Више од 200 излагача на 6. Сајму завичаја

На Новосадском сајму 9. фебруара одржан је 6. Сајам завичаја, манифестација која промовише привредни, културни и туристички потенцијал Срба широм региона и његује српски идентитет на свим просторима гдје Срби живе. Представило се око 200 удружења и излагача. Новинари редакције Српског кола, разговарали су са излагачима о њиховим активностима и о томе шта су представили многобројним посјетиоцима Сајма.

Наковчанке

Удружење жена Наковчанке биле су вриједне и ове године и посјетиоци њиховог штанда могли су да уживају у домаћим производима које су спремиле вриједне руке чланица Удружења.

САЧ ФЕСТ – НОВА ГАЈДОБРА

Како одољети јагњећем печењу?

Једна од најпрепознатљивијих гурманских манифестација у Србији је надалеко познати Сач фест који ће се ове године по 13. пут одржати 18. маја у Новој Гајдобри.

Како нам је рекао Вукосав Ћулибрк за ову манифестацију у село које има хиљаду становника дође око 2.500 до 3.000 гостију.

– Ова манифестација се традиционално обиљежава иза крсне сеоске славе Светог Василија Острошког. Прошле године је било 110 екипа и очекујемо да ће сличан број учесника бити и ове године.

Према његовим ријечима на манифестацију поред екипа из Србије, долазе гости из Републике Српске, Федерације БиХ, Црне Горе, Хрватске, а традиционално и једна група из Чешке која остане и по неколико дана.

– Ко једном дође у Нову Гајдобру стално јој се враћа. Најтежи посао има жири који је састављен од чланова Кулинарске федерације Србије. Мада, код нас је побједник свако ко дође – поручује Ћулибрк.

Удружење прогнаних Крајишника

Удружење прогнаних Крајишника Нови Сад представило се на 6. Сајму завичаја. У првом плану њиховог рада је исказивање емпатије и помагање прогнаних који су у потреби. За вријеме празника обрадовали су многе малишане пакетићима из прогнаничких породица.

Сабор БЕЧЕЈ

Удружење Срба из Републике Српске Крајине, Републике Српске, Косова и Метохије и свих борачких удружења Сабор Бечеј чува традицију и представља српски народ из свих крајева, како нам је рекао предсједник Удружења Стево Новковић.

ЗУ БАНИЈА БАЧКА ТОПОЛА

Завичајно удружење Банија Бачка Топола недавно је организовало незаборавно Банијско прело, да су прави домаћини показали су и на 6. Сајму завичаја.

 ЗУ БАНИЈА БАЈМОК

ЗУ Банија Бајмок претходне године организовало је своје прво Банијско прело. Сложни са земљацима из Суботице и Бачке Тополе промовишу на прави начин своју Банију у Сјевернобачком округу.

ЗУ БАНИЈА СУБОТИЦА

Банијци и Банијке из Суботице вриједно су радили претходних дана како би се у најбољем свјетлу показали на Сајму. Колачи, пите, чувене банијске кобасице, домаћа ракија и вино… Све је било послужено за посјетиоце Сајма. У наредном периоду ће отворити Изложбу о Банији у Суботици, а планирају са изложбом да посјете и друге градове и мјеста у Србији.

БАНИЈА МАЈУР ШАБАЦ

Даме из Удружења Банијаца Мајур Шабац не само да лијепо пјевају већ су врсне и у прављењу колача, као и у изради украсних ношњи, и других предмета. На 21. Фестивалу Крајишки бисери њихова женска пјевачка група освојила је прво мјесто.

Културна заједница Срба Шамарица Земун

Женска пјевачка група Чуваркуће и мушка пјевачка група Славуји Баније привукли су посјетиоце завичајном пјесмом. Основани су у августу претходне године и до сада су имали преко 20 наступа. За одличну атмосферу на овом штанду су се побринули и Славуји Бусија.

ПГ Чедомир Пађен

У својој богатој понуди има домаће сушено месо, зимницу, ракију.

ЗУЈ Јањана

Овај штанд красе чланови у богатој и већ познатој традиционалној ношњи. Посебну пажњу привукао је хлеб дугачак 1 метар, широк 35 центиметара, и тежак око 15 килограма. Наравно, неизоставна је била и јањска пјесма. Славу Удружења и 16. годишњицу постојања прослављају 25. фебруара.

Завичајно удружење Банијаца потомака и пријатеља Баније из Београда

Организатори су многобројних културних и спортских манифестација. Традиционално Банијско вече у априлу организују по 18. пут. Већ дуги низ година организују разне манифестације, спортске и културне, трудећи се да у свој рад укључе младе и дјецу.

Завичајно удружење Срба Коријени Сомбор

Посјетиоце су упознали са својим програмом, који је изузетно богат, организују дочек Српске нове године, пливање за часни крст, манифестације: Ћирилица – пишем срцем, Русија у срцу Сомбора, Матица дијаспора, обиљежавају славу Светог Илију, организују разне промоције књига и изложбе…

Завичајно удружење Срба поријеклом из Босне и Херцеговине Петар Кочић Апатин

Труде се да буду редовни гости на Кочићевом збору и да одлазе на Часни крст на Мањачи. Прослављају Петровдан када организују чувену ражњијаду и косидбу, вишебој. Сајам је мјесто гдје се сусрећу са пријатељима из сродних удружења, размјењују искуства, идеје и договарају сарадњу.

Савез крајишких удружења

Њихово огњиште (штанд) Савеза крајишких удружења (Бањалучка Крајина) је био парадигма љубави, складности и заступљености свих области традиције, као је рекла Ранка Срдић Милић. „Нек опросте они који нису могли прићи, ватра није захлађивала од браће, кумова, пријатеља, познаника и знатижељника.“

Славонија у срцу Београд

Славонци поред традиционалне ношње, игре и пјесме, донијели су и тару за ткање. У склопу Удружења је и радионица Славонске нити гдје полазнице радионице израђују ручне радове, како су то некада радиле њихове мајке и баке. Женска пјевачка група наступила је и у културно-умјетничком програму.

Удружење Крајишника Змајево

Постоји већ осам година и баве се очувањем народне традиције и обичаја. Укључени су у хуманитарни рад у саставу Савеза крајишких удружења, рекао је за Српско коло Рајко Марјановић.

Удружење ветерана Кошаре

Удружење основано са циљем да помогне угроженим борцима, некоме пружају правну помоћ, некоме материјалну. Чувају традицију на војску Србије, на све наше херојске бригаде које су учествовале у борбама на Кошарама.

Културна заједница Крајине

Културна заједница Крајине окупља Крајишнике са циљем учвршћивања идентитета и завичајне индивидуалности нашег народа западно од Дрине. У оквиру КЗК основано је више секција и клубова: књижевна секција, ликовна секција, музичка секција, а прије свега Крајишка академија.

Завичајно удружење Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна

Удружење Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна представило је на Сајму завичаја неколико књига и ДВД Кордунашке ојкаче, које су радили у сарадњи са повратницима на Кордун. Презентовали су ДВД са 15 пјесама и ДВД са видео презентацијом Кордуна, традиција и обичаја на Кордуну. Такође, промовисали су пројекат који носи назив Сава Мркаљ – Дани културе Срба Крајишника који организују од 2009. године са којим планирају да наставе и убудуће.

Јањ Равно Село

У Равном Селу се чува традиција Јања. Јањани су на ово подручје доселили послије Другог свјетског рата, али не заборављају завичај и преносе традицију и обичаје са кољена на кољено. За двије године прослављаће 80 година од колонизације. На њиховом штанду се могао наћи и зборник радова Јањ и Јањани.

Свеславенски дани културе, Алфа арт, Русофил и манифестација 100 година Светотројичиног храма  Руске православне цркве у Београду

На овом штанду су се могле видјети икона Свете Петке, и још двије руске иконе. Једна је икона Богородице без Богомладенаца са шест стрела које боду њено срце и која кружи по Србији по благослову рускоме, рекли су нам Зоран Супић директор Свеславенског дана културе и Наталија Кнежевић Ивановић из Удружења умјетника Алфа арт.

Удружење Хероји Кошара 1999.

Посебно посјећен штанд је Хероји са Кошара, многи посјетиоци су жељели и да се сликају са херојима и лично им упуте ријечи захвалности за све што су учинили 1999. године.

 

Кордун Изворна група и ЗД Ђорђе Војновић Инђија

Ова дружина реализовала је многе наступе широм Србије. Поред очувања традиције усмјерени су и на савремена дешавања, ауторе и теме и организују манифестације за своје суграђане разних узраста. Они су увијек расположени и распјевани, стога је и на њиховом штанду била пријатељска и весела атмосфера. Завичајно друштво наступило је у културно-умјетничком програму.

Удружење Крајишника Крајина Врбас

Предводи га Горан Николаш, основано је 2011. године са циљем његовања и очувања традиције, културе и обичаја народа Крајине. За претходних 13 година Удружење је постигло значајне резултате и развило је добру сарадњу са педесетак сличних завичајних организација. Посебно су поносни на добру сарадњу са Туристичком организацијом Републике Српске и Бањалуке, а забиљежили су значајан број наступа за које су добили бројна признања.

Завичајно удружење Теслићана и општина Теслић

Душан Марковић предсједник скупштине овог удружења из Босне и Херцеговине, каже да су од оснивања на Сајму. Иако су вече прије до рано ујутро имали Скупштину у Шајкашу на овој манифестацији су већ били у седам сати ујутру, како припремили свој штанд за посјетиоце, на којем је било пита, колача, сира, али и ношњи из њиховог краја на планини Брић која је на 1070 m надморске висине у општини Теслић.

Друштво чланова Матице српске

Ово друштво постоји преко 20 година, основали су га угледни грађани и академици из Бачке Паланке, ово и јесте подружница Матице српске у Бачкој Паланци. На штанду су се могла видјети издања Матице српске, Прометеја и Архива Војводине. Оснивач друштва је садашњи директор Архива Војводине Небојша Кузмановић. Наша саговорница Жељка Милошев, предсједница овог удружења, истакла је како је задовољна овогодишњим Сајмом, који је најпосјећенији од претходна три на којима су они учествовали.

– Ово је мени један од најдражих сајмова јер представља српску традицију и културу.

ХО Сви за Космет

Ова хуманитарна организација је основана прије 16 година,  2008. године почела је да дјелује у Београду као Независна асоцијација студената Београд, гдје им је и сједиште. Имају и свој сајт Сви за Космет, гдје можете пронаћи све информације о њиховом раду, али и како им се прикључити. Како кажу ово им је прва година на Сајму завичаја. Атмосфера им се свидела и настојаће да и сљедећих година буду учесници на овој великој манифестацији.

Срцем за Космет Бачка Паланка

Скупљају новчана средства за Србе у енклавама Велика Хоча и Ораховац, гдје организују акције помоћи нашем народу кроз фестивале, сајмове, турнире, квизове и сличне забавне активности на које, како сами кажу, долази завидан број дјеце. Чланови су домаћини, породични људи који су се упознали у цркви повезани љубављу према Косову и Метохији. Предсједник овог хуманитарног покрета је Лука Мандић. О њиховом раду можете видјети на фејсбук страници Срце за Космет. Наш саговорник је разговор завршио ријечима: „Нама је то љубав, ми тамо идемо зато што волимо да одемо на Косово и Метохију, имамо љубав према том народу и нашим светињама.“

Удружење жена Товаришево

Ово удружење броји 15 чланица, које годинама нижу кулинарске успјехе на разноразним манифестацијама, уједно чувајући традицију и културну баштину свог краја. Учествовале су на европским трибинама у Новом Саду као представнице Јужнобачког округа. На њиховом штанду су се могле разне свеже испечене пите, међу којима је и она која је освојила прво мјесто на такмичењу Најенеобичнијих пита, испуњена купусом, грожђицама и лимуновим соком. Штанд испуњен спојем традиције, културе, кулинарства и обичаја Товаришева.

Удружење Рубац из Кљајићева

Организатори су Палентијаде, јединствене манифестације у Србији, која се одржава у мају. Такмичење у кувању паленте, али и промоција материјалне и нематеријалне културне баштине Кљајићева и града Сомбора, постало је незаобилазна гастрономска манифестација овог краја повезана са штрикањем, хеклањем и плетењем. Предсједница удружења је Душанка Хајдин.

 Крајишници с Фрушке горе чувају традицију Крајине. Радо се одазову на манифестације које чувају традицију, повезују земљаке и промовишу просторе са којих су потекли. Наступају на многим манифестацијама и радо угосте своје пријатеље и земљаке из пријатељских удружења.

 

Завичајни клуб Кордунаша Београд

Има дугу традицију, баве се очувањем традиције  и културе Кордуна, очувања обичаја, музике, говора и старих предмета. Претходни мјесец су организовали традиционални турнир у карташкој игри белот, предстоји им организација чувене Кордунашке кобасицијаде која је сваке године све посјећенија. Позивају све на традиционално Кордунашко вече које организују 22. марта у Београду.

Удружење Огњиште Губин

Удружење које окупља људе који су родом или поријеклом из пет села Губинске парохије (Рујани, Чапразлије, Прово, Губин, Сајковић и Казанци). Веома су срећни што је прошле године у порти Храма Успења Пресвете Богородице у Губину освештан новоизграђени конак. Нажалост, у Губину се тешко живи, повратници се сусрећу са свакодневним проблемима, а општина Ливно нема разумијевања за њих.

Удружење бораца Кордуна

Дочекале су нас двије дјевојке у ношњама које су промовисале  издања овог Удружења зборник Кордун у рату 1990–1995, Пета кордунашка ударна бригада у НОР-у и опћина Војнић са пописом жртава, Вељун од насељења до исељења и друге. Ово Удружење обиљежава значајне датуме и присуствују поменима као знак сјећања на страдале борце у претходним ратовима.

Удружење Јањска коса

Ради очувања традиције, културе и обичаја свога краја, Зоран Ракита је основао Удружење Јањска коса, које на овим просторима промовише традицију и вриједности његовог завичаја. Желе да окупе најбоље косце из региона и да се обичаји не дају забораву.

Завичајно удружење грађана Ћиро Личка Кадрма Дрвар

Више од деценије на бројним манифестацијама у земљи и региону наступа ова мушка пјевачка група. У октобру су прославили крсну славу Покров Пресвете Богородице (слава и њихових села: Личког Тишковца, Личке Калдрме, Завлаке, Шевине Пољане и Торбичког Вагана).

Кључани Нови Сад

Предсједник удружења Драган Стојичић каже да су основани прошле године са циљем да помогну Србима који су остали у Федерацији у њиховој општини Кључ. С тога ће се трудити да организују хуманитарне акције и чувају културно насљеђе. Данас су представили књигу Стојичићеву Треба чувати сјећање и не одустајати од истине, ратне тематике.

ЗУ Подгрмеч Житиште

Дјелић Грмеча пренијели су на свој штанд кроз пјесму, игру, храну и обичаје, како каже Душко Кочалка, херојског, али страдалничког народа Санског Моста и Босанске Крупе.

Удружење грађана Змијање Каћ

У Војводини је већ увелико познато врло активно удружење које окупља Змијањце. У Каћу су отворили Етно кућу, а на својој завичајној вечери прикупљали су средства за конак манастира Соколова. Сарађују са многим братским удружењима увиђајући значај слоге и заједништва.

Удружење Крајишника Никола Тесла Пландиште

Већ двије деценије прве недјеље октобра окупљају најбоље пјевачке групе које изводе изворну крајишку пјесму. Да су успјели да одрже и квалитет говори чињеница да је сваке године учешће на фестивалу огромно, али да организатори, на челу са Николом Везмаром, прије свега воде рачуна о квалитету учесника.

Етно друштво Српски соколови Козаре Урије Приједор

Други пут су на Сајму, како нам је рекао Миљан Бановић, наступају са укупно 45 својих учесника, три пјевачке групе, двије мушке и једна женска као и фолклорним ансамблом. Представила се и секција народних рукотворина.

Завичаjна заједница Република Српска

Завичајна заједница Република Српска постоји нешто више од једну деценију чувајући традицију и славећи постојање Републике Српске у коју су многи уградили своје животе. Организују многобројне активности културног, спортског и хуманитарног карактера.

Новосадски ракија фест Путеви ракије

Прије неколико мјесеци одржан је Први Новосадски ракија фест у организацији Удружења чувара традиције и народног блага. На Фестивалу се представило чак 192 такмичара Црне Горе, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Словачке, па чак и из Аустралије…

Савез српских удружења Сјевернобачког округа

Да само слога Србина спасава били су свјесни чланови завичајних удружења у Сјевернобачком округу окупивши се у Савез. Заједно организују чувене Завичајне дане који трају неколико дана. Ову манифестацију су промовисали и на Сајму, а ово је уједно и право мјесто за повезивање са културно-умјетничким друштвима, организацијама и појединцима…

Завичајно удружење Сава Мркаљ

Прошле године одржан је десети јубиларни Фестивал фолклора Срба из региона, који ово удружење организује у Српском народном позоришту у Новом Саду. Многи учесници овог фестивала сарађивали су и са предсједницом Удружења Зорицом Влајинић и били дио Фестивала. У склопу овог штанда представило се и Удружење воћара, произвођача ракије и других производа од воћа МГ Савка Мркоњић Град.

Теоретска гимназија Доситеј Обрадовић Темишвар

Ово је једина српска школа у Румунији, имају по два одјељења у Гимназији, филолошки смјер и математичко-информатички. Иначе школа функционише од нултог разреда до 12. Ове године прослављају 90 година наставе на српском језику у Румунији. Тешко је сачувати српски језик, јер је асимилација велика и има много дјеце из мјешаних породица, али се труде да сачувају српски језик и културу, рекла нам је Ксенија Глишић, наставница биологије.

Изворна пјевачка група Пећи у срцу и Удружење грађана Пећи Приједор

Прије годину дана су основали изворну групу, свирају и пјевају за завичај. На сајму су промовисали и своје село Пећи које већ годинама обнављају и користе сваку прилику за одласке у завичај, рекао нам је Добривоје Рибић. Пећи су иначе село између Санског Моста и Кључа, многи Пећанци обнављају своја огњишта. Сваке године у завичају окупљају се за Спасовдан, посебно је активно њихово удружење у Приједору на челу са Драганом Рибићем.

Крајишки покрет Србије, Српске и дијаспоре

Као нам је рекао Зоран Иванишевић потпредсједник Покрета овдје су да пропагирају љубав, вјеру и снагу и наду у боље сутра. У оквиру њиховог покрета представили су се Удружење жена Бели анђео и Коло српских сестара Нови Сад и Удружење Срце у завичају. Сљедеће године најављују још више удружења и организација у склопу њиховог штанда.

Хедонизам са камена и Гастрономски часопис Традиционална кухиња БиХ

Манифестација Хедонизам са камена је посвећена традиционалној храни Босне и Херцеговине. На штанду се нашао и познати кувар Саша Мишић.

Барања (КУД Чувари традиције барањских Срба, СКУД Јован Лазић, СКД Просвјета пододбор Кнежеви Виногради и Удружење жена Суљошанке)

Из Кнежевих Винограда дошле су нам вриједне Суљошанке које егзистирају у склопу СКД Просвјета пододбор Кнежеви Виногради који је основан 2007. године и имају 21 члана. Како је за Српско коло рекла предсједница Просвјете пододбор Кнежеви Виногради Светлана Шмрчковић организују ликовне колоније, промоције књига, излажу колаче и  посјећују многе манифестације и сајмове.

Удружење Зеничана и потомака и пријатеља

Окупља људе поријеклом из Зеничке регије /Зеница, Завидовићи, Жепче, Какањ, Бусовача, Витез, Нови Травник и Травник како би његовали и очували националне, културне, вјерске вриједности и традицију. На Сајму се упознају и повезују са другим удружењима и појединцима.

 Ракија Славонац

Породица Гагић поријеклом из Подравске Слатине, ракију производи у Барајеву, већ неколико деценија. Представили су домаћу дуњу, шљиву, јабуку, крушку… а посебна атракција је био ликер од ароније.

Апатинске вредне руке

Из приложеног смо се увјерили да су руке чланица овог удружења заиста вриједне. Љубица Кусуља каже да су сваке године на Сајму, поред многобројних ручних радова, поносно чувају традицију личке капе.

КИЦ Гаврило Принцип и УЗ Змијањски вез Бањалука

Слађана Мајсторовић посљедњих пет година бави се змијањским везом, почела је из радозналости. Каже да се почела враћати свијест о значају змијањског веза, посебно код наших људи из дијаспоре.

Удружење Завичај Београд

Из Београда је дошао велики број чланова овог удружења, на челу са Ненадом Абрамовићем. Промовисали су многобројне манифестације које организују. Њихов штанд посјетио је велики број пријатеља и поштовалаца Удружења.

Волим  Лику, а Лика далеко

На овом штанду својим штампаним издањима представили су се представници Удружења 6. и 35. Личке дивизије и Удружење избеглица из Р. Хрватске, из Београда. Поручили су да само писана ријеч оставља трагове и ко историју заборавља, она му се понавља.

Удружење ветерана Црвене беретке

Чланови овог удружења масовно су се окупили на Сајму. Поред промоције своје јединице, труде се да организују многобројне хуманитарне акције како би помогли саборцима којима је помоћ потребна.

ЗУ Специјална болница Мљечаница, ТО Козарска Дубица и Национални парк Козара

У природном амбијенту на сјеверозападним обронцима планине Козаре смјештена је Специјална болница за физикалну медицину и рехабилитацију Мљечаница Козарска Дубица. Туристичка организација Козарска Дубица заједно са Националним парком Козара промовисали су јединствену туристичку понуду овог краја.

СКД Просвјета Загреб, Сисак и Двор, Липик, Српска кућа Пакрац и ЖПГ Љеб

Дух завичаја осјетио се на овом штанду. Велики је труд потребан да би се сачувала српска култура и традиција на подручјима из којих они долазе. Није мањкало традиционалне пјесме, баш како је то и некада било.

Срби ливањско-граховског краја  (Огњена Марија Ливањска из Београда)

Свих претходних година на врло професионалан и посвећен начин ово Удружење промовише свој крај. Исто тако биљеже, и публикују све о страдању Срба ливањског краја, како се све те страхоте које су задесиле њихове претке не би заборавиле. Промовисана је и ливањска ношња, као и дуборез Росић.

КУД Живојин Жико Мандић Кнежеви Виногради

КУД “Живојин Жико Мандић“ је основан 2011. године са циљем очувања изворног и репродуктивног фолклора, те са жељом окупљања дјеце и омладине, којима се овим путем пружа квалитетан садржај за слободно вријеме. Удружење има 60 чланова, а састоји се од млађе групе, А групе, ветерана и тамбурашког оркестра. Посебна атракција на ово штанду били су радови секције Златовез.

Од Крајине преко Фрушке горе (Удружење Натура Бачка и Срем)

Овај штанд је био право мјесто за љубитеље домаћег сира и сушеног меса. Први пут су на Сајму завичаја, а најчешће излажу на Сајму пољопривреде.

Пчеларство Петковић Гламоч

Производњом меда се баве око петнаест година, имају асортиман од 30 производа (креме, мелеми, сирупи, ракија…) Ове године су први пут на Сајму завичаја и први пут представљају своје производе у Србији, рекао је за Српско коло фито терапеут Немања Петковић.

Општина Босанско Грахово и СКУД Гаврило Принцип

Поносно су промовисали природне љепоте које красе ову општину, као и историјску баштину. Шатор планина, Шаторско језеро, Динара, родна кућа Гаврила Принципа чувена пећина Леденица, само су нека од љепота која красе овај крај. На овом штанду су се представили и СКУД Гаврило Принцип.

Бојан Маринковић из Босанског Грахова

Бави се производњом сира и осталих млијечних производа. Јако је задовољан својим учешћем на Сајму, овдје је трећу годину заредом.

