У Тителу отворена самостална изложба Стеве Диклића

У Галерији Народне библиотеке „Стојан Трумић” у Тителу отворена је самостална изложба карикатура, слика и илустрација Стеве Диклића под називом Желим да ти кажем и која се може погледати до 22. октобра.

Изложбу је отворио Горан Поповић, директор НБ „Стојан Трумић”

Присутнима се обратио историчар др Момчило Диклић који каже да је први пут запазио Стевине карикатуре давне 1968. године када је гледао његове карикатуре пропраћене текстуалним, духовним досјеткама у локалном листу ЛУЧ (Лист ученика) из Оточца.

–  Он је из села Подума одакле потичу познати сликари браћа Машић који су живјели на прелазу из 19. у 20. вијек и који су готово уџбенички презентовали наш крајичко-лички живот. Такође, недалеко од Стеве рођен је наш академски сликар Стојан Аралица. Заједничко Машићима, Диклићу и Аралици је што су били просвјетни радници. Сматрам да Стево Диклић није добио своју адекватну шансу по завршеној Педагошкој академији, а то за мене значи није добио адекватно радно мјесто у оточкој централној школи. Добио је мјесто у селу Кутереву гдје је био директор школе, али је и на овом скрајнутом мјесту скренуо пажњу на себе тако што је са својим ученицима окитио зидове школе разним похвалама, дипломама и осталим признањима.

Нажалост, то све није ништа значило када је у Хрватској дошао на власт ХДЗ, те је Диклићу саопштено да не може више остати на том радном мјесту. Ставарањем Републике Српске Крајине постаје директор школе у Дољанима поред Оточца. С обзиром да је то село било само неколико километара од прве борбене линије, тако да је директор био често у улози војника. Нису га у његовом раду омели ни ратни услови, те су ученици и ове школе постизали одличне резултате.

– И у новој средини, у Србији, Диклић је потврдио квалитет свог рада, те добио за то различита признања. Мој презимењак Стево, на којег сам изузетно поносан, својим радом, па и овом изложбом, не да забораву мира.

Момчило Диклић подсјећа да презиме Диклић није ријеткост, а главна перјаница је књижевник Арсен Диклић („Салаш у малом риту”), рођен у Старом Селу у Лици одакле је и историчар Момчило Диклић.

Предсједник удружења грађана „Свим срцем за Тител” Дејан Гајић, уручио је Стеви Диклићу награду књигу, књигу Драгутина Панића „Међаши неба и земље”, за једну од двије побједничке пјесме  које је исписао академски сликар Александр Ацо Вученовића на љетњој бини у приобаљу Тисе.

Аутор изложбе са поносом истиче да је прије свега просветни радник, па тек онда ликовни стваралац.

– Изложбу сам назаво желим да ти кажем јер карикатуре носе поруку, говоре без ријечи. Поред карикатура изложио сам и слике, илустрације које сам радио за књиге „Жишке са Савиног огњишта” Илије Љуштина, „Кијево у Метохији од настанка до нестанка” Драгана Колака, „Анегдоте из Поморавља и залеђа” Томислава Ђокића. Као врло мали сам почео са карикатурама, прво су објављиване у листу ЛУЧ у Оточцу у Лици, послије сам радио у Омладинским новостима илустрације и карикатуре, сада пишем за Дневник, Равница инфо, а напишем и понеку пјесму.

Представљајући се Стево Диклић је био врло скроман, али су зато његови пријатељи и сарадници имали само ријечи хвале које су засноване на квалитетном раду овог умјетника, те је Светозар Иконов, истакнути тителски образовно-културни и туристички радник рекао да је рад Стеве Диклића препознат и у Русији. Културни центар ДАНКО у Санкт Петерсбургу баштини радове којима је Диклић са својим ученицима освајао бројне међународне награде и признања, те нагласио да са поносом истиче да је Стево Диклић из Титела.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар