро „жив“ догађај, који као да се сада дешава. Гледајући слику тог старог војничког кофера, дрвеног сандука, ја као да пред собом видим испраћај у војску Милоша, Крстана, Илије и других комшија и родбине. Или како у сред зиме на замрзлим саонама, леденицама по коњима и људима, у тим нашим познатим ”саничарима”, Мићутина, Дивоња, Лазо, Спасе или Чедић истоварају дрва за ложење – објашњава Ждеро и додаје да ћечитајући и размишљајући, хиљаде филмова проћи кроз наше главе и сјећања на оно што је некад било.

Ждеро напомиње да Мирко Матић пише о једном времену, њиховом времену у којем су се искрено дружили и живјели, и играли, користећи све оно што им је било при руци, и то им је било довољно.

– Посматрајући Миркове књиге са различитих мисаоних страна, закључујемо да су веома значајне за нашу културу, за нас Купрешане, који смо сад ту, ма гдје били, као и за оне који ће тек бити. Све што више вријеме пролази и удаљавамо се од времена, које је описано, ове књиге, као и слиједеће које ће бити написане добиjaће све више на своме значају и важности. Ништа нам није било потребно из далеких земаља Кине, Кореје или Америке за које смо знали само из школских књига. Све што нам је требало имали смо код себе. Да би играли клиса, шудле, било шта, или нам родитељи славили славе, свеједно. И у таквим условима живот и обичаји Срба на Купресу имали су неки смисао људима – говори сетно Ждеро и додаје да успомену на то вријеме чувају управо Купрешки биљези и Звуци са Купрса. Јер, све што није записано, као да није ни постојало.

За Српско колo аутор књига Звуци са Купреса и Купрешки биљези Мирко Матић је рекао да га поред личне емотивне везе и љубави коју у срцу има према свом завичају, неизмјерно мотивише да и даље ради и још по нешто отргне од заборава и неизмјерна подршка људи који су прочитали његове књиге и који му помажу да се објаве и открио да припрема још нешто ново, са чиме ће се у наредном периоду врло брзо представити јавности.

Реакције читатеља на књигу

Тако ће Славко Ждеро из далеке Канаде рећи да: „оставити писану ријеч сљедећим генерацијама је богом дат талент”; Раде Бањанин пише „да се тако чува српска традиција и завичај и оставља потомству за не заборав”; О. Симон Ј. Туркић „љубав према завичају карактерише часне људе”; Душан Марић ове књиге доживљава као „лијеп дар завичају” који ће се наћи у свакој кући као што је некад била „Пјевачица”, додаје Боја Бундало-Марковић; проф. Душко Вејновић ће у својој рецензији рећи „да је књига Звуци са Купреса веома интересантно, свеобухватно истраживање историје, културе, традиције, обичаја образаца и стилова понашања, језика и вјеровања, религије српског народа купрешког краја”.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

 

Нема коментара

Напишите коментар