Општина Језеро

То је мјесто гдје се може чути тишина, гдје се може рибарити, пловити, имају дивне планинарске стазе, купалишта – језера. На овом штанду се представио и Раденко Симетић који израђује дивне иконе у дуборезу и мотиве. Предсједница општине Снежана Ружичић је одушевљена посјећеношћу Сајма гдје се показало да Нови Сад има једно велико срце. Договарани су заједнички пројекти са братским општинама Српском Црњом и Звечан, а могућа је и сарадња са Бачком Паланком. Оно по чему је Језеро познато је кратер на Марсу назван по Језеру, на коме се истражује живот. На овом штанду смо затекли и нашег репрезентативца у ватерполу Николу Рађена.

Удружење грађана Стубови знања Нови Сад

Представили су књиге из културе, историје и књижевности, рекао је Батрић Јововић предсједник Удружења.

Дрина није граница Нови Сад

Новоосновано удружење, први пут се представило на Сајму, поријеклом су са Сарајевско-романијске регије. Сједиште удружења је у Новом Саду, а предсједник је Ђорђе Којић.

Удружење жена са Косова и Метохије Жеким Београд

Основни циљ им је заштита интерно расељених лица са Косова и Метохије и избјеглица са осталих простора бивше СФРЈ. Односи се на социјалну заштиту, бригу о дјеци, младима и старима.

Ћемер Велебит

Ове године представили су се и чланови удружења из села Велебит код Кањиже. Ово насеље населили су Личани из шест подвелебитских села општине Госпић и врло успјешно чувају традицију и са поносом је презентују на многобројним манифестацијама, али и туристима који посјете Велебит.

Завичајно удружење грађана са Косова и Метохије Видовдан Нови Сад

Посвећени су интеграцији, његовању културно-историјске баштине српског народа, хуманитарним дјелатностима и пропагирању мира и толеранције.

Удружење жена Орхидеја Банатско Велико Село

Вриједне чланице Орхидеје испуниле су свој излагачки простор својим ручним радовима, како онима од вуне: капе, чарапе, торбе, тако и оно што су умијесиле. Учествују у организацији разних манифестација у свом мјесту, и посјећују и друге манифестације како у Србији, тако и у Републици Српској. Двије године заредом су добитнице првог мјеста за најбоље скувани ајвар у Кикинди.

Хуманитарна организација Косовско Поморавље и интернет продавница Купуј са Космета

Суштина интернет продавнице је да окупе произвођаче Србе са Косова и Метохије који имају своје домаће производе и преко те продавнице их продају и купцима шаљу поштом. Ова идеја је и проистекла из ХО Косовско Поморавље.

Отаџбински покрет

Ова организација на челу са Драгомиром Лалићем је прославила јубилеј организовавши десету Традиционалну културну манифестацију Дани Српске Крајине у српској Атини под завјетним слоганом  „Док живе Крајишници – живјеће и Крајина“  коју и ове године посвећују „младима Крајине региона и дијаспоре“. И на Сајму завичаја, међу својим Крајишницима, промовисали су насљеђе својих предака.

Српски православни манастир Соколово

Чудесни манастир Епархије бихаћко-петровачке смјештен је у срцу Змијања, подно планина Мањаче и Мулежа, а изнад ријеке Сане.

ББ радио

Регионални ББ радио из Бачог Брестовца један је од ријетких радио станица у Србији која на својим таласима кроз музику и причу промовише културу Срба Крајишника. Њихов штанд је био врло посјећен јер је наступала крајишка група Тромеђа НО 1

Часопис Српски ратник

Излази већ 5 година и до сада су издали 30 бројева. За Ратник пишу многи наши познати историчари, новинари, публицисти Небојша Јеврић, Вања Булић, др Борислав Гроздић, историчар др Небојша Стамболија, истпричар др Милан Гулић и многи други. Преко 50 сарадника из Србије и земаља региона. Главни одговорни уредник и лектор је проф. Вељко Стамболија, замјеник уредника и секретар је Драгица Адамовић.

Удружење Медљанаца и пријатеља Медне “Димитор“

Удружење Медљанаца и пријатеља Медне “Димитор“ основно је 2002. године у Новом Саду, када је одржано и прво Медљанско вече. Сваке године организују спортске сусрете у девет општина у Војводини, а десете године иду у завичај у Мркоњић Град. Такође, завичајно вече Медљанаца организује се традиционално сваке године крајем октобра када се скупљају Медљанци из свих крајева.

Удружење Петровчани Нови Сад

Удружење Петровчани Нови Сад већ 15 година његује традицију, културу и обичаје свог краја. Љубав према завичају редовно их окупља на саборима који се одржавају сваке године. Земљаци из свих крајева се окупљају да би се дружили и још више повезали.

Завичајно удружење “Крушево Брдо“

Завичајно удружење “Крушево Брдо“ назив је добило по истоименом селу у Републици Српској из којег воде поријекло људи који су прије и за вријеме рата деведесетих година дошли у војвођанска мјеста Ђурђево, Шајкаш и Мошорин. Организују неколико дешавања у току године, а присуствују и многим догађајима у завичају. Највећа манифестација удружења је Свечана скупштина или Дани Крушева Брда, Ова манифестација окупи око 500 људи.

Удружење “Српски крајеви“

Познати су по часопису “Српски крајеви“, а на Сајму завичаја представљају истраживања у вези са досељавањем Срба у Војводину, те се удружење бави имовинским правима Срба у Федерацији БиХ. Једна од главних манифестација удружења је Ликовна колонија – Путевима предака.

Завичајно удружење “Крушебрчко коло“ Ђурђево

Основано је 2023. године у Ђурђеву. Људи су из Крушева Брда почели су да долазе у ове крајеве шездесетих година прошлог вијека, а то се наставило током рата деведесетих година у Босни и Херцеговини. Иако су напустили свој завичај, он их је овдје повезао, нису га заборавили и окупљања им служе да се сјете обичаја, културе и традиције свога краја. Како вријеме одмиче, везе са завичајем су све чвршће и није ријеткост да се обнављају куће како не би заборавили своје село.

Удружење Војвођанска косидба Бачко Добро Поље

Удружење војвођанска косидба Бачко Добро Поље традиционално организује косидбу Бачком Добром Пољу у мају мјесецу. Војвођанска косидба планирано је да се одржи 11. маја 2025. године на истом мјесту.

Фудбалски клуб Крајишник

ФК Крајишник 1994. основали су људи који су дошли из Крајине, са простора ратом захваћене територије тадашње Југославије. Клуб се успјешно такмичио у нижим београдским лигама и сваке године напредовао у ранг више. Све до 1999. године када секција прелази у ветеране.

Удружење бораца Крајине у Републици Србији

Удружење бораца Крајине у Републици Србији ангажује се на чувању статуса бораца који су се борили за своју земљу, домове, породице. Редовно организују округле столове, састанке, радне групе у вези са припремама новог Закона о правима бораца, ратних војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица.

Удружење Дурмитораца у Беогаду

Чланови овог Удружења присуствовали су и били дио иницијативе братимљења три града из три државе. Протокол су потписали у име Плужина, Шамца и Бечеја предсједници Слобо Делић, Ђорђе Милићевић и Вук Радојевић. Сигурни су да ће у будућности ово братимљење допринијети развоју  на свим пољима. На штанду су угостили и предсједника општине Пљевља господина Вранеша и генералну конзулку  Црне Горе Невенку Ћировић. Женска пјевачка група Дурмиторке наступила је у културно-умјетничком програму.

Удружење Пљевљака “Брезник“ у Београду

Удружење Пљевљака “Брезник“ у Београду постоји од 1980. године. Сваке године одржавају традиоционалне сусрете, забавне вечери, књижевне и умјетничке вечери. У свакодневној су сарадњи са својом општином, па не чуди што смо на њиховом штанду затекли и предсједника општине др Дарија Вранеша. Своје производе представили су: Жељко Мацановић, Владимир Џуверовић, Милојка Кушљевић и Видослав Крвавац. Сајму су присуствовали и Дијана Јурић – директорица ТО Пљевља и Данко Шаранчић – секретар Секретаријата за привреду.

