У свечаној сали Народне банке Србије промовисана је друга по реду књига Слободана Амановића – Либера под називoм „Коб“
КАД ВИНОГРАД И СЛИКА ДОЂУ ЗА ТОБОМ
„Када је 1995. године, у већ хиљаду пута описаној колони, стигао на простор Србије, аутор овог романа пожалио се свом оцу да му је жао винограда, остављеног у Книнској крајини. На то му је отац одговорио: „доћи ће виноград за тобом“. Данас у околини Београда, гдје живи, Слободан је подигао нови млади виноград и тиме се остварило очево пророчанство. Као петогодишњи дјечак први пут је видио слику Косовке дјевојке у Дому културе у свом Врбнику и везао се за њу. Послужила му је као један од ликова у роману “ Коб“, а ту слику покушао је пронаћи када је у родни Врбник ишао након ратних дешавања. Није је нашао. Вјероватно је неко од хрватских бојовника са задовољством згазио, не знајући да је аутор слике Хрват. Како је “виноград дошао за њим“, сличну судбину доживјела је и слика. Нацртао је сам и она је уз њега данас, а вечерас са свима нама“, испричао је помало необичну, али истиниту причу, један од уводничара на промоцији књиге „Коб“ проф. Миле Медић.
ГЛАС И ДУХ КРАЈИНЕ
Ова промоција, а било их је доста ових октобарских дана у Београду, помало се разликовала од већине других. Осим оног стандардног представљања књиге, њен писац потрудио се да кроз један видео материјал, у трајању од 15-ак минута, присутне „прошета“ његовим Врбником, мјестом гдје се „зачиње“ радња романа и које се налази недалеко од Книна.. Била је то прилика да посјетиоци виде и доживе овај кршевити крај на рубу далматинског Косова и са сигурношћу ће лакше испратити радњу романа, за кога аутор каже да је то истинита прича, која свједочи о турбулентним временима пред, за и послије Другог свјетског рата.
Један од уводничара, народни посланик Милорад Линта, рекао је да Слободан Амановић на најбољи начин својим опусом даје важан допринос да се и у Србији чује глас Крајишника и осјети дух Крајине.
„Изузетно ми је драго да се још једном потврдило да имамо истакнуте крајишке ствараоце који на највишем умјетничком нивоу афирмишу западни дио српства и ја се Слободану због тога веома захваљујем“, рекао је, између осталог Линта, наводећи да и поред свега онога што смо доживјели не одустајемо од тога да на прави начин презентујемо „нашу Крајину“, ми које је пут довео до Србије, али и многи наши сународници расељени широм свијета. Линта је рекао да се он и Амановић познају неколико година, да је срећан што је и сам дао скроман допринос овој промоцији. Књига „ Коб“ своје значење ће сигурно добити у наредним годинама и деценијама и зато мислим да је привилегија свих нас бити вечерас овдје“, закључио је своје излагање Миодраг Линта.
Представљајући другог уводничара професора Милу Медића, Слободан Амановић је рекао да је он „један од криваца који ме тјера да стварам и да спасим душу и ствари од заборава. Професор Медић се не бави само писањем већ и ликовном критиком, а у најновије вријеме написао је српски рјечник са десет хиљада наших ријечи, умјесто којих ми користимо стране изразе“, рекао је Амановић, додајући да се ускоро очекује и промоција овог рјечника.
СНАГА И МУДРОСТ ЖИВОТА
Опширно образлажући готово сваки лик из књиге „ Коб“ професор Медић је истакао да је, прије свега, веома срећан што је она издата и да представља један нови корак у Амановићевом књижевном дјелу.
„ Слободан Амановић се овом књигом сврстава међу савремене српске писце у рангу оних писаца какви су некада били у нашој Крајини, што Книнској што Босанској. Овим романом он се смјешта у плодно и богато подручје књижевности Срба у Далмацији и Босанској крајини одакле су поникли Симо Матавуљ, Петар Кочић, Бранко Ћопић и други крајишки писци. Амановић припада тој грани српске књижевности и сврстава се међу њих као равноправан писац, али наравно треба да прође још много времена да се све то потврди. Мој утисак и моје сазнање је такво да је овим дјелом достигао висине које је Симо Матавуљ исказао у својим приповјеткама и свом роману Бакоња фра Брне. Ту мислим да аутор приказује људе стварно онаквим какви су били, али да, исто тако, има жестину и вољу да брани свој род, онако како је то радио Петар Кочић. Истовремено Слободан зна да буде шеретовски расположен, као што је то умио у неким својим причама Бранко Ћопић“, веома похвално о раду Слободана Амановића изјаснио се Миле Медић.
Медић сматра да се особине ауторовог књижевног рада ослањају на његове личне. То су снага, драма, мисао, слутња, душа, језик…
„И у сликарству и у књижевности, дјела Слободана Амановића имају снажан драмски набој. Унутрашња снага његове личности сама по себи доноси драмске сукобе. Гдје је снаге, ту је сукоба и судара. У његовом сликарству и у његовом приповједању судара се и мири се човјек са човјеком, народ с народом, природа с човјеком и човјек с природом. Амановић има оштру и бистру мисао дубоку усађену у нашем народу кроз вијекове, која се провјерава у сваком новом нараштају. Провјерава и потврђује. Његово умјетничко дјело није ништа друго него још једно провјеравање и потврђивање те вјековне мудрости“, наставио је Миле Медић.
Професор Медић истиче да се кроз приповједање сликара Амановића у роману може наћи више сликарских потеза природе, најчешће обојених тихим и сјетним осјећањима.
„Радња романа „ Коб“ тече билом самог приповједача, великом силовитошћу, у снажним сударима времена и људи, вођена бистром мишљу и подједнако видовитим слутњама, душом и моћним језиком народа у којем се у овој књизи свједочи. Роман је пун тих драма и тих људи, пун снаге и мудрости живота, какав се водио на Врбнику и у цијелој Книнској крајини“, закључио је проф. Миле Медић своје виђење овог дјела.
Иако је по вокацији сликар Слободан Амановић је прије овог дјела, написао роман „Посљедњи смоквин лист“, а на овој промоцији најавио је нови, свој трећи роман, под називом „Деворни“.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)