Запошљавање у државним институцијама – дискриминација или нешто друго
Још један Закон који се заобилази када су у питању Срби. Иако у Вуковару чине готово 30 одсто становништва њих уопште нема у извршној власти у граду.
С мирном реинтеграцијом и враћањем Подунавља у уставно-правни поредак Републике Хрватске кроз разне споразуме договорено је низ ставки које су требале у будућности грађанима српске националне мањине на истоку Хрватске омогућити једнаке услове за живот. Један од њих тиче се и запошљавања грађана српске националности у разним државним институцијама. Данас, 33 године од мирне реинтеграције, многи кажу како је то само још један документ који се не проводи у свакодневици. Ништа боља ситуација није ни у управи Града Вуковара где Срби нису пропорционално запослени према броју грађана који су се на последњем попису становништва изјаснили као Срби. Тако је последњи попис становништва рекао да у Вуковару живи укупно 23.175 становника од којих је 29,73 одсто Срба. Ти резултати довели су до тога да вуковарски Срби више немају право на двојезичност, која иако је била прописана Уставним законом о правима националних мањина никада није проведена. Вуковарчани се и данас сећају „Стожера за обрану хрватског Вуковара“, разбијања двојезичних плоча постављених на државне институције, протеста, кордона интервентне полиције, запаљивих изјава и још много тога. Међутим, према одредби споменутог Уставног закона у вуковарској градској управи би морало радити најмање 29,73 одсто Срба.
Ипак, подаци на терену говоре нешто сасвим друго. Према подацима из вуковарске градске управе крајем децембра 2024. године у Граду Вуковару радио је укупно 81 запосленик од којих је њих 16 одсто Срба, што је далеко мање од 29,73 одсто колико би, према попису становништва и како то Уставни закон прецизира, требало најмање Срба да ради. Исто тако извори из градске управе кажу и како је у задњих десетак година, колико је на месту градоначелника Иван Пенава, проведено 70-ак конкурса за запошљавање у градску управу путем којих је запослено само пет припадника српске националне мањине. Ситуација је била нешто боља за време бившег градоначелника Вуковара Жељка Сабе, који је сада председник Градског већа, када је током пет година његовог вођења града било запослено 15 особа и када је запослено седам Срба.
Колар: „Срби у градској управи могу добити посао само ако су једини пријављени и ако се ради о некој великој и хитној потреби“
Резултат свега тога што се задњих година догађа у градској управи је чињеница да факултетски образовани вуковарски Срби јако тешко могу до посла у градској управи, а када је реч о неким руководећим позицијама то је онда готово немогуће. Ради тога високообразовани млади Срби врло често не раде у својој струци и зашто су се школовали, него се запошљавају другде и раде неке сасвим друге послове често и испод квалификација које имају. Неки су толико разочарани да су одлучили одселити негде даље у Хрватску или у државе западне Европе.
Заменик градоначелника Вуковара и председник вуковарског СДСС-а Срђан Колар каже како је то велики проблем, те да грађани српске националности тешко могу до посла у вуковарској градској управи.
– Та одредба Уставног закона о пропорционалном броју запослених није испуњена. Срби у градској управи могу добити посао само ако су једини пријављени и ако се ради о некој великој и хитној потреби. Кадрова је све мање у граду и људи нам одлазе. Проблем је и што се велики број људи неће јавити на конкурсе јер су видели како се ради и запошљава те не желе трошити време – рекао је Колар.
Каже и да то није пракса сада само у време док је Иван Пенава на месту градоначелника него да се тако радило и раније, али да се сада највише показује тај начин запошљавања. Према речима Колара било је случајева и да се конкурси поништавају јер неко ко је подобан није добио посао. Колар каже и да је на ову тему разговарао с Пенавом, али и да он на све то не гледа као на некакву дискриминацију него да се људи запошљавају по стручности што, како истиче, не стоји.
Говорећи на ову тему градски већник СДСС-а и председник Заједничког већа општина Дејан Дракулић каже како је тешко говорити о тој теми, те да је први корак да неко од Срба добије посао у градској управи да се јави на објављени конкурс. Каже и како је и питање колико се уопште Срба јавило на објављене конкурсе.
– Постотак о броју Срба који раде у вуковарској градској управи је такав какав јесте с тим да је у првом месецу запослен један Србин. Други корак је да се особа која се јавља на конкурс позове на Уставни закон. Треба знати и како је ту предност опет јако тешко искористити јер особа српске националности мора на конкурсу бити најбоља по резултатима или имати једнак број бодова као најбољи како би имала право предности. Мислим како треба променити постојеће законско решење како би се расписивали конкурси за запошљавање припадника одређене националне мањине који су поџаступљени. Ту би се припадницима мањина дала могућност да се пријаве и да се на тај начин попуни одређено радно место – сматра Дракулић.
Градоначелник Пенава тврди да у Вуковару нема дискриминације по националној основи
Градоначелник Вуковара Иван Пенава сматра да се не ради о тачним информацијама, те каже како градска управа конкурсе о запошљавању проводи транспарентно и строго у оквирима закона.
– Проблем је недостатак кадрова тако да нам се на конкурсе о запошљавању често јаве једна или две особе, а понекад нити једна. Сећамо се и колико их се некада пријављивало на објављене конкурсе. Када је реч о овој теми нема дискриминације по националној основи и никада тако у Граду Вуковару нисмо ни радили. Код конкурса постоје одређене одредбе које се морају поштовати као и оцењивачки поступак којег се држимо. Никада нисмо гледали ко је које националности него смо тражили стручњаке одређених профила. Није ми циљ пумпати број запослених како бих задржао неку вештачку ситуацију ради броја запослених – рекао је Пенава.
Када се гледа национална структура запослених познато је како ни један од градских прочелника није српске националности. Ни међу директорима градских предузећа нема ни једног Србина, а када је реч о градским институцијама само је Марина Латиновић на месту директорке и то Дечјег вртића Вуковар 2 који највећи делом полазе деца српске националности. Ни Срђан Колар, који је заменик градоначелника из реда српске националне мањине, не позива се на конференције за новинаре када се деле стипендије, разни уговори, накнаде и слично за шта средства осигуравају и вуковарски Срби. Иако Срби у Вуковару чине готово 30 одсто становништва њих уопште нема у извршној власти у граду.
Извор: срби.HR
