УБИЛИ СТЕ МИ ТАТУ, НЕМОЈТЕ И МАМУ: Убиство породице Зец био је најмрачнији злочин Мерчепове јединице, а нико није одговарао за то

Иако је била ноћ, на место догађаја изашла је велика полицијска екипа. Између осталог, прикупили су трагове који су остали испред куће након судара комбија и паркираног аута. Тако су утврдили да су осумњичени користили полицијско возило. Нико није могао да им каже где су Марија и Александра.

Наредног дана, 8. децембра, у Заводу за Судску медицину и криминалистику обављена је обдукција Михајла Зеца. Узрок смрти биле су прострелне ране главе и грудног коша. Могло се закључити да је у њега испаљено и неколико метака док је лежао.

Није се много причало о догађају, шапутало се само међу полицајцима у Ђорђићевој. Након неколико дана у Ђорђићеву су приведени Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак, Синиша Римац и Сузана Живановић. И даље се није знало где су Марија и Александра.

14. децембра 1991. године у преподневним сатима, након што су признали да су они заиста били у кући Михајла Зеца и убили га, признали су да су убили и Марију и Александру. Требало је урадити увиђај на Сљемену, на месту њихове ликвидације.

Кад је екипа за увиђаје дошла до дрвеног објекта излетишта, тамо је већ била осумњичена петорка. Чували су их полицијски специјалци.

Убили их на сметлишту

Убице су показале место на којем су убили мајку и дете. Док су објашњавали како су починили монструозни злочин, полицајци су признање снимали камером. Место убиства је уствари било сметлиште које је мало у брегу и удаљено је неких двадесет метара од самог излетишта. Убрзо су пронашли Маријину љубичасту кућну хаљину. На себи је имала и љубичасту тренерку. Даљим откопавањем појавио се други леш, девојчица у тамноплавој тренерци.

Руке и уста биле су им везане. Ноге мртве девојчице биле су готово потпуно опружене, а десна потколеница ослоњена на главу мајке. На тој, десној нози, била је папуча, на левој је није било. Код десног колена мајке пронашли су неколико чаура испаљених пројектила. Петорка је признала да су оружје сакрили на таван зграде излетишта где су га истражитељи и пронашли.

Тела мајке и ћерке превезли су у Завод за судску медицину и криминалистику на Шалати. Мајка је имала шест рана од метака. Само на глави имала је три прострелне ране.

Осим што су Александри биле везане руке, имала је повез и на очима. Убица јој је у главу испалио неколико метака, на десном образу имала је две ране и још три изнад десног уха.

И полицајци који су водили истрагу најежили су се док су слушали како један од убица препричава Александрине речи: „Убили сте ми тату, немојте ми убити и маму“. Девојчица није ни помишљала да је и њој смрт близу.

Током истраге, петорка је тврдила да је Михајла убио Синиша Римац, а да је мајку и ћерку убио Муниб Суљић.

За убиства није одговарао нико. Због процедуралних грешака њихово признање поновљено код истражног судије није могло да се користи у судском поступку. Муниб Суљић Игор Микола и Синиша Римац осуђени су 2005. године, али због убиства непознатог мушкарца. Најдужу казну од 10 година добио је Суљић који је први запуцао.

Римац је осуђен на осам година док је Микола као помагач осуђен на пет година затвора.

Једина „правда“ коју су Душан и Гордана Зец добили је исплата једнократне новчане помоћи у износу од 1,5 милиона куна 2004. године. Душан Зец данас живи у Бањалуци и ради у агенцији за некретнине. Преко пријатеља је поручио да га медији стално подсећају на неке ствари које годинама покушава да заборави и да му је преболно да се свега присећа.

Иначе, пресудом из фебруара 2017. Врховни суд је преиначио првостепену пресуду тако што је Мерчепу повећао казну на седам година затвора, коју, уместо у затворској ћелији, повремено „издржавао“ у елитној бањи Крапинске топлице.

kurir.rs
Коментари
  • ubili ljude ni krive ni duzne,to je sramota hrvatske demokratije,jos bimnogi stradali da se nisu skloniliod tih ostrascenih nacionalista.posteni hrvati se stide tih budala.

    среда, 18. новембар 2020.

Напишите коментар