Научни скуп у Матици српској: Српски народ у Славонији-историја и култура

У свечаној сали Матице српске је 07.03.2025. године одржан научни скуп под називом “Српски народ у Славонији – историја и култура“, посвећен историјским, културним и друштвеним процесима, који су утицали на обликовање положаја српског народа на простору Славоније. Скуп су отворили председник Матице српске проф. др Драган Станић, председник Крајишког одбора Матице српске проф. др Душан Иванић и његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски г. Јован.

Професор др Драган Станић се захвалио свим учесницима научног скупа:

– Хвала вам што сте се окупили да посведочите шта је све било у Славонији, како се све одвијало и да са тим знањем које ћете ви донети знамо боље шта у овим временима која такође имају своја озбиљна искушења знамо шта нам је чинити, истакао је Станић.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић истакао је значај регионалних скупова како би се што боље видела укупна целина српског народа. Станић је овом приликом споменуо три Славонца који су обележили српску културу на један кардиналан начин, а то су Милош Ђурић, који је рођен у славонском Бенковцу и дао је допринос да се утврди парадигма коју је антика успоставила, дакле да се појача свест и важност античке културе у целини, доста дела је превео и увек је говорио о етичким вредностима, које су значајне у животу сваког народа. Други Славонац које сви памтимо је свети патријарх Павле, светац који је био међу нама и који нам је у најтежим временима говорио да треба бити човек, осећати живог Бога и живети по тим налозима. Трећи Славонац је академик Славко Гавриловић, велики историчар од којег се могло доста тога научити, који је утврђивао битне параметре у историографији.

Председник Крајишког одбора Матице српске проф. др Душан Иванић подсетио на идеју о покривању историјских области српског народа у Хрватској:

– Ми нисмо имали права културна средишта, наша култура се расејавала од Темишвара и Арада, преко Будима и Беча до Венеције. Тако да тек у новија времена може се говорити о средиштима, истакао је Иванић.

Његово преосвештенство епископ пакрачко-славонски г. Јован се захвалио Матици српској и Крајишком одбору Матице српске на овом догађају и истакао значај оваквих скупова:

– Славонија данас има будућност, због Срба који данас живе у њој. По попису из 2021. године Западна Славонија, Епархија пакрачко-славонска има 15.000 Срба. Славна некадашња Пожешка митрополија, Епархија пакрачко-славонска која је собом дала цвет српског народа и српске цркве данас има само толико Срба. Да би описали све то, управо су ту су две књиге, две фотомонографије, Страдање српског народа и Страдање српске цркве у НДХ, чији је аутор Јован Миљковић, бивши директор Јасеновца и највећи стручњак за Јасеновац, истакао је епископ пакрачко-славонски г. Јован.

Говорећи о Славонији, епископ пакрачко-славонски Јован, упознао је присутне са конкретним активностима Срба у Славонији на очувању културног и националног идентитета на тим просторима:

– Славонија да би имала будућност морали смо почети од почетка, од обнове наших стубова. Прво смо кренули да обновимо Пакрац, прво се владика вратио у Пакрац, септембра 2014. године из Јасеновца. Вратила се епископска админитрација, па смо почели обнову двора, епископске књижнице у Пакрацу, друге библиотеке у свету по броју Србуља, српских радних штампаних књига, јер само дом ове куће Матице српске има више од нас. Вратили смо то у наше руке и однели у Пакрац. Позивам вас да 7.09.2025. године када освештавамо Саборни храм у Пакрацу и отварамо епископску књижницу, дођете. Имамо с чим изаћи и пред Вука и пред Светога Саву и пред Ћирила и Методија. Други наш приоритет је био манастир Ораховица, ено га са братством, чистимо фреске за које нисмо ни знали да постојимо. Треће, Кућанци, родно место патријарха Павла, црква је срушена на Никољдан, 1991. године само зато што је у тој цркви крштен мали Гојко Стојчевић, ено је лепша него што је икада била, обновљена 2019. године и освештена, сада је осликавамо. Купили смо његово родно имање, па смо до сада купили не знам колико имања у Кућанцима. И поклоници су додали, да би они који долазе имали где да преспавају, где ручају и шта да виде.

На крају свог излагања, епископ пакрачко-славонски Јован је скренуо пажњу на Јасеновац, због кога је, према његовим речима, Славонија и њено име стигло до свих крајева васељене. Еписком Јован је истакао да је веома мало пажње за све ово време посвећено Јасеновцу:

– Један споменик постоји за Јасеновац, има десетак улица, пет или шест храмова који нису још завршени, а који су посвећени јасеновачким мученицима. Пет до десет посто свега објављеног о Јасеновцу је употребљиво у научне сврхе. Не постоји докторат на српском универзитету о Јасеновцу. Али хвала Богу оно што има је манастир у Јасеновцу. Ево ја сам данас поносан да кажем да је 26. имање је купљено у Јасеновцу и прикључило се манастиру као конак за поклонике. Страшно је да немамо обележје, да један просечан српски интелектуалац не зна шта је 22. април кад се обележава Пробој последњих логораша, истакао је епископ Јован.
Епископ Јован је истакао да је Јасеновац наш нови Хиландар, наш нови Газиместан и приличи томе да буде наша највећа светиња уз Косово и Метохију, да буде место и научника и оних који имају једно заједничко, а то је дубоки наклон пред јасеновачким старадњем и исто тако јасеновачким васкресењем.

Након свечаног отварања скупа, уследио је радни део скупа који је био организован у четири сесије и том приликом су истраживачи презентовали своја запажања, увиде, мишљења и ставове до којих су дошли током истраживања културне, историјске и литерарне баштине славонских Срба. Првом сесијом су председавали др Софија Божић и Милан Мицић, другом др Александра Кучековић и др Милан Гулић, трећом и четвртом сесијом председавали су др Славица Гароња, др Војислав Јелић и др Светлана Шеатовић.