Туристичка организација Фоча

Општина Фоча је препознатљива по адреналиском туризму, рафтинг Таром и Дрином су ту најпопуларнији. Такође, ту је највиши врх Босне и Херцеговине планина Маглић, осам природних глацијалних језера, као и богато културно и историјско насљеђе.

Завичајно удружење Влашић Ловћенац

Остварује своје циљеве у области чувања и његовања народних обичаја. Сваке године се организује одлазак на Влашић, Влашићко прело на којем се окупљају пријатељи и земљаци, а циљ је међусобно упознавање и повезивање, али и привлачење младих нараштаја који ће наставити традицију.

Тесла на 6. Сајму завичаја

Тесла је најучевнији Личанин, а свакако међу традиционалним извођачима познат је и Добривоје Павлица који је значајан и као сакупљач и записивач личких народних обичаја. Павлица је наступио током културно-умјетничког програма и на тај начин промовисао личку традиционалну пјесму.

Удружење Личана “Лика“ Суботица

Удружење Личана “Лика“ Суботица основано је ради остваривања циљева у области заштите културног, историјског и етнографског амбијента Лике. На њиховом штанду промовисана је и Војска Србије, односно конкурс за јединице копнене војске. Наредне суботе организују традиционално 10. Личко прело.

Завичајно удружење Пријани

Данас је село пусто, али мјештани се труде да се у завичају окупе бар једном мјесечно.  С поносом су промовисали књигу Николе Станивука Пријани без права на заборав. Пријанчани кажу да је њихово село најљепше у Гламочком пољу.

Културно-уметничко друштво “Светозар Марковић“

Културно-уметничко друштво “Светозар Марковић“ основано је 1945. године у Новом Саду и своје активности остварује кроз бројне фолклорне секције различитих узраста, женске пјевачке групе, хор, народни оркестар, велики тамбурашки оркестар, дјечји оркестар, као и кроз неколико школа. Циљ је његовање културног насљеђа, пјесме, музике и фолклора, савремених плесова и стваралаштва, традиције и обичаја Срба и других народа и народности.

КУД “Никола Тесла“ Бачки Брестовац

Културно-умјетничко друштво “Никола Тесла“ из Бачког Брестовца чува народну традицију и обичаје, како млађи не би заборавили коријене и одакле потичу. Дјечица из овог културно-умјетничког друштва наступила су у званичном програму и са бине су испраћени великим аплаузом.

Културно-умјетничко друштво “Царза“

Културно-умјетничко друштво “Царза“ из Апатина основано је 2018. године са циљем чувања српске традиције, културе и обичаја. На посљедњем фестивалу Крајишки бисери мушка пјевачка група освојила је двије награде, прво мјесто у конкуренцији мушких пјевачких група и свеукупни побједник Фестивала.

Породично пчеларство Ковачић Апатин

Добитници су златне медаље за сунцокретов мед 2023. године. У породици Ковачић је традиција пчеларства дуга преко 70 година.

Фрушка гора у срцу Срема

Вриједне Сремице послужиле су своје посјетиоце посластицама које су умијесиле. Поносно су промовисале љепоте Срема и Фрушку гору.

Српски културни центар “Вук Стефановић Караџић“ Бачка Топола

Српски културни центар “Вук Стефановић Караџић“ Бачка Топола има задатак да његује културу српског народа, њихово духовно и материјално трајање, да чува традицију и преда је потомцима.  Поред годишњег концерта, врло посјећен је и њихов традиционални Фестивал Нашем роду и потомству.

Клуб књижевника “Савовање“ Шамац

Клуб књижевника “Савовање“ Шамац је трећи пут на Сајму завичаја. Прошле године су имали 76 активности. Имају три главне манифестације Дан Шамца, Дан Савовања и Богојављанско стиховање.

Удружење грађана “Светионик“ Бањалука

Удружење грађана “Светионик“ Бањалука представили су се са неколико пројеката од којих је најзначајнији “Није кућа на продају“ везан за заштиту права својине наших људи у Федерацији БиХ, затим пројекат изградње спомен-обиљежја Душку Трифуновићу у Славонском Броду, пројекат Библиотеке “Коријени“ и “Змијањски писци Кочићеви следбеници“.

“Огњиште српско“

“Огњиште српско“ промовише једноставан живот по правилима наших предака. Ради на присјећању на старе занате, стилове и погледе на живот.

Фондација Михаило Идворски Пупин “Година Пупина Зрењанин“

Фондација Михаило Идворски Пупин чува и његује успомену на живот и дјело Михајла Пупина. Цијели свој вијек Пупин је носио живе слике свог дома из Идвора и слике пашњака. Данас нас кућа у којој је рођен, црква у којој је крштен, школа гдје је научио да чита и пише, стари крст, његова задужбина и гроб родитеља воде путевима Пупиновог насљеђа.

Општина Дрвар

Општина Дрвар се на Сајму завичаја представила са својим привредно-туристичким потенцијалима, као и са календаром догађаја и манифестација. Током цијеле године Општина Дрвар је припремила богат програм за посјетиоце. Најважнији природни ресурс су шуме јер је преко 60% укупне територије општине обрасло високим четинарским и листопадним шумама.

Наша прича о прошлости

Причу о прошлости испричали су СКД Просвјета пододбор Бршадин и секција Свилен конац. Показали су ручне радове, старе предмете по којима је свака кућа била препознатљива, наравно и народне ношње.

КУД “Срем“ Маркушица

Иако су из малог мјеста са мало становника имају веселе, младе чланове друштва, великог срца. Са поносом су представљали Маркушицу на 6. Сајму завичаја.

Општина Рибник

Општина Рибник наставља са развијањем туристичког производа Црне Краљице. У оквиру Општине Рибник представило се Удружење жена Врбљани са својим рукотворинама.

Удружење “Каструм на Уни“ Нови Град

Удружење “Каструм на Уни“ из Новог Града бави промоцијом културног насљеђа кроз израду народних ношњи.

Удружење “Поткозарје кроз вријеме“

Удружење “Поткозарје кроз вријеме“ на Сајму завичаја промовисало је културу и обичаје свог краја. Регија Поткозарје смјештена је у сјеверозападном дијелу Републике Српске између ријека Саве, Уне, Сане и Врбаса. Регија располаже са изузетним природним ресурсима. Такође, Поткозарје је историјски, културни и природни регион у којем се налазе бројне цркве и манастири, који су свједоци и носиоци вјековног отпора и обнове, саборности и очувања културне баштине и традиције православља овог краја.

Укуси завичаја

Гламочки крај промовисан је на овом штанду, јела припремљена по старим рецептима сервирана у посуђу од глине, све је одисало традицијом.

Завичајно удружење Срба Озрена и Посавине

Завичајно удружење Срба Озрена и Посавине је удружење које окупља Србе и друге грађане, који су рођени, имају поријекло или су на било који начин повезани са подручјем Озрена, Посавине и шире у Републици Српској и БиХ. Према ријечима предсједника Удружења Рајка Лукића окупљају више од 300 чланова свих старосних група. Манифестација по којој су познати су спортске игре на Озрену и дани завичаја.

Удружење Врбљанаца Темерин

Удружење Врбљанаца Темерин ради на очувању и његовању традиције, културе и обичаја свога краја. Припрема се за завичајно окупљање планирано у мају текуће године.

Српски књижевни клуб “Вихор“ Дервента

Српски књижевни клуб “Вихор“ Дервента ове године обиљежава 30 година постојања, који је опстајао у веома тешким условима. Један од важнијих догађаја су Међународни илиндански пјеснички сусрети, манифестација која окупља пјеснике из свих земаља из Републике Српске, окружења и са других континената. Ове године манифестација ће се одржати 24. пут.

Корени “Брод“ Република Српска

Корени “Брод“ Република Српска су на Сајму завичаја представљали општину Брод поред Удружења “Корак наде“, “Ђурђевак“ и КУД “Душко Трифуновић“.

