Тушевљак: У Сарајеву постојало 126 логора за Србе; Алија помиловао злочинце
Нема сарајевског насеља у којем није постојао логор за Србе у којем неко од Срба није убијен или није био жртва ратног злочина, али многи починиоци до данас нису одговарали или су осуђени на минималне казне и помиловани, наводи инспектор МУП-а Републике Српске за ратне злочине Симо Тушевљак.
ушевљак истиче да се зна да је у Сарајеву постојало укупно 126 логора у које су Срби затварани, пребијани, мучени, жене силоване.
„Нико за то није робијао, а ако је неко и осуђен, те казне су биле минималне и за њих су помиловани“, каже Тушевљак за „Глас Српске“.
Он наводи да цјелокупну казну није одслужио ни Енвер Зорнић, који је због пресуде за убиство српских и хрватских цивила у Сарајеву крајем прошле седмице под притиском јавности смијењен са функције директора „Топлана Сарајево“, нити било ко други.
Тушевљак наглашава да се за то потрудио Алија Изетбеговић и тадашње Предсједништво БиХ, које је 1995. помиловало све које је током рата осудио Војни суд, и то за кривично дјело убиства, иако је и тада било јасно да постоје сви елементи кривичног дјела ратног злочина.
Према његовим ријечима, те пресуде им касније нису биле сметања при обављању било којих функција.
„Правда није до краја задовољена и тамо гдје је постојао притисак јавности или гдје је убијен неки Хрват, као што је у Зорнићевом случају убиство функционера ХДЗ-а БиХ Јосипа Гогале који је 1992. био директор Републичке управе прихода и муж пензионисаног судије Врховног суда ФБиХ Зорице Гогале“, наводи Тушевљак.
Он објашњава да је и према тадашњем законодавству осуђеник морао да одслужи двије трећине казне да би могао бити помилован и указује да је ако је осуђен на десет година и два мјесеца у августу 1993. сасвим јасно да до 1995. није могао одлежати двије трећине.
„Све то говори да се и тада радило о политичкој одлуци и да су, у ствари, награђени они који су чинили ратне злочине над Србима у Сарајеву“, истиче Тушевљак.
Он наводи да су сви из „Зорнићеве групе“ који су притворени 1993. године у „Виктор Бубањ“ смјештани у ћелије са Србима.
„Тада је настао прави пакао за Србе који су се налазили у логору, јер су их притвореници нон-стоп тукли и малтретирали. Према изјавама тадашњих логораша, у том периоду им је било теже него икада“, наводи Тушевљак.
Енвер Зорнић је у августу 1993. године, као првооптужени, осуђен на десет година и два мјесеца због убистава српских и хрватских цивила у Храсну.
Другооптужени Изет Тињак осуђен је на 15 година робије, Амир Хусић на 12 година.
Мирсад Ашани је, као и Зорнић, добио десет година и два мјесеца, Енвер Џанко пет година и осам мјесеци, док су Џемал Хрустановић и Исмет Тињак осуђени на по три мјесеца затвора.
Према пресуди, убили су, а потом спалили у напуштеној кући у Вараждинској улици у Сарајеву Јована Поповића, Јосипа Гогалу, Јагоду Јанковић, Сретена Нинковића и Добрилу Вулетић.
Преузето са: СРНА
