У галерији Музеја жељезница Србије отворен 18. (31.) Крајишки ликовни салон

 

ЛАУРЕАТИ МИЛОРАД КУРАИЦА, СУЗАНА ВУКИЧЕВИЋ И НИКА БАША


Ова традиционална културна манифестација која се по 18-и пут одржава у избјеглиштву, односно 31. пут, рачунајући оних 13 одржаних на книнској тврђави, окупила је преко стотину стваралаца из Крајине, Републике Српске и Србије. У складу са досадашњом традицијом да увијек буде посвећен некој великој годишњици из наше историје, 18. (31.) Крајишки ликовни салон посвећен је обиљежавању 700 година постојања Манастира Крупа, једног великог јубилеја важног не само за Србе са подручја Крајине, већ за цјелокупан српски народ. Отварању изложбе присуствовао је велики број посјетилаца, а осим у Београду, изложене радове публика ће моћи видјети у Крагујевцу, Панчеву и Новом Саду.

Традиционално , као и ранијих година, организатори ове манифстације су били Српско културно друштво „Зора“ Книн-Београд ,Удружење Срба из Хрватске и Завичајни клуб „Книнска крајина“.

 

САЛОН ПОСВЕЋЕН ЈУБИЛЕЈУ МАНАСТИРА КРУПЕ


Отварајући Крајишки ликовни салон, Данко Перић, у име организатора поздравио је све оне који су помогли овом и претходним приликама да се ова манифестација одржи, уз наду да ће то чинити и убудуће. Перић се посебно захвалио дирекцији Жељезница Србије, Комесаријату за избјеглице и миграције Републике Србије, осталим спонзорима, а како је рекао, посебно свим учесницима овог салона, као и бројним посјетиоцима. У име организатора скупу се обратио Милојко Будимир, генерални секретар удружења Срба из Хрватске




„Салон је први пут, почетком 80-их година прошлог вијека, организован у Книну и накратко је прекинут 1995. године због прогона српског народа, али је ова манифестација наставила своје трајање и на простору Републике Србије гдје је избјегао највећи дио Срба из Крајине. Упркос трагичној судбини српског народа, ови људи окупљени око „Крајишког ликовног салона“, одлучили су да се представе јавности у Србији, али гледајући на то као на један од начина да свој завичај отргну од заборава, било да је ријеч о црквама и манастирима, градовима, селима, пејзажима, лицима, успоменама на дјетињство. Ми се заиста надамо да ће ова манифестација наставити живјети“, истакао је Милојко Будимир наглашавајући да је ова година посебна јер је овогодишњи Крајишки ликовни салон „везан“ за седам вијекова постојања Манастира Крупа.

 

НАГРАДА У ПРАВЕ РУКЕ


Никола Церовац, предсједник Српског културног друштва „Зора“ Книн-Београд, такође се захвалио господину Ненаду Кецману, извршном директору дирекције Жељезница Србије, Миoдрагу Линти, замјенику предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије, директору Музеја жељезница Србије, Републичком комесаријату за избјеглице и миграције, као и ликовним умјетницима и бројним посјетиоцима. Церовац је врло надахнуто говорио о неком, сада већ давном времену, с краја 80-их година када је на једном протестном скупу Крајишника упознао Милорада Кураицу, овогодишњег добитника сребрног прстена Умјетничког братства Манастира Крка.

„То неко моје сјећање и дружење са њиме, кроз вријеме које је долазило, не желећи да буде тако лоше и трагично за нас, било је за мене драгоцјено животно искуство. Сјећам се, био је Видовдан, када је његов професор, његов ментор, бивши ректор Београдског универзитета господин Булић тако бесједио о Милорадовом научном раду неки наши људи питали, да ли је могуће да је то наш Крајишник. С поносом сам рекао да јесте, а сада онима који не знају, желим да кажем да је Милорад Кураица био оснивач Универзитета „Никола Тесла“ у Книну и један од тамошњих професора. Једне прилике, дошао сам у кабинет физике у Книну, на његово предавање и уживао у томе једнако онако како су уживали његови студенти. Данас ми је зато још већа част да ову значајну награду додјелим проф. др Милораду Кураици“, закључио је своје излагање Церовац, предајући након тога награду професору Кураици.

 

ПРСТЕН КАО ОБАВЕЗА


Обраћајући се присутнима проф. др Милорад Кураица захвалио се Церовцу на лијепим ријечима које су га, како је рекао, погодиле право у срце. Кураица се присјетио и свог професорског рада у Книну, ентузијазма који је владао тада, а онда је поменуо једног свог студента који је на почетку тих студија у Книну био скептик, да би му десетак година касније у Београду пришао и рекао: “Драги професоре, гдје би нам био крај само да смо остали доље“. Потом се проф. Кураица осврнуо на добијену награду.




„Ово признање, овај сребрни пестен за мене представља велику част. Треба да се сjетимо и треба да поменемо да је један од носилаца овог прстена и професор Јован Рашковић, истини за вољу постхумно. Ово је једно од највећих признања које ми Крајишници имамо и поред награде „Марко В. Јарић“ која представља својесврсну „Нобелову награду“ из физике за Србе свуда у расејању,и у домовини, значи ми веома много. Тим прије, што је добијам у име Умјетничког братства Манастира Крка. За себе могу само да кажем да ће ме овај прстен обавезивати за неке друге ствари, јер често сам у прилици у иностранству да објашњавам људима шта то би с нама у Крајини, зашто ми славимо своје поразе, шта се то у ствари десило? Осјећам то као своју обавезу у будућности да покушам да преносим истину о томе шта се то нама десило, како је то могуће да на крају 20. вијека 200-250-400 хиљада људи бива протјерано са својих огњишта, а да о томе нико не води рачуна“, видно узбуђен, захвалио се на овој престижној награди професор Кураица, додајући да се сусреће са нашом дјецом студентима његовог факултета и да му они преносе велику позитивну енергију.

„Појављују се деца рођена у Крајини, а сада приспјела за факултет, која показују такав ентузијазам, такво родољубље, такву чврстину, да сам ја послије дужег времена почео да верујем да ћемо се ми тамо вратити. С тим сам хтио да вас поздравим“, завршио је своје обраћање проф. др Милорад Кураица, награђен великим аплаузом присутних.

Главне одлике „Крајишког ликовног салона“ чини заиста велики број радова, широк спектар тема и ликовних приступа, али прије свега велика заинтересованост како излагача тако и публике за ову изложбу, коју ће и ове године, осим у Београду, публика моћи видјети у Крагујевцу, Панчеву, Новом Саду.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

ДОБИТНИЦИ НАГРАДА


Награда салона „Борис Маркош Минго“ за ликовно стваралаштво младих, ове године је додијељена Ники Баша за скулптуру „Буђење“, а награду умјетници уручио је Илија Смиљанић. Плакету Умјетничког братства Манастира Крка за рад „Христ“ (уље на платну) Сузани Вукичевић уручио је Милојко Будимир.

Сребрни прстен Умјетничког братства манастира Крка који се додјељује појединцима и институцијама заслужним за чување и обогаћивање духовне ризнице Српске Крајине проф. др Милораду Кураици уручио је Никола Церовац.

 

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк