Више од 500 захтјева за признавање статуса жртве ратне тортуре

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица до сада је запримио 542 захтјева за признавање статуса жртве ратне торуре, од чега се 323 односи на жене, изјавила је данас Александра Радета Стегић из овог центра.

„Увјерење да се налази у нашој бази добиле су 54 особе. Наш центар на основу захтјева првостепеног органа издаје увјерење да се особа која потражује статус жртве ратне тортуре налази у евиденцији и документацији овог центра“, рекла је Стегићева новинарима у Бањалуци пред почетак разговора представника власти и невладиних организација које пружају подршку жртвама о унапређењу Закона о заштити жртава ратне тортуре Републике Српске.

Она је навела податке Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске према којима је око 200 жена остварило право на мјесечно примање по основу статуса жртве ратне торуре.

Стегићева је навела да многе жене нису упознате о процедури и нису се довољно оснажиле да приступе, те да је преминуо већи број њих које су у документацији овог центра.

Према њеним ријечима, кривична пресуда је основно доказно средство да су ова лица претрпјела тортуру, тако да за ту врсту ситуације не постоје специјална, посебна правила која би се примијенила, а што је обесхрабрујуће да се уђе у тај поступак.

Предсједник Управног одбора Фондације „Удружене жене“ Нада Голубовић подсјетила је да је Закон о заштити жртава ратне тортуре у Републици Српској усвојен 2018. године и да је рок за подношење пријава за остваривањем статуса жртве ратне тортуре одређен до 2023. године.

Она је нагласила да тај рок треба продужити и да се о њему треба више говорити путем медија како би се већи број цивилних жртава ратне тортуре могао пријавити.

Виши правни савјетник организације „Чрајал интернешнел“ (Триал интернатионал) Адријана Ханушић Бећировић рекла је да постоје одређен број одредби овог закона које би требале бити допуњене, нагласивши да у октобру идуће године истиче рок за пријављивање ради добивања статуса жртве ратне тортуре.

„То је ограничавајући фактор за све жртве које нису информисане о остваривању статуса и припадајућих права, као и за све друге жртве које нису спремне да уђу у управни поступак. Ту је и питање за све оне жртве које су свједочиле под мјерама заштите идентитета у кривичном поступку, а сада фактички треба да ућу у управни поступак откривајући идентитет из кривичне пресуде“, навела је Бећировићева.

Извор: тв АТВ