АКТУЕЛНО:

Удружење ратних и мирнодопских инвалида у својој галерији приредило изложбу фотографија посвећену ослобођењу Београда

ЗАБИЉЕЖЕНИ ХРАБРОСТ И ЈУНАШТВО


„Изложба је посвећена епопеји ослобођења Београда, односно учесницима ове акције НОВЈ, Црвеној армији и грађанима Београда, а посебно, погинулим, несталим и рањеним ослободиоцима. Први дио поставке фокусиран је на све ослободиоце града Београда, а други дио, овјековјечен од стране руских фотографа, посвећен је ратном путу јединица Црвене армије, укључујући и београдску операцију“, истакао је на отварању Душан Вукојевић Марс, уз пилота Мирчету Јокановића, аутор изложбе, додајући, да она није ни пропагандна ни иделошки обојена, него урађена са жељом да се још једном подсјети на храброст и јунаштво ослободилаца Београд.



Отварању изложбе присуствовали су Андреја Младеновић, замјеник градоначелника Београда, Горан Весић, градски менаџер, Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије, као и велики број посјетилаца и медијских кућа.

 

БЕЗ БРОЈА СТРАДАЛИХ ЦИВИЛА


,Услови за ослобађање Београда стекли су се тек када је Црвена армија избила на југословенско-бугарску границу. Операције за ослобађање Београда су практично почеле од спајања јединица НОВЈ и Црвене армије. Директне борбе за Београд су трајале врло кратко од 14-20. октобра, али су биле изузетно тешке и крваве. Београдска операција спада у ред великих војничких операција на тлу Европе, а сигурно је била најсложенија на Балкану. Београд је брањен са 30 хиљада њемачких војника, изузетно добро наоружаних, опремљених и за то специјално припреманих. Своју одступну одбрану Њемци су платили са 15 хиљада мртвих и девет хиљада заробљених војника. У директним борбама, гдје су у појединим тренуцима, једни друге хватали за вратове, освајао се метар по метар града, зграда по зграда, улица по улица. Руси су ослобађали Београд, као што су бранили Москву, а занимљиво је да у једном од наређења команданата јединица маршала Толбухина експлицитно стоји да се поштеде, без обзира на цијену коју ће платити животима, јавне зграде и историјски вриједни објекти. Што се тиче ватрене моћи Црвене армије, она је могла да поравна Београд и не би остао камен на камену, страдало би и цивилно становништво, ипак они су испоштовали та наређења и то их је коштало преко хиљаду погинулих и непознати број рањених. НОВЈ, у којој су се углавном налазиле јединице са подручја Лике, Кордуна, Баније и Босанске крајине је изгубила три хиљаде бораца и имала је преко четири хиљаде рањеника. Нажалост, никада нисмо сазнали колико је страдало цивила“, истакао је у уводној ријечи Душан Вукојевић Марс, наводећи да су приређивачи изложбе, руске фотографије нашли у фундусу Борбе и да је тамо остала гомила изузетног филмског и фото материјала која, нажалост, никада није обрађена ни систематизована.

Вукојевић се захвалио људима из Борбе који су изашли у сусрет да се ово руско „благо“ прикаже јавности, али и Драгану Вујачићу, новинару Вечерњих новости и Петру Загорцу дизајнеру Каталога изложбе чији је допринос био огроман да овај пројекат успије. Вукојевић се на крају захвалио представницима власти, Војске Југославије, посјетиоцима и новинарима који су дошли на отварање изложбе.

 

ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА ЈЕ ИСТОРИЈСКИ ПРАЗНИК


„Ово је лијепа прилика да се сви подсјетимо датума који јесте празник нашег града и датума који је ушао у нашу историју, јер смо тада протјерали фашисте и изборили слободу“, рекао је у уводној ријечи Андреја Младеновић, замјеник градоначелника Београда, додајући да је окупација трајала скоро четири године и да је неспорна чињеница да су Београд ослободиле јединице Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије коју увијек морамо памтити.

Младеновић се захвалио Удружењу ратних војних инвалида и другим удружењимa која су заједно организовала изложбу у галерији њиховог дома, јер су тиме омогућили млађим људима да се подсјете овог историјског празника.



