У Вуковару приказан филм о комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг
У организацији Удружења медијских радника српске националне мањине „Орфелин“, а у сарадњи са Српским културним центром, у Вуковару је приказан филм „Крст над јамом“ у продукцији Удружења „Јадовно 1941“.
Аутор овог филма „Крст над јамом“ је Душан Басташић, уједно и оснивач и председник удружења „Јадовно 1941“ које се бави истраживањем злочина на подручју комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг, али и неговањем културе сећања.
– Након оснивања удружења 2009. године и већ након првог обележавања сећања на Јадовно ми смо почели, вођени историјском фактографијом објављеној у књизи др Ђуре Затезала, да сакупљамо фото и видео записе, да снимамо сведочења оног малог броја жртава до којих смо могли доћи, али пре свега њихових потомака. Тако смо почели да скупљамо свој библиотечни фонд, да обогаћујемо архиву и на тај начин смо несвесно сакупили један драгоцен фонд који смо одлучили да презентујемо најпре кроз једну изложбу названу „Моје Јадовно“, а коју су радила два млада апсолвента историје и моја маленкост – истакао је аутор овог филма и председник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић.
Филм који је рађен уз помоћ Министарства спољних послова Републике Србије имао је своју премијеру априла 2018. године у бањалучком позоришту, а након тога је била премијера и у Србији у Београду. Вуковарска пројекција била је прва у Хрватској, а укупно филм је до сад приказан у више од 20 места, не само на нашем подручју него и у Чикагу, Ослу, Ротердаму итд.
– Када смо са овом изложбом почели да обилазимо Србију и Републику Српску, након тога и иностранство, видели смо да је то један прикладан начин да људима дамо некакав оквир за слику шта је то био комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг. Након пар година одлучили смо да урадимо и један документарни филм и по мени је вредност тог филма што је већина материјала снимљена на терену, на местима страдања. Овај филм садржи много тога са чиме смо показали шта је то било Јадовно, како то изгледа данас и шта је наше удружење урадило у протеклих 11 година – напоменуо је Басташић.
Прилог култури сећања и памћења
Он је рекао и да је филм преведен на енглески језик, а тренутно се преводи и на француски и руски језик тако да ће и шира стручна јавност у иностранству имати могућност да погледа.
– Чињеница је да ми, кад је култура сећања и памћења, као народ јако мало радимо. Сведочимо томе да немамо у Београду улицу јасеновачких жртава, да немамо спомен собу, немамо српски меморијал. Ми смо неком инерцијом након протеклог рата наставили са оним нашим односом према тим догађајима онако како смо се односили и у време Југославије. Ипак, истина о геноциду Независне државе Хрватске полако се пробија, пре свега захваљујући интернету па тако и наш сајт Јадовно има значајан број посета, на друштвеним мрежама окупљамо неких 40 хиљада људи које сваки дан подсетимо на неки догађај, годишњицу, пренесемо информацију о промоцији неке књиге и слично.
Крстови на местима страдања
Ово удружење бави се и издаваштвом, а у припреми је и једна нова књига о логорима на Пагу, такође и друго издање књиге о голготи свештенослужитеља Српске православне цркве. Наиме, у том комплексу логора убијено је и 73 свештенослужитеља СПЦ-а, међу њима и два архијереја.
– Једна од важних активности нашег удружења је тачно снимање места страдања, крашких јама, понора, усека. Поседујемо одређене карте од пре педесетак година на којима су приближне локације, међутим када се дође на ту локацију види се да је то грешка од 500 и више метара и то је на том подручју јако велик проблем. Највећи број јама које смо пронашли су нам показали Хрвати, локални мештани, и то волим да истакнем. На тим местима смо до сада поставили девет дрвених православних крстова, на којима нема ни броја ни слова и опет ћу истаћи са задовољством да ни један од њих није оскрнављен. С времена на време одлазимо на та места, освежавамо крстове и чувамо их од пропадања – нагласио је Басташић.
Организатор ове пројекције било је Удружење медијских радника српске заједнице „Орфелин“ из Вуковара које је основано прошле године и ово им је прва активност.
– Када нам је Душан предложио да направимо пројекцију филма у Вуковару то смо прихватили, поготово након чињенице да тај филм још увек није приказан у Хрватској. Наша намера је била да се пројекција направи баш у Вуковару, по могућности у Ружичкиној кући, али тамо нисмо добили одобрење за то. Обратили смо се Српском културном центру и они су то прихватили тако да је пројекција направљена у њиховом простору – истакао је члан овог удружења и организатор пројекције Бранислав Бијелић.
Поред Удружења „Орфелин“ и Српског културног центра подршку за пројекцију овог филма дао је и Генерални конзулат Републике Србије у Вуковару.
Преузето са: srbi.hr