Уз молитву и пјесму прослављена слава Храма Свети Јован Шангајски у Батајници
У Батајници у насељу Шангај 2. јула прослављена је слава Хранма Свети Јован Шангајски. Светом литургијом началствовао је владика сремски Василије, а саслуживали су намjесник земунски протојереј Страхиња Голијан, парох добановачки Милан Алимпић, протојереји Драшко Тепавац, старјешина земунске Николајевске цркве и Дарко Кончаревић, старjешина Цркве Светог Јована Шангајског и архијерејски намjесник сремскокарловачки Слободан Вујасиновић, а са њима и свештеник Епархије банатске Перо Трифунчевић, епархијски ђакон Горан Власац и батајнички ђакон др Никола Лукић.
Кум славе Предраг Јевтић је припремио славски колач и жито. Послије резања славског колача, епископ сремски Василије се обратио присутним вјерницима.
— Дубоко вјерујем да ће Свети Јован Шангајски узвратити свим ктиторима и приложницима и свима добротворима, људима добре воље који помажу да ова светиња заблиста у овом прекрасном и лијепом мјесту. Да буде на ползу и корист народа Божјег и дјеце наше која ће се скупљати и Бога призивати Светог Јована савременика наших дана.
Јован Шангајски је из руских крајева дошао у Србију и нашао се са владиком Николајем у Охриду.
— Он се дао на несвакидашњи подвиг, никада није легао у кревет да спава него је себе присиљавао да стално бдије на молитви. Да се пламен вјере у кандилу његовом не угаси и тако је чинио читавог живота пребивајући у Богословији у Битољу коју је основао владика Николај—рекао је епископ сремски Василије наглашавајући да је Свети Јован Шангајски још за живота лијечио многе.
Мошти Св. Јована Шангајског обретене су 1993. године нетрулежне, а данас почивају у Храму посвећеном икони Богородице „Свих жалосних Радост” у Сан Франциску, који је Св. Јован подигао. Од светог јелеја из кандила над његовим моштима небројено много људи је добило исцјељење, а многоструко се потврдило и његово силно и брзо заступништво пред Богом свима који му се са вјером и љубављу помоле. Заштитник је путника, нарочито оних који лете авионом, болесних, дјеце, сирочади, удовица, зависника (алкохоличара и наркомана), неправедно оптужених, душевних болесника, одгонитељ непријатељских напада и демона и брзи помоћник током великих временских непогода, саобраћајних несрећа и других опасности. Гроб Св. Јована Шангајског одмах је постао стјециште многих поклоника из читаве васељене.
За трпезом љубави обратио се и протојереј Дарко Кончаревић, домаћин црквене славе који је подијелио признања заслужнима
— Шта је смисао човјековог живота то је основно питање који човјек себи поставља, а онда велики психолози и психоаналитичари Фројд и Јунг у једној реченици кажу за Достојевског какав је то човјек да је до те мјере ушао у душу човјекову. Достојевски је спознао душу човјекову тако што је управо своја сазнања стицао од великих учитеља цркве, светих отаца наших. Односно учио се оним добрим нормативима и вриједностима људског живота. Напајајмо се љубављу, добротом, честитошћу узрастајмо у врлине, угледајмо се управо на Господа Бога нашег, на Светог владику нашег Јована Шангајског. Угледајмо се на доброту коју ми у насељу Шангај добијамо, управо љубављу нашег пастира епископа сремског Василија. Ми смо млада заједница која узраста управо благослом и добрима које владика чини за нас.
Признања су добили:
Душан Дегенек, Суарез Камњанац, Стеван Доброта и Љубо Ћук, Жељко Станишић (није био присутан).
Посебну захвалност отац Дарко је указао Радмили Меловић која непрестано помаже, и долазећи из ноћне смјене стиже на литургију.
Вјерни народ је испунио цркву пјесмом и молитвом, заједно са хором Свети Андреј Првозвани из Батајнице.
За ову дивну организацију поред оца Дарка Кончаревића свакако су заслужни и јереј Никола Ерцег као и вриједне попадије Драгана Кончаревић и Вања Ерцег којима је помагао вјерни народ.
Пјевницом је руководио проф. Карловачке богословије Јован Стојановић, а са њим су појали прота Милорад Нишкић, јереј Никола Ерцег парох шангајски, монаштво манастира Сукова (Епархија тимочка) и Огњен Младеновић.
Исповједник је био протојереј-ставрофор Споменко Грујић.
Новинарка Српског кола
Драгана Бокун