„ Чули смо, и на фотографијама видјели, како је све изгледало прије 73 године. Београд је много пута био нападан, бомбардован, рушен, освајан, али смо у нашој историји увијек успјевали да га ослободимо и да данас у њему слободно живимо. Та слобода има скупу цијену, велики број бораца НОВ Југославије и Црвене армије је дао живот за њу. Страдао је и велики број Београђана током Другог свјетског рата у разним бомбардовањима, одмаздама, одвођењем у логоре, свему ономе што је пратило те страшне дане окупације и рата. Зато не смијемо заборавити све те родољубе и људе који су дали оно надрагоцјеније што су имали, како бисмо ми могли живјети овдје слободно, у нашој земљи, нашем граду и чувати успомену на све њих. То је добра прилика да се сваког 20. октобра окупимо и подсјетимо свих тих људи и да учимо наша млађа покољења, да не смију да забораве ту велику жртву и да чувају слободу, јер она нема цијену. Ми ћемо се трудити, а то можете да видите посљедњих година, да се у граду на прави начин обиљежава овај празник, онако како доликује и то ћемо наставити да радимо. Наш народ нема чега да се стиди, напротив, он уздигнута чела пред цијелим свијетом може да се поноси тиме да смо увијек били на страни побједника и оних који су се борили за слободу и демократију“, закључио је Андреја Младеновић, још једном се захваљујући организаторима који су омогућили да уживамо у овим вриједним фотографијама, нажалост заборављеним преко 70 година у једном депоу Борбе.

 

ЈЕДАН ОД НАЈЗНАЧАЈНИХ ДАТУМА У НАШОЈ ИСТОРИЈИ


„Сматрамо да је ослобођење Београда један од најзначајнијих датума у нашој историји. Посљедње три године ослобођење се слави онако како заслужује. Нажалост, није било тако раније. Не знам зашто?“, овим ријечима обратио се, послије отварања изложбе, окупљеним новинарима Горан Весић градски менаџер, додајући да је градска власт и ове године тим поводом уприличила свечану академију, дефиле побједника, марш народних хероја, ветерана и њихових потомака.

Весић је посебно истакао да је након три године, поново организована војна парада на Аеродрому Батајница, јер како је рекао, и на тај начин показујемо да се поносимо са својим учешћем у антифашистичкој борби, за нас веома важној.

„Све модерне државе су слободне, од Ла Манша до Урала, на темељима антифашизма и ми као Србија немамо разлога да се тога стидимо, већ треба да се поносимо тиме. Ми смо своје мјесто у таквој Европи заслужили крвљу, борећи се против фашизма, а само ослобођење Београда заиста је била једна фасцинантна операција, једна од највећих на Балкану. Навешћу само један пример, борбу за зграду Народног позоришта. Трајала је два дана, а зграда позоришта је три пута прелазила из руку Њемаца у руке ослободилаца. Послије другог напада толико је било погинулих у једницама наше војске, да је совјетски официр пришао нашем команданту и рекао му: „Вас је много погинуло, нас има много више, па ћемо сада ми да нападамо“. Црвеноармејци су напали трећи пут, али су и они одбијени. Тек након тога јединице Прве пролетерске бригаде, уз помоћ Црвене армије, успјеле су да заузму Народно позориште“, навео је као примјер једну од најжешћих борби вођених у појединим дијеловима града, истичући да има још много занимљивих прича о томе, као што је прича о Миладину Петровићу, војнику који је између 19. и 20. октобра истакао заставу на Палати Албаније добијену од једне Београђанке, али и прича о учитељу Зарићу који је спасио Савски мост кога су Њемци спремили за минирање, пресјецањем жица.

Таквих прича о ослобођењу Београда има много, а сама изложба је посебна прича. Јер давно је речено да једна фотографија говори више од хиљаду ријечи, а овдје је било истакнуто много аутентичних фотографија, већином по први пут.

Тект и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

БОРЦИ ОБИЉЕЖИЛИ ДАН ОСЛОБОЂЕЊА


Својом 73. свечаном сједницом одржаном у просторијама Општине Звездара Градски одбор СУБНОР-а, обиљежио је Дан ослобођења главног града. Пригодним говором скупу се обратио предсједник Одбора Бора Ерцеговац сумирајући његов рад у протеклој години. Посебно се захвалио присутним борцима који су учествовали у ослобођењу Београда, а заслужним појединцима и организацијама подјељене су захвалнице. Раније је делегацију бораца примио градоначелник Београда Синиша Мали, а током прославе обиљежавања ослобођења Београда борци су учествовали у маршу народних хероја, ветерана и њихових потомака, положили су вијенац на споменик ослободиоцима Београда, а имали су још низ активности везаних за ову манифестацију.

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар