125 година од рођења Иве Андрића – Потреба за Андрићевом причом остаје док Дрина тече даље

Изложба „Издања Андрићевих дјела 2007-2017“ отворена је свечано 17.октобра у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду.  Поводом обиљежавања 125 година од рођења српског нобеловца изложбу је приредила Задужбина Иве Андрића у сарадњи са Универзитетском библиотеком. Изложбом су приказане објављене књиге Иве Андрића у Србији, региону и свијету у последњих 11 година.

„Наслови и избори романа и приповједака мјењају се с временом, према жељама уредника и апетитима модерног читаоца, али потреба за Андрићевом причом остаје, док Дрина тече даље, а причању о њој краја нема“, навела је једна од ауторки Биљана Ђорђевић Мироња, историчарка књижевности из Задужбине. Друга ауторка је филозоф Драгана Михаиловић из Универзитетске библиотеке.

Приликом отварања обратили су се проф. др Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке (путем линка), др Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине, професорка књижевности Вука Јеремић из Универзитетске библиотеке и књижевник Горан Петровић, дописни члан САНУ и члан Управног одбора Задужбине, који је званично и отворио изложбу.



На почетку програма глумац Народног позоришта, Небојша Кундачина прочитао је одломак из најпревођенијег Андрићевог дела “ На Дрини ћуприја“, а затим су прочитане прве двије реченице на руском, њемачком, шпанском, француском, италијанском, енглеском и грчком језику.

„Када спојите јединствене фондове ауторских примјерака Андрићевих дjела који се чувају у Задужбини, објављених у земљи и иностранству и могућности Универзитетске библиотеке да се тако самосвојан фонд прикаже, настаје поставка коју смо жељели да представимо јавности како бисмо оснажили један потпуно посебан осјећај припадности култури у којој је стварао писац који се чита на четрдесет девет језика“, рекла је Биљана Ђорђевић Мироња, једна од ауторки изложбе.

Она је објаснила да се изложба састоји из шест цјелина. „На улазу у здање налазе се витрине са хронолошки распоређеним књигама објављеним 2007-2016. Због недостатка простора, у поставци се не налази још осамдесетак поновљених издања наслова као што су „На Дрини ћуприја“ и „Проклета авлија“, на језицима са најбројнијим популацијама, као и издања истих наслова домаћих издавача и тематски избори приповједака у по десет издања. У унутрашњости хола налазе се пет одјељака. Дјела објављена у 2017. години, при чему истичемо да се од педесет ауторизација које је одобрио Управни одбор Задужбине, један број налази на изложби док је друга половина планираних наслова у припреми. Издања књига о Андрићу, као и примјерци годишњака Задужбине, Свеске Задужбине Иве Андрића, са публикованим рукописима из пишчеве рукописне заоставштине и тумачењима пишчевих тема и идеја. Затим ту је избор докторских дисертација о Андрићевом дјелу из фонда Библиотеке. Збирка примjерака првих пишчевих издања из фонда Библиотеке међу којима је и најава Првог кола Критичког издања дјела Иве Андрића. На концу пред публиком је и мапа свијета, дизајн и графичка обрада Бранислава Мироње, са назначеним језицима на којима се писац чита и из које јасно видимо да је Андрићево дјело освојило планету својом љепотом и стваралачком снагом. И као шеста цјелина, каталог изложбе из „електронског миша“ наше посвећене колегинице Вуке Јеремић, која остаје као трајан траг наше поставке“, истакла је Биљана.



Андрићева задужбина је поводом обиљежавања 125 година од пишчевог рођења, започела један од највећих својих пројеката, израду критичких издања Андрићевих дјела, како је рекла Жанета Ђукић Перишић, управница Задужбине Иво Андрић.

Осим тога, под капом задужбине „на књижевним матинеима, у драматизацијама и читањима Андрићевих дјела, још од марта ове године, чује се и одзвања Андрићева мудра ријеч. Такође, на Свечној академији САНУ је, у сарадњи са Задужбином, одана почаст једном од својих најугледнијих чланова и још једном подсјетила нашу јавност на величину, универзалност, непролазност и значај дјела једног од највећих писаца српског језика. У Андрићевој задужбини додјељена је Андрићева награда Јелени Ленголд за књигу Рашчарани свет, најбољу књигу прича у 2016.год. Издате су и јубиларна маркица и кованица са Андрићевим ликом“, испричала је она, посебно нагласивши да „овај велики број издања Андрићевих дјела на српском и многим страним језицима, не представља само низ штампаних и повезаних књига, већ указује на дугогодишњи рад, на један непрестани и континуирани напор пишчеве задужбине да Андрићево дјело проговори на свим странама свијета“.

„Ова значајна изложба представља један од начина да се боље и јасније види вриједност Андрићевог дјела. Уложивши своја велика знања и напоре, ауторке су показале колико је живо Андрићево дјело“, закључила је она.

„Сви ми умиремо једном, а велики људи по два пута, једном кад их нестане са земље, а други пут када пропадне њихова задужбина“, рекао је једном Андрић. Ми вјерујемо да ће он вјечно живјети!

Андрићева дјела преведена су на 49 језика, а неке од земаља у којима се чита Андрић су САД, Велика Британија, Аустралија, Канада, Мексико, Шпанија, Њемачка, Аустрија, Швајцарска, Француска, Белгија, Италија, Бугарска, Турска, Кореја, Португалија, Бразил, Кина, земље региона итд.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

[inpost_fancy thumb_width=“220″ thumb_height=“220″ post_id=“12519″ thumb_margin_left=“10″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“2″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“220″ album_cover_height=“220″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“fancy“ sc_id=“sc1508694612574″]

Нема коментара

Напишите коментар