“Заједно за завичај“ Општина Оштра Лука, Удружење жена “Вретено“ Копривна

Удружење жена “Вретено“ Копривна постоји већ пет година са циљем промовисања културе и традиције свог краја. Фолклор је народно стваралаштво, најчешће усмено предање, умјетничка колективна стваралачка дјелатност једног народа, одражавајући његов живот, погледе и идеале. Поезија коју ствара народ и игре, архитектура, ликовна и декоративна умјетност су дијелови једне цјелине умјетничког стваралаштва сабраног кроз историју нашег народа.

Туристичка организација Невесиње

Невесињски туристички радници су на штанду који је био одлично посјећен представили туристичку, етнографску и гастро понуду Невесиња. Пробали су се невесињски прехрамбени производи, а пажњу је привлачила је и маскота Невесињске олимпијаде. Несебичну помоћ при организацији и представљању општине Невесиње пружили су Мљекара „Перфето плус“, Ресторан Миленијум, Југопревоз Гацко и Дука комерц.

“Воћни клуб“ Брчко дистрикта БиХ

Клуб је представио 53 врсте ракије изузетног квалитета. Како је рекао Саво Лукић на Сајму пеку ракију од мушмуле. Током годину промовишу традицију Брчко дистрикта на десетак манифестација.

Општина Лопаре

Према ријечима директора Пољопривредне задруге „Зарац” Предрага Мићановића на штанду општине Лопаре су представљени аутентични производи са Мајевице.

– Борка Влачић је изложила своје рукотворине, наша задруга је представила сир зарац и друге домаће производе, а воденичар Анђелко Делић је на штанду изложио разне врсте брашна и јела која се од њих праве – навео је Мићановић.

Општина Пелагићево

Општина Пелагићево је родно мјесто великог српског просветитеља Васе Пелагића. На Сајму завичаја изложени су туристички и културни капацитети општине, капитално дјело Васе Пелагића, као и гастрономска понуда. Према ријечима Марка Каштеровића из Пелагићева, овакве манифестације су идеална прилика да се Срби са Балкана сретну на једном мјесту, упознају и друже.

Туристичка организација Општине Вишеград

Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић изразио је задовољство учешћем Вишеграда на Сајму завичаја у Новом Саду и истакао да је ово прилика да се промовишу природне љепоте, културно насљеђе и привредни потенцијали ове општине.

– Вишеград је мјесто богате историје, културе и традиције, али и град са великим потенцијалом за развој туризма и привреде. Наша мисија је да представимо све оно што Вишеград нуди и да позовемо инвеститоре и туристе да нас посјете. Ово је прилика да учврстимо везе са нашом дијаспором и покажемо да је наша општина отворена за сарадњу и нове пројекте – истакао је Ђуревић.

Општина Доњи Жабар

Начелник општине Перо Павловић рекао је да им је велика част што учествују на Сајму завичаја и што на овом значајном скупу могу представити своју културу, традицију и обичаје. Ово је прилика да се јачају братске везе са Србима из Србије.

“Ревена“ Бачка Паланка

Гастрономска хуманитарна манифестација у Бачкој Паланци када се на празник Сретења већ 16 година на Багремари пече бик на ражњу. Сав приход од продаје меса иде у хуманитарне сврхе.

Општина Модрича

У име Оштине Модрича представили су се Туристичка организација, Развојна агенција, Удружење жена “Искра“ и Центар за здраво старење. Подршку излагачима пружиле су чланице КУД “Завичај“.

ШФ “Ачко“ Добој

Школа фудбала “Ачко“ основана је 2017. године и окупља велики број дјечака различитих узраста. За кратак период је постала препознатљива у ширем окружењу.

Удружење грађана поријеклом из Сарајевско-зеничке регије, Завичајни клуб “Извор“ Добој

Ово Удружење окупља Србе некадашње становнике сарајевско-зеничке регије и труде се да сачувају од заборава културу и обичаје завичаја. Романијску пјесму и етно реквизите представили су на Сајму.  Посебно занимљив је био божићни хљеб, за који кажу да што је више украса на њему, више је среће и берићета у животу.

Општина Модрича Скугрић

Скугрић је насељено мјесто у општини Модрича, које има десет села Гложик, Потпоље, Орахова, Ријека, Брезик и Живково Поље, Мишићи, Поточани, Срнава и Ждребан. Скугрић се налази на споју Посавине и Требаве, између Модриче и Градачца. Скугрић поред огромног богатства и јединства културне баштине, посједује и многе привредне и туристичке потенцијале.

Општина Вукосавље

На штанду општине Вукосавље посјетиоци су имали прилику да се упознају са самом општином, њеним географским положајем, историјским насљеђем. Кроз билтен смо представили и рад секције културно-умјетничког друштва „Посавина“, договорили наредна гостовања, али и позвали веома значајна фолклорна друштва на Фестивал фолклора који ће у септембру бити одржан у Вукосављу по трећи пут. Представили смо и привредна друштва која дјелују на подручју наше локалне заједнице. За традиционалне гастрономске производе побринуло се Удружење жена из Гнионице.

Општина Шамац

Општина Шамац је узела учешће на 6. Сајму завичаја у Новом Саду на коме је представила свој привредни, културни и туристички потенцијал. Посјета сајму искоришћена је за потписивање Споразума о успостављању сарадње између Општине Шамац и општина Бечеј из Републике Србије и Плужине из Црне Горе са циљем ефикаснијег коришћења потенцијала наведених општина.

КУД „Марко Орешковић“ Бачки Грачац

Сваке године дио Сајма завичаја је и КУД „Марко Орешковић“ из Бачког Грачаца чије су вриједне чланице на свом штанду са поруком „Не заборави роде“ понудиле традиционалну храну, уштипке, крофне, проје… Предсједница КУД-а Јелена Обрадовић истакла је да ово Културно-умјетничко друштво постоји од 1949. године и бави се очувањем личких игара, што је млађа група дјеце из КУД-а представила на бини.

КУД „Вук Караџић“ Чонопља

Ниједан Сајам завичаја не пропуштају ни чланови КУД-а Вук Караџић“ из Чонопље. Према ријечима предсједнице Милке Боснић, Срби са Кордуна населили су 1945. године село Чонопља у Војводини, гдје су 1952. године основали КУД „Вук Караџић“ како би се окупљали око традиционалних вриједности из родног краја.

– Фолклористика је била примамљивија за млађе, па смо тако успјели да нашу дјецу усмјеримо на чување народне традиције – објаснила је Боснић.

На штанду нам је посебно привукла пажњу тзв. „Кордунашка самица“, тамбура са четири исте жице, чији је пратећи глас кварта. Самицу је ово Удружење успјело заштитити и уврстити у нематеријално културно благо Срба са Кордуна. На богато опремљеном штанду се могла видјети и народна ношња карактеристична за Кордунаше. Група дјеце из КУД-а наступила је уз „Игре са Кордуна“.

Савез Срба из Црне Горе

Удружење које је први пут ове године на Сајму, Савез Срба из Црне Горе са сједиштем у Београду, према ријечима предсједника Жељка Чуровића основано је 2019. године уз благослов митрополита Амфилохија са основном дјелатношћу чувања и заштите идентитета српског народа ма гдје се он налазио. На штанду су представили књиге Издавачке куће ,,Православна фондација“ која је такође дио Савеза. Активности Савеза тренутно су усмјерене на културолошко дјеловање, снимљени су документарни филмови „Како су брањене светиње у Црној Гори“ и ,,Црна Гора између истине и лажи“.

Српско удружење ,,Карађорђе“ из Херцег Новог

Једино удружење са плавог мора ове године је српско Удружење ,,Карађорђе“ из Херцег Новог, чији предсједник Предраг Вујновић је представио дјелатност којом се баве, а то је чување од заборава српске историје, обичаја и обиљежавање најзначајнијих датума у Срба кроз бурну историју, од Карађорђа па наовамо. Удружење је основано 2017. године и прије свега је пјевачко удружење чији чланови су представили традиционалну српску ношњу са поднебља Црне Горе и послали поруку да су Срби приморја и Боке уз своју матицу Србију.

Удружење Граховљана и Ливњана, Бачки Јарак

Удружење Граховљана и Ливњана, Бачки Јарак постоји већ 16 година и редовно прати манифестације овог типа гдје имају прилику да представе своје главне циљеве рада и дјелатност. На овогодишњем сајму на њиховом штанду могла се пробати аутентична традиционална храна коју је припремио ресторан Буцин салаш, а представили су и различите црквене иконе, бројанице и књиге писаца поријеклом из Грахова. Прије два мјесеца ово Удружење имало је своје 15. дружење на којем се окупио велики број Граховљана и Ливњана, истакао је председник Управног одбора Удружења Бошко Блешић, који иако није ни рођен на овим просторима, доказ је да и млади људи чврсто његују и чувају традицију коју су им старије генерације пренијеле.

Удружење „Будимо људи“ из Батајнице

Удружење вјерника и поштовалаца блаженопочившег патријарха Павла „Будимо људи“ из Батајнице вриједно ради на челу са предсједником Владом Новаковићем, а представнице Љиљана и Светлана уз помоћ осталих чланова потрудиле су се да што боље промовишу рад овог хуманитарног удружења. Скупљали су се прилози за изградњу спомен комплекса на имању Патријарха Павла у Кућанцима, о чему је већ наш часопис говорио.

Удружење „Срцем за Космет“ Бачка Паланка

Бави се хуманитарним радом и већ двије године, од када постоји Удружење, у континуитету помажу наш народ, посебно дјецу  из српских енклава на Косову и Метохији. То су мјеста попут Велике Хоче, Ораховца и Призрена. Организују хуманитарне турнире, разне спортске активности и едукативне радионице и редовно пружају помоћ породицама које тешко живе на КиМ. Првенствени циљ је да се наша дјеца тамо не забораве, зато одлазимо и дружимо се са њима –рекао је члан Удружења, вјероучитељ, Александар Петровић.

„Корак испред свих“ из Обровца и „Нешто из мог краја“  из Бачке Паланке

„Нешто из мог краја“  из Бачке Паланке постоји већ осам година  и основна дјелатност им је израда рукотворина, сувенира и спремање традиционалне храна. Вриједне руке домаћица понудиле су разне специјалитете, па се ту могло пробати све од босанских пита до кифлица, јер је овај војвођански крај насељавао народ из БиХ па су по томе и препознатљиви, навела је Маја Пилиповић, предсједница Удружења „Нешто из мог краја“.

Удружење „Златне руке“ из Бачке Паланке

Славица Јерковић, чланица Удружења „Златне руке“ из Бачке Паланке поносно је представила ручни рад њен и осталих 15-ак дама чији су вез, накит, штрикани и плетени одјевни и модни додаци, као и јединствени украсни пешкири и ношња красили овај штанд.

Хуманитарно удружење „Коло српских сестара“ из Чајнича

На богатом штанду овог хуманитарног удружења могло  се видјети прегршт ручних радова, вез, хеклање, плетење, као и природни мелеми, планински чајеви, џемови, слатко, мед… и од продаје тих производа сакупља се новац у хуманитарне сврхе. Сајам је прилика да се сретну са сличним организацијама и људима како би ширили свој рад. Предсједница Мирјана Стојановић објаснила је да Удружење ради уназад тридесетак година са прекидима у ратном периоду, и функционише и данас  у сарадњи са Црквом Успења Пресвете Богородице у Чајничу.

Удружење Чајничана потомака и пријатеља Нови Сад

Снежана Шубара из Чајнича представила је производе који су се могли видјети и пробати на њиховом штанду, од ручних радова (џемпери, чарапе), затим домаћих козјих производа (сир, кулен, чварци) пољопривредног газдинства из Новог Сада, чији су коријени из Чајнича. Одани су традицији, завичају и свом поријеклу и надају се да ће тако и остати.

Удружење „Плави талас“ из Апатина

Предсједник Удружења Славко Јерковић већ шести пут је на овом сајму, а ове године Удружење обиљежава 10 година постојања. Овим поводом, како је Апатин препознатљив по Дунаву, заједно са винаријом „Ајдуковић“  из Апатина и братским Удружењем и општином Ражањ, на штанду су презентовали различите производе, од вина, преко специјалитета рибљег паприкаша који је припремио ресторан „Марина“ из Апатина и друге производе од рибе, али и ‘леба, масти и паприке, како традиција овог краја налаже. Рукотворине су изложиле женске представнице Удружења. Удружење окупља Србе са подручја бивших републике, Босне, Републике Српске, Хрватске и РС Крајине одакле су најчешће долазили и насељавали Апатин.

Удружење „Крајишник“ из Новог Сада

Удружење „Крајишник“ из Новог Сада основано је са циљем да се не заборави традиција српског народа из Крајине, да се помажу Крајишници који живе на овим просторима. На Сајму су први пут и представили су се са писаном ријечју, књигама, на тему Срба из Крајине, како би остао писани траг и да се не заборави народ који је протјеран са својих огњишта. Личка капа и личка преслица красиле су штанд овог новооснованог удружења, чији предсједник Милан Мандић,  нам је представио богату издавачку дјелатност и својих књига са којима су се посјетиоци сајма могли упознати.

Крајишки културно-историјски центар из Београда

На овом штанду представљена је култура Срба Крајишника, књиге кроз које се може сазнати све о коријенима Крајишника, о постанку православља и свијета. Овдје су се окупили људи који својом пјесмом, игром, умјетношћу показују шта српство значи и шта је српска култура.

– Потрудили смо се да великим бројем књига и слика наших умјетника представимо наше Удружење и да наше српско јединство покажемо и чувамо. Са оваквим концептом представљамо се и на другим сајмовима, као што је сајам књига – поручила је Злата Новаков, предсједница Скупштине Удружења Крајишки културно-историјски центар из Београда.

Мајевичке кућне радиности

На штанду Мајевице учешће су узели Културно-умјетничко друштво „Равно поље“ основано прије 15 година у Угљевику, у Републици Српској,  заједно са представницима Удружења „Мандини лавови“ из Угљевика. Осим игре и наступа КУД-а на великој бини Сајма, на штанду су представљени стари традиционални вез пешкира и ћилими, као и традиционална српска храна (домаће пите, проје, кифлице, сир и мезе)  коју су припремиле вриједне Мајевичанке.

Крајишки културни центар

Промовисали су два издања, Приче са Кордуна и Упитај небо Бошка Бућана, водећи се мишљу „Није срамота не знати туђе, него заборавити своје!“

СРПСКИ ВЕНАЦ БУДИМПЕШТА

Српски вијенац из Будимпеште се бави очувањем српских обичаја у Мађарској, организује концерте и подржава српске умјетнике.

Према ријечима Митра Кркељића једна од најзначајнијих активности између два сајма била је организација дјечјих драмских учионица  у којој су учествовали ученици из  свих пет српских школа у Мађарској. Нешто мање од хиљаду дјеце у Мађарској похађа српске школе, а према ријечима саговорника забижељен је раст броја Срба у Мађарској којих сада има око 11.000.

– Захваљујући односима Мађарске и Србије, можемо рећи да српска заједница има добар положај у Мађарској.

КУД Благоје Паровић Гајдобра

КУД Благоје Паровић основан је 1968. године у Гајдобри са циљем очувања народне традиције Срба досељеника из источне Херцеговине. У свом фундусу посједује око 60 оригиналних народних ношњи из околине Невесиња, Гацка, Билеће и Требиња. Према ријечима Милоша Бабаља КУД има нешто више од стотинак чланова подијељених у три фолклорне и једна пјевачку групу која његује гангу, изворну херцеговачку пјесму у чему помаже и др Јово Радош.

Заједничко веће општина вуковар

Са жељом да се представе као јединствена српска заједница са подручја источне Славоније, Барање и западног Срема под вођством Заједничког већа општина Вуковар, своје издаваштво представили су КУД Слога из Вуковара, КУД Срем из Маркушице, КУД Живојин Жико Мандић Кнежеви Виногради, Удружење жена Бобоћанке, Удружење жена Јелица, Етно секција Свилен конац из Бршадина, као и Плави Дунав из Борова, док је у културно-умјетничком дијелу програма наступио Ансамбл народних игара и пјесама из Вуковара и ЗУСОП из Борова.

