У Требињу отворене изложбе фотографија и слика о страдању Срба 1992-1995.

У Галерији Културног центра у Требињу отворене су изложбе „Опомена о страдању Срба 1992-1995“ и „Свети новомученици јасеновачки и свјетлост васкрсења“, у оквиру обиљежавања 28 година од првих ратних дејстава на подручју овог града.

Изложбу фотографија Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица „Опомена о страдању Срба 1992-1995“ организовало је Удружење дјеце погинулих бораца „Насљеђе“.

Црквена општина Требиње организатор је изложбе слика „Свети новомученици јасеновачки и свјетлост васкрсења“ сестринства Манастира Светог Јована Крститеља из Јасеновца.

Коаутор изложбе „Опомена о страдању Срба 1992-1995“ Предраг Лозо из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих рекао је да је Република Српска институционални одговор на оно што се дешавало и доказ да је побиједио живот.

Он је истакао да је „Опомена“ тешка изложба, са експлицитним фотографијама, али која опомиње на трзање из летаргије и да се престане прећуткивати оно што се прећутати не може.

„Институционални оквир Републике Српске дужан је да поспјеши, како колективно, тако и појединачно памћење. Само заједно можемо постићи нешто што се зове адекватна култура памћења“, напомиње Лозо.

Он је додао да се тек преко патње сопственог народа може разумјети страдање других, па и народа који су били на супротстављеним странама.

Лозо је оцијенио да су ове двије изложбе компатибилне зато што се на фотографијама види смрт и страдање, а на сликама радост Васкрсења, побједа смисла над бесмислом и побједа живота над смрћу.

Предсједник Удружења „Насљеђе“ Саша Пешикан рекао је да није случајно што су ове двије изложбе организоване у исто вријеме.

Наводећи да изложба сестринства Манастира Светог Јована Крститеља из Јасеновца о мученицима јасеновачким говори о највећем стратишту српског народа, гдје је стотине хиљада Срба скончало на најмонструознији начин, Пешикан је истакао да је српски народ, осјећајући језу стравичних злочина које је претрпио у прошлом вијеку, а који су опет неминовно пријетили, устао као један да брани слободу, огњишта и породице.

„Скоро 30.000 људи бораца је дало живот, хиљаде рањених је остало без дијелова тијела. Страдање српског народа, недужних цивила, жена, дјеце и стараца било је велико и застрашујуће. Међутим, та цијена, иако непојмљива, спријечила је сигурно истребљење Срба са ових простора. Створена је наша отаџбина Република Српска као гарант опстанка и останка Срба на овим просторима“, истакао је Пешикан.

Свештеник Никола Јанковић је у име Црквене општине Требиње рекао да се иконама које су насликале монахиње Манастира Светог Јована Крситеља у Јасеновцу свједочи вјера у васкрсење и у живот.

„Те иконе повезују то језиво стравично страдање, не само Срба, већ и Рома, и садашњи живот, а најважније је што нас подстичу да видимо Христа који даје смисао страдању и жртви“, истакао је Јанковић.

Он је додао да је тај хришћански смисао да опростимо, будемо мудри и чувамо од зла и себе и друге.

У Tребињу је данас служењем парастоса и освештањем Спомен-собе погинулим борцима обиљежено 28 година од првих ратних дејстава на подручју Tребиња.

Хрватске снаге су 1. октобра 1991. године изненада напале подручје тадашње општине Tребиње и тада је на Иваници погинуло 19 требињских бораца.

Током одбрамбено-отаџбинског рата погинуло је 258 припадника Требињске бригаде Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске, која је држала линију фронта дугу око 80 километара.

Преузето са: СРНА

 

 

Нема коментара

Напишите коментар