АКТУЕЛНО:

Винко Ступар на Међународном сајму књига, у Београду, представио свој нови роман „Крајишки мач“

ДУХОВНИМ МАЧЕМ СЕ НАЈВИШЕ ПОСТИЖЕ

На промоцији ове књиге, говорили су Милорад Ђошић,предсједник Српског културног центра „Ћирилица“, Жељко Бандић, повратник из Канаде у Банатско Карађорђево, Јован Опачић, један од првоизабраних српских заступника у вишестраначки Сабор РХ и први предсједник СКД  „Зора“ Книн, и на крају, сам аутор Винко Ступар. Он у књизи преноси, како је рекао, „потресну истину Божидара Соколовића о јунаку са Оштреља, Илији Десници, кога политички противник 1941. године, мучки убија“. У ствари, то је, како Ступар истиче: „мемоарско казивање Божидара Соколовића о свему што се збивало на почетку устанка у Крајини, о једној генерацији наших предака, њеном моралу, витештву и неограниченој  вјери у отаџбину из угла до сада непознатог широј јавности“.

Солисткиња Београдске опере Мирјана Бегенешић, уз пратњу маестра Мирка Јоковића, отворила је скуп химном „Боже правде“.

 

ЖЕЉКО БАНДИЋ: КАТОЛИЧКА ЦРКВА УЗОР КОМУНИСТИМА

  Милорад Ђошић, предсједник Српског културног центра  „Ћирилица“ Београд, представио је учеснике трибине, истакао да ово удружење већ годинама сарађује са Винком Ступаром и да му је част што учествује у промоцији његове књиге.

Ђошић је говорио о значају овог удружења  и посебно о њиховом залагању на очувању српског писма и другим активностима које трају већ четири године, од када је центар  основан. Истакао је да се удружење бави, прије свега, одбраном ћирилице, називајући је нашим светим писмом. Ђошић је нагласио да су веома активни на овогодишњем сајму књига, да су између осталог представили и књигу „Мој пут кроз Балканске ратове и Први свјетски рат“, аутора Радована Радовановића, краљевог официра, који је прошао кроз ове ратове. На тој промоцији се, баш као и у књизи Винка Ступара Крајишки мач, говори о моралу српске војске у одређеном временском периоду.

Образлажући  како је, између осталих, регент Александар основао села и поклонио земљу добровољцима у Првом свјетском рату, Жељко Бандић је истакао да се данас о Карађорђевићима доста тога прича и пише у негативном контексту чиме се он не слаже.  Међутим, слаже се са Ступаровим уводом у књизи, да је крајишка младост између два рата и  почетком другог, вољела своју отаџбину са круном Карађорђевића и на дјелу показивала како се за њу и за свој народ бори и умире. Све то, по њему, долази, како је и аутор навео, од комуниста и „негдје у дубини невидљиве Римокатоличке цркве“.

У свом излагању, Бандић је навео да је послије раскола 1054. године, Католичка црква заснована на принципима геноцида и пљачке. Почевши од Крсташких ратова до данашњих дана. Као конкретне примјере навео је геноцид над становништвом Јужне Америке које је и сада актуелно, што је ишло преко шпанског краља, а завршавало у трезорима Католичке цркве. Бандић је истакао да, након што се Хенрик VIII отцјепио од Рима и успоставио протестантску цркву на чијем је челу био, Католичка црква била та која је стајала иза Француске револуције и убиства њиховог краља и проглашења републике. Као разлог навео је могућност да се француски владар не одвоји од Ватикана и оснује своју цркву по угледу на енглеског. За њега је мисија католичке цркве та да влада један човјек – папа, а да сва богатства припадају цркви. Говорећи о Другом свјетском рату, рекао је да нису случајно пропале Њемачка и Аустроугарска монархија и Руско царство, а нешто раније, револуцијом свргнут султан у Турској. Све то, по њему, долази из једног центра, а предвиђа да је одатле већ све спремно за уништавање муслимана. По Бандићу, већ се увелико ради на томе, а Француска ће бити искоришћена као ударна игла, док би ови догађаји могли довести до Трећег свјетског рата. На крају, Бандић закључује да је по постулатима Католичке цркве радила и комунистичка партија што се  и те како могло видјети у овом роману на једном релативно ограниченом простору.

ЈОВАН ОПАЧИЋ: МАЧ СЛОБОДЕ, ПРАВДЕ И ХУМАНОСТИ

Јован Опачић, у свом стилу, надахнуто говорећи, похвалио је аутора књиге Винка Ступара, наглашавајући да су сви српски прваци са простора Крајине и Високе Крајине, међу којима и њих двојица, склоњени, а умјесто њих постављени комунистички послушници.

„Био је то заправо својеврсни пуч у СДС-у, који ће битно промјенити њен идеолошки профил  и који ће у даљем току политичких догађаја на тлу југословенске државне заједнице битно одредити судбину српског народа у Хрватској и БиХ“, истакао је Јован Опачић, упоређујући то са устанком 1941. године, на тромеђи Босне, Лике и Далмације.

Опачић је рекао да нас у књизи „Крајишки мач“ Ступар враћа у најстрашнија, али и најславнија времена српске националне историје на овој балканској вјетрометини, гдје се слобода најчешће плаћала људским животом што се десило и главном јунаку Илији Десници. Зато за њега тај „мач“ може бити „само мач слободе, правде и хуманости за свако људско биће, а прије свега, у контексту најновијих политичких збивања у Хрватској и БиХ, као борбени поклич ка слободи и страшна жеља за повратком у завичај из насилног изгнанства“.

ВИНКО СТУПАР: ЗАШТО СЕ О ОВИМ ДОГАЂАЈИМА ЋУТИ

Аутор књиге Винко Ступар нагласио је да појам „мача“ у наслову не представља само ратнички већ и духовни појам, јер се духовним мачем највише и постиже и побјеђује.

„Овом књигом желио сам да направим паралелу између 1941. и 1991. године, на тромеђи Босне, Лике и Далмације. Желио сам да на основу књиге написане у Америци, од аутентичног учесника догађања 1941. године, Божидара Соколовића, који је аутор књиге о Илији Десници, јунаку са Оштреља, која је до данас најзабрањенија књига и у Србији, да не говоримо о Југославији, прикажем и догађаје из 1991. године. Историја се понавља јер је и тадашњи јунак Илија Десница мучки убијен од стране комуниста, а да је опет иза свега стајала Католичка црква. Налогодавци су управо долазили из Аустрије са обуке, међу којима и Коста Нађ, са циљем да обезглаве устанак и побију народне вође и припаднике краљевске војске у отаџбини који су до краја 1941. године са тих простора протјерали усташе“, рекао је Винко Ступар.

Ступар је истакао да се на томе није завршило већ да је УДБА по завшетку рата 1947. године, свирепо убила проту Родића из Дрвара и бацила га у јаму, као и проту Новаковића из Босанског Петровца.

„Осим наведених злодјела, тадашња власт је 17 погинулих ратника Илије Деснице, избрисала из матичних књига рођених, што представља злочин над злочинима“, закључио  је Ступар и питао зашто се о томе свих ових година ћути, а да га посебно забрињава то што се о томе није огласила ни Српска православна црква, јер све оно што су комунисти чинили односило се управо на рушење православља и монархије.

 

ТЕКСТ И ФОТОГРАФИЈЕ: Жељко ЂЕКИЋ   

Нема коментара

Напишите коментар