– Етно секција „Извор“ Културно-уметничког друштва „Слога“ из Вуковара је друштво са традицијом више од једног вијека. Изложили смо накит и цегере, које смо украсили  православним и старославенским симболима који су некад носиле српске жене у Вуковару – рекла је чланица Етно секције „Извор“ Културно-умјетничког друштва „Слога“ Светлана Антић.

СКД ПРОСВЈЕТА „АНИ“ ВУКОВАР

Ансамбл народних игара Српског културног друштва Просвјета представио се сјајним извођењем Игара из Ниша, кореографа Славице Михаиловић.  У њему је окупљено око педесетак чланова који су подијељени у фолклорну секцију и тамбурашки оркестар.

– Прије скоро четврт вијека 2001. године оформљен је Регионални ансамбл Славоније, Барање и западног Срема са идејом да у њему играју најбољи играчи са овог подручја и да буду својеврсна фолклорна репрезентација Срба из Хрватске са циљем његовања традиционалне игре и пјесме. Главни одбор Српског културног друштва Просвјета га је пет година касније прогласио као Ансамбл од посебног интереса за друштво од када носи и назив Ансамбл народних игара СКД Просвјета (АНИ). Играчи окупљени у ансамблу данас представљају не само Просвјету, него и читаву српску заједницу – рекао је Зоран Новоселац.

Билећа

Туристичка организација Општине Билећа представила је промотивни материјал, као и производе мљекаре Пађени. Поред тога представили су производе компаније Алексић комерц која је позната по пршуту и ракијама, као и надалеко познати херцеговачки Козјак мед.

Директорка Туристичке организације Општине Билећа Кристина Бајтечић је истакла да  гости који посјете Билећу осим што могу да обиђу Храм Светог Саве, манастир Добрићево или Храм Светог Архангела Михаила у коме је пред одлазак на Косовски бој војвода Влатко Вуковић причестио војску, имају и разне друге садржаје због којих се вриједи задржати.

СТАРА ХЕРЦЕГОВИНА У СРЦУ БАЧКА ПАЛАНКА

Удружење „Стара Херцеговина у срцу“ основана је 2017. године у Бачкој Паланци и трећи пут се појављује на Сајму завичаја.

Према ријечима Војислава Зупца предсједника овог удружења на територији општине Бачка Паланка сваки десети становник је са простора Херцеговине, а највише су концентрисани у Гајдобри и Новој Гајдобри. Углавном је ријеч о колонистима и њиховим потомцима, па је ово удружење познато по манифестацији „Херцеговина у Војводини“ која ће се традиционално по седми пут одржати у другој недјељи октобра у просторијама Градског музеја у Бачкој Паланци.

Традиција колониста из Нове Гајдобре

На штанду сликовитог назива „Традиција колониста из Нове Гајдобре“ представили су се чланови удружења „Атос“ и „Јелече“, која његују и баштине  традицију колониста. Представили су се својеврсном изложбом старих предмета што је привукло пажњу посјетилаца. Вриједне домаћице су за ову прилику спремиле и 25 домаћих пита.

Предсједник МЗ Нова Гајдобра Младен Лучић нам је рекао да је фокус ове године да се изради камени под у Цркви Светог Василија Острошког која је почела да се гради прије тачно пуне двије деценије.  Други велики план је да се партнерно уреди нови објекат мјесне заједнице и канцеларије који подразумијева изградњу паркинга и приступних стаза.

– Остаје нам још само да га опремимо намјештајем и он је у грађевинском смислу завршен.

Лучић је истакао да ће се на јесен организовати традиционални Дани колониста када је прилика да се осим домаћег КУД „Јован Дучић“ представе и гости из братске Херцеговине.

 

ЉУБИЊЕ  И БЕРКОВИЋИ

Општина Љубиње познато по бијелом луку и љековитом биљу  ове године се представила производима компанија  AlivitPharm, HETI, Љекобиље, Имел, подрум Ликић, и индивидуалним произвођачима.

Начелник општине Љубиње Стево Драпић је изразио велику захвалност директору Фонда Александру Ђедовцу на пруженој финансијској помоћи за проширење вртића у Љубињу.

На сусједном штанду општина Берковићи представила је своје туристичке потенцијале, као и разноврсну гастрономску понуду.

Удружење Херцеговаца у Новом Саду

Најстарије херцеговачко удружење у Србији је недавно поводом 33 година од оснивања представило своју монографију, а на Сајму завичаја Огњен Шкиљевић и Марко Никчевић представили су врхунске производе познате као бренд „Хедонисте са камена“. Сир и кајмак из мијешине, матични сок од нара, намаз од сријемуше, пекмез од шипурка, вишње и кајсије тек су неки од произдвода који су привукли пажњу посјетилаца.

АНИ „Јован Дучић“ Требиње

Најјужнији град Српске представљено је  на штанду АНИ „Јован Дучић“, а према ријечима руководиоца  Небојше Ратковића током протекле године имали су чак 58 наступа. Овај ансамбл је организатор међународног фестивала „Вече фолклора поред Требишњице“ који ће се ове године традионално одржати по 12. пут, а на коме је већч сада извјесно да ће учесници доћи из најмање седам земаља.

ЗУ Стрмичка парохија Београд

Ово удружење ентузијаста које предводи Милош Врањковић бави се промоцијом Сијела Тромеђе једне од највећих и најдуготрајнијих манифестација Срба у Хрватској које се одржава у селу Стрмица смјештеном на тромеђи Босне, Лике и Далмације.

– Манифестација је први пут одржана давне 1974. године. Тада је у селу живјело 3.000 становика, данас је ту можда стотинак мјештана. У дане сијела Стрмица оживи и ту се са разних страна окупи око 1.500 људи – каже Врањковић и додаје да гости долазе  са разних страна, чак из далеке Јерменије, а да се ове године очекује да по први пут дођу гости из Швајцарске.

ФОНДАЦИЈА АРЧИБАЛД РАЈС ПРЕДСТАВИЛА НАЈБОЉЕ ПРОИЗВОДЕ ИЗ ГАЦКА

Посредством Фондације „Др Арчибалд Рајс“ представили су Удружење произвођача гатачког кајмака,  Удружење пчелара из Гацка и КУД-а „Зеленгора“.

Предсједник Управног одбора фондације Милан Савић је истакао да је захваљујући сарадњи са Фондом за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону у Гацку отворен Авантура парк, као и да очекује да у току ове буде настављена  реализација  друге фазе.

– План је да се у потпуности затвори ваздушни мост, инсталира стијена за пењање, набави додатна опрема за зип лајн као и други пратећи садржај. На тај начин ћемо додатно обогатити садржај нашим најмлађим суграђанима –  каже Савић.

Велико задововљство интересовањем посјетилаца сајма за херцеговачке производе исказали су предсједница Удружења произвођача гатачког кајмака  Драгана Миловић и Милош Рудан из Удружења пчелара.

Чланови КУД „Зеленгора“ Гацко имали су запажен наступ представљајући се Играма из Источне Херцеговине.

Рада Раичевић иконе са благословом

Израђује иконе преко 20 година са благословом свих владика у окружењу и покојног патријарха Павла, самоука је. Највише радимо за манастире Острог, Тумане и многе фрушкогорске манастире. Иконе се могу купити преко њиховог сајта или фејсбук странице.

Редакција Српског кола

Сајам завичаја окупља на једном мјесту бројна завичајна удружења, а то из броја у број ради и лист Српско коло. И ове, као и свих претходних година редакција Српског кола била је у пуном саставу; Драгана Бокун, Драгана Шиповац, Весна Пешић, Наташа Деветак, Миле Шапић, Милан Гомирац, уредник Трифко Ћоровић и издавач и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.

Док су новинари били на радном задатку, утисак је да никад није било веће интересовање посјетилаца за наше новине. Било је и оних који су долазили са списком бројева који им недостају у колекцији, јер Српско коло је лист који се чита и чува.

Редакција Српско кола: Трифко Ћоровић, Драгана Шиповац, Весна Пешић, Наташа Деветак и Драгана Бокун