У Вуковару се присетили цивилних жртава рата страдалих у периоду од 1991. до 1996. године

Полагањем венаца на две локације у Вуковару представници српских организација из овог града на Видовдан су се присетили српских цивилних жртава рата страдалих у периоду од 1991. до 1996. године.

У организацији Већа српске националне мањине града Вуковара, Заједничког већа општина и Градског одбора Самосталне демократске српске странке Вуковар представници ових организација прво су у парку код вртића у Борову насељу положили венце за страдале српске цивиле.

Поводом тога кратак говор окупљенима је одржао председник извршног одбора Самосталне демократске српске странке Богдан Ркман.

– Окупили смо се овде како би се присетили страдалих цивилних жртава на почетку и током протеклог рата, да се присетимо њихових трагичних судбина те трагедије, туге и патње њихових породица. Има још трагичних људских судбина, неразјашњених, и људи којима се не зна где су посмртни остаци јер тешко је веровати да је, 30 година након рата, неко од њих и даље у животу – рекао је Ркман.

Напоменуо је да су ти људи убијени и нестали јер су припадали некој другој националној и верској заједници.

– Страдали су на самом почетку свега онога што се дешавало и мислим да је најмање што можемо за њих да учинимо то да се окупимо у знатно већем броју, јер овако почиње лето наших тужних комеморација, а наши људи имају ваљда неког пречег посла, него да дођу, стану и одају почаст страдалима. Нажалост сви ми који смо сада овде смо тих година могли доживети њихову судбину и трагедију – поручио је Богдан Ркман који је на тему страдалих цивила рата 2001. и 2002. године урадио два филма „Нек’ се распусти стража“ и „Вапај тишине“.

На крају говора, Ркман је истакао како изгледа као да те жртве одлазе у заборав јер се и даље не зна тачан број погинулих и несталих српских цивила од 1991. до 1996. године.

 

И даље се не зна тачан број несталих


Након Борова насеља, венац је пуштен и у Дунав код Веслачког клуба у Вуковару.

– У овом моменту покушавамо са најминималнијим знаком пажње да се присетимо на те страдале људе, да подсетимо јавност на трагичне догађаје што су се десили у граду Вуковару. Када су у питању нестале цивилне жртве рата у Вуковару, имали смо удружење „Против заборава“ које је радило на решавању тог проблема дуги низ година. Међутим, нажалост, то удружење више није активно и тим питањем се сада баве неке друге институције, али очигледно нема великих резултата – каже председник Градске организације СДСС-а Вуковар Срђан Колар напоменувши при том да само помињање српских жртава рата у хрватској јавности изазива аверзију.

– Могу слободно да кажем да се то односи на све институције које би требале да се баве решавањем проблема несталих жртава рата. Представници српске заједнице се решавања тих питања никад нису одрекли. Оно што мени посебно смета је чињеница да у граду Вуковару не постоји ни једно званично место на ком би могли да се поклонимо и изразимо пијетет према тим жртвама – закључује Колар.

Ни данас се не зна тачан број убијених и страдалих српских цивила у Вуковару, а прошлог месеца идентификовано је тело двадесетчетворогодишњег Предрага Ракића који је од стране припадника Збора народне гарде првог октобра 1991. године одведен из склоништа једне од вуковарских стамбених зграда и од тада му се изгубио сваки траг.

Преузето са: срби.HR

 

Нема коментара

Напишите коментар