У вјечност се преселио Миле Павлица

Донедавни предсједник Клуб досељених и прогнаних лица општине Бачка Топола Миле Павлица након дуге и тешке болести преминуо је 13. марта 2025. На вјечни починак, на Западном гробљу 14. марта, поред чланова породице, супруге Богданке, синова Рајка и Андреја, снаје Ксеније, сестара Милице и Мирјане и унука Огњена и Луке, испратили су га многобројни рођаци, пријатељи, сарадници из завичајних удружења Сјевернобачког округа.

Миле Павлица је живио мирно и повучено. Рођен је 1954. године у Плашком од оца Ђуре и мајке Маре. Гимназију је завршио у Огулину 1984. године, а Шумарски факултет у Београду 1986. Са супругом Богданком у брачни живот ступа 1988. године. Радио је у дрвно-индустријском предузећу у Огулину до рата 1991. године.

Сви који су радили са њим свједоче да је увијек био марљив и савјестан, и сваки свој задатак изврашаво на најпрофесионалнији начин, сталожено и мирно. Управо та његова мирноћа је људе привлачила да са њим другују, увијек у њему проналазећи сигуран ослонац.

Прихватао је људе са свим њиховим врлинама и манама, трудећи се да за сваког пронађе разумијевања и ријечи охрабрења, утјехе и саосјећања.

Нажалост, у ратном вихору, 1991. године доживљава судбину свог народа и бива протјеран са вјековних огњишта. Са својом породицом настањује се у Бачкој Тополи, гдје опет гради свој живот, такорећи, испочетка.

Запошљава се у Индустрији намјештаја Уметност, касије прелази у Александро у Сомбору, па у Сара намјештај у Београду, да би на крају отишао у заслужену и зарађену пензију.

Поред борбе за егзистенцију, посвећено се бавио активностима и у друштвеном животу. Активан је био у Куглашком клубу Бачка Топола, као и у Клубу досељених и прогнаних лица општине Бачка Топола у чији рад се укључио по самом оснивању. Дуго година је успјешно обављао функцију предсједника овог удружења, и трудио се да сачува традицију Срба Крајишника посјећујући многе културно-умјетничке манифестације, боћарске турнире и свуда је остављао утисак управо својом добротом, мирноћом и ненаметљивошћу.

Клуб на чијем је челу био, дио је Савеза српских удружења Сјевернобачког округа. Представници осталих удружења која су чланови Савеза испратили су га на вјечни починак констатујући да ће недостајати његов допринос у будућим активностима, али су срећни што су га у претходном периоду имали за пријатеља и блиског сарадника.

Међу боћарском популацијом, недостајаће да закотрља још коју балоту.

Нека му је вјечна слава и хвала!

Новинарка Српског кола

Драгана Бокун

Фото: Благоје Ацан