У Ветернику одржана 5. редовна Сједница Удружења бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих Покрајине Војводине
У Ветернику у просторијама Мјесне заједнице 2. јула одржана је 5. редовна Сједница Удружења бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих Покрајине Војводине. На сједници је присуствовало 11 представника општинских удружења од укупно 28. Предсједавајући радног предсједништва био је Милорад Буха. Док је извјештај о раду и Програм рада поднио Драго Ступар.
Сједница је почела минутом ћутања за погинуле борце након тога је Драго Ступар поздравио госте народног посланика Миодрага Линту и пуковника Мирка Радаковића, замјеника покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова Милоша Урошевић, пјесникињу Ранку Срдић.
Ступар наводи да су у претходном периоду имали великих проблема са финансирањем Удружења и изложио неке важне тачке која су дио њиховог Програма.
— Поносам сам што сам био борац Републике Српске Крајине, што сам дијелио судбину свога народа који је увијек био слободољубљив и часно се борио за одбрану свог идентитета на простору на простору на којем је живио. Поставља се често питање шта је са борцима РСК. Иако сам добро упознат, Закон о борцима је прошао Скупштинску процедуру, надам се да ће ипак доћи дан истине и признања крајишких бораца — наводи Ступар и додаје да се само кроз активан рад могу постићи резултати.
Милош Урошевић наглашава да су врата Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност за борачка питања овом Удружењу увијек отворена, да је по њему закон о борцима добар иако има ствари које могу да се унаприједе.
Милорад Буха се нада да је ковид иза њих и да ће Удружење имати више могућности за квалитетнији и учинковитији рад.
— Морамо да дефинишемо шта централа треба да ради, а шта општинске организације и да будемо што повезанији.
Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта наглашава да једно од важних питања за Крајишнике је однос државе према припадницима војске и полиције Републике Српске Крајине.
— Као народни посланик борио сам се колико је у мојој моћи да се у новом Закону о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица ријеши питање крајишких бораца. Ја сам једини посланик владајуће коалиције који је гласао против тог Закона зато што није усвојен мој амандман да се свим припадницима војске и полиције Републике Српске Крајине призна ратни стаж за читаво вријеме рата у двоструком трајању.
Као посланик у прошлом сазиву Скупштине Србије са неколико сарадника припремио је Приједлог о измјенама и допунама Закона о правима бораца и поднио га у мају прошле године гдје је тражио признање крајишких бораца за читаво вријеме рата у двоструком трајању, као и промјену у категоризацији бораца која је дискриминаторска. Сада борац прве категорије ако је ратовао у Крајини мора да има најмање 200 дана учешћа у рату, а борац који је ратовао на подручју КиМ за вријеме агресије Нато Пакта довољно је да има 60 дана на ратишту.
— Посебан проблем јесте непризнавање војне књижице и других докумената који су издавали органи САО Крајине, САО Западне Славоније, САО Славоније, Барање и Западног Срема и Републике Српске Крајине. Ту сам предложио да се сваком борцу који има војну књижицу или друга крајишка документа прихвате иста као важећа документа. Оним борцима који немају документа треба омогућити да му се призна ратни стаж путем два квалификована свједока.То конкретно значи да посвједоче два борца која су била у исто вријеме, на истом мјесту и у истој јединици са подносиоцем захтјева за признавање ратног стажа.
Поред тога, Линта је у свом приједлогу Закона тражио да се отвори нови рок за подношење захтјева због посттрауматског синдрома, као и на основу рањавања или болести.
Он је 6 пута подносио у Скупштини свој Приједлог закона с циљем да се отвори расправа и да Скупштина донесе ове измјене и допуне и исправи неправду према крајишким борцима, али 6 пута је његов захтјев одбијен.
— По подацима Веритаса до данас је скоро 190 српских ветерана ухапшено по хрватским потјерницама Србија и надлежни органи нису адекватно реаговали и стали иза тих људи. Држава шаље поруку да су крајишки борци водили приватне ратове и требају сами да се сналазе како знају и умију када их прогони етнички мотивисано правосуђе у Загребу и Приштини.
Пуковник Мирко Радаковић обратио се Ступару и навео да га не обесхраби долазак само око тридесет људи, јер је у данашње вријеме успјех и толико окупити.
— Код нас је браћо криза морала, криза личности. Када посланици крајишког поријекла дискутују у скупштини не зна се ко је од кога гори. Линта лијепо прича, петсто пута љепше прича од мене, али прича једно, ефекат је друго, а лажни морал је треће. Ја се већ 20 година бавим писаном ријечи не бих ли изњедрио истину — рекао је Радаковић и додао да се хитно мора промијенити Закон о правима бораца јер је врло штетан.
Поред измјене Закона, Радаковић каже да се Крајишници морају борити и за поштовање Бечког споразума Анекс Г.
— Онда Цуцић не би са лажним Крајишницима дијелио паре и замајавао и заваравао народ. Зашто Србија са својим правним тимом не стане у одбрану тог Бечког споразума. Не треба ми милостиња, збрињавања, треба ми само да ми се врати моје. Морамо присилити Вучића и његове чиновнике да тако размишљају, а не да организују скупове гдје му припити Крајишници пљешћу.
Немања Јовчић из села Тења код Осијека, по занимању правник био је учесник рата. У Новом Саду живи већ 20 година.
— Програм који је донијела Скупштина Удружења је мртво слово на папиру док се не реализује. У тој реализацији учествују двије-три особе, један од њих је Ступар. Рад на терену захтјева много особа, ако желимо да се представимо као озбиљно Удружење. Ево данас је Скупштина и сваки предсједник МО је морао да дође на Скупштину.
Павле Кутањац наводи да је највећи проблем борбе бораца за права нејединство.
— Када се са срцем придружимо овом Удружењу, због наших погинулих, због наших бораца, онда ће се видјети и резултат. Од приче немамо ништа, већ 30 година причамо.
Бошко Вукомановић апелује да се са сједнице мора упутити протестна нота државним органима Србије у вези са хапшењем Јована Цвијетића.
— Сада је Јован, сутра ће бити Јанко, Марко… хапшени. А ми шутимо. Линта ће то рећи у Скупштини, али ће они то да игноришу јер је он један. Сви смо дали глас за ту власт и како нам они сада враћају? Ми борци смо незадовољни. Ево узмимо за примјер Сарваш гдје је 11 Срба поклано, а ниједан Хрват за то није оптужен. Само се Срби хапсе.
Милан Орешчанин наводи да у сали има правих хероја Вуковара, који су као и он морали да бране своје куће, животе.
— Мјесецима смо били у окупираном граду Вуковару, убијали су људе на улици као зечеве, људи су нестали, а за то до данас нико није одговарао. Однијели смо 2012. списак 59 убијених цивила Срба прије званичног почетка рата у Тужилаштво за ратне злочине Србије. Хрватска јавност слави хероје Вуковара који су заправо злочинци.
Иван Кљајић каже да свако мора да крене из своје општине, како су они кренули у Кикинди.
— Има много борачких организација, али нисмо јединствени. Када сам био 2. маја овдје на обиљежавању годишњице Бљеска довео сам преко 50 чланова из Удружења, а овдје од 28 одбора колико нас укупно има није било 50 чланова. Па, да је из сваке организације дошло само по 4 члана.
Зоран Николић је навео да Удружење треба да помаже својим члановима дајући им информације гдје и код којег службеника могу да остваре своја права у свакој општини. Како људи не би лутали од институције до институције, од шалтера до шалтера, данима како би остварили своја права.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
