У Војци, код Старе Пaзове, одржано Десето јубиларно „Санско прело“

„Санско прело“, јубиларно, десето протекло је 17. фебруара у атмосфери каква се само пожељети може. У пространој сали ресторана „СБ Круна“ у Војци, општина Стара Пазова, на позив организатора Удружења грaђана „Сана“ из Старе Пазове окупило се нешто више од 300 Сањана и њихових пријатеља који су се веселили, играли и пjевали до касних ноћних сати.

Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, је уз Мила Шапића, предсједника Коалиције удружења избјеглица, био почасни гост Десетог Санског прела. Власник ресторана Милорад Мићо Крунић је са осталим члановима Удружења био одличан домаћин.

Десето санско прело је започелo озбиљном причом о регистрацији имовине у Федерацији БиХ (Ф БиХ) о чему је присутне Сањане обавестио народни посланик Миодраг Линта. Након почетног жамора тако карактеристичног за Крајишнике жељне сусрета са земљацима и разговора са којим се Линти није било лако изборити, његово излагање је завршено јаким аплаузом. Линта је најпре указао на дискриминацију Срба у процесу регистрације имовине у Ф БиХ због чега је благовремено информисање од највеће важности.

– У ФБиХ се регистрација обавља тако што општински судови објављују позиве да власници некретнина пријаве своја права у одређеним временским роковима. Они то раде тако што позив објаве у њиховим новинама као што је сарајевски „Дневни аваз“, али који Србин чита те новине? Ријетко који. Савез Срба из региона je покренуo акцију да се скрене пажња на то, првенствено на важност рокова који се дају у тим позивима. Важно је знати да се имовина може пријавити и послије истека рока од годину дана, али тада већ мора да се плати више од 300 евра. Он је напоменуо да се детаљне информације на ову тему могу наћи у мјесечном листу „Српско колo“и на сајту Савеза Срба из региона.

-Што се тиче Санског Моста, али и осталих општина у Ф БиХ, имамо податке из Федералне управе за геодетскe и имовинско-правне послове са сједиштем у Сарајеву, гдје смо контактирали замјеника директора Неџада Пашалића. Значи, у већини катастарских општинa oпштине Сански Мост успостављен је катастар некретнина и те податке ће надлежни општински судови само преузети у новe земљишнe књигe. Свако треба да оде лично у земљишно-књижну канцеларију и провјери да ли је уписан као власник један кроз један. Сала се „претворила у ухо“ као је његово излагање стигло до варијанти у којима Срби ипак могу остати без имовине. Зар би Бошњаци могли без да покушају са својим ујдурмама? Ријеч је о Закону о стварним правима гдје постоји могућност отимачине српске земље кроз институт државине. О чему је реч?

-Имају двије опасности у поменутом закону. Ако неки Бошњак обрађује земљу власника Србина након 10 година може да доведе два свједока, који ће то потврдити, па ако је власник Србин упознат са тим, а не реагује, земља може бити уписана на име Бошњака. У једној другој варијанти која подразумијева да Србин није знао да му је неко на посједу, предвиђено је да прође 20 година да би на исти начин Бошњак српску имовину уписао као своју. Зато је важно да се Срби информишу има ли тамо кога ко ради на вашој њиви, ливади, воћњаку и слично и обавезно, ако је то тако, oнда треба поднети пријаву суду. Посебно треба обратити пажњу да ли неко прави кућу или неки други објекат на вашој земљи без ваше сагласности. У закону о стварним правима стоји одредба да, ако је кућа вриједнија од земље, власник изграђене куће или другог објекта, може исплатити власнику земље неку симболичну суму и на тај начин отети земљу

У изјави за „Српско коло“и локалне медије Линта је истакао да Савез Срба из региона заступа идеје иза којих стоји два милиона Срба.

-Након разбијања СФРЈ Срби су остали у пет региона (Словенија, Хрватска, БиХ, Црна Гора, Македонија), као и у Мађарској, Румунији и Албанији и њихова проблематика треба, по мом мишљењу, да буде једно од државних и националних питања у Србији. Довољно је рећи да су Срби у Федерацији БиХ и Хрватској грађани не другог, него петог реда. Значајан број није добио ништа за обнову због компликованих процедура. Нама зато недостаје једна државна иституција која би се бавила проблемима Срба региона јер је то државни и национални интерес Србије, упозорио је Линта.

Предсjедник Удружења грађана „Сана“ Стара Пазова Бранко Марјановић посебно мјесто на Десетом Санском прелу дао је четворици младића који су формирали пјевачку групу „Грмечлије“. После сјајног наступа јасно је: о њима ћемо још чути. „Грмечлије“ ће 1. маја издати свој први ЦД са десет пјесама.

-Срце оста поред Санског Моста, у прољеће рано, ето мене Сано!

На сијелу су још наступили домаћини женска и мушка пјевачка група Удружења “Сана“, мушка пјевачка група Завичајног удружења „Подгрмеч“ из Житишта, Изворна група “Сана“ Усорци – Оштра Лука, Бране Ступар – Врело Крајине, као и мушкa пјевачкa групa „Перућићани“ из села Перућица (село између Мркоњић Града и Шипова у општини Језеро) основану прије двије године. За то кратко вријеме гостовали су на више прела и завичајних вечери у Војводини, а стигли су и до Војковића у српском Сарајеву, општина Источна Илиџа. Како кажу,најљепше им је било када су запјевали у Бачкој Топoли, гдје их је позвало Културно умјетничко друштво „Вук Стефановић Караџић“.

-Мени лола, ај мени лола са Грмеча пише, мала моја, јој мала моја волим те све више!

Пристуне Сањане и њихове пријатељи до касно у ноћ забављала је Крајишка група Гоци, Лазо и Роцa.

Сви окупљени позвани су да се 23. јуна одазову на окупљање у расаднику „Брест“, а речено је и то да ће се 1. априла одржати Друге дабарске игре.

Д. Башовић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар