Вјечна захвалност јунацима из Дервенте
У Власеници је данас обиљежено 27 година од погибије 15 бораца Другог батаљона Дервентске 327. моторизоване бригаде Војске Републике Српске.
Почаст страдалим борцима који су погинули 9. марта 1993. године у нападу припадника такозване Армије БиХ у рејону села Церска у општини Власеница, одали су чланови њихових породица, саборци, те представници борачких организација и локалних власти општина Власеница и Дервента.
Јунацима отаџбинског рата служен је парастос у Цркви Светих Петра и Павла у Власеници, а присутни су посјетили Спомен-собу и Војничко гробље, гдје су, поред мермерне спомен-плоче погинулим Дервенћанима, положили букете цвијећа и прислужили свијеће.
Предсједник Скупштине Борачке организације општине Дервента Чедо Вујичић изјавио је новинарима да се породицама погинулих бораца из Дервенте, када долазе у Власеницу, мијешају осјећања туге и поноса.
„Тужни смо због 15 наших храбрих момака који су погинули овдје помажући власеничким Србима да спасу животе и имовину, а истовремено смо поносни на њихово херојско дјело и на чињеницу да та њихова жртва није била узалудна. Драго нам је да сваке године учвршћујемо пријатељство између Дервенте и Власенице, које је у крви сковано“, рекао је Вујичић.
Предсједник Борачке организције општине Власеница Миле Симанић рекао је новинарима да је 9. март један од најтужнијих датума у одбрамбено-отаџбинском рату на подручју ове општине и да ће херојство тих бораца овдје увијек памтити.
„Дошли су овдје да нам помогну, да заједнички одбранимо српске просторе. Овај град и овај народ биће им вјечно захвални“, рекао је Симанић.
Замјеник начелника општине Власеница Горан Ђурић рекао је Срни да су Срби на тим просторима страдали у свим ратовима, само зато што су бранили оно што је њихово.
„Они су тада морали ратовали пушком, а ми сада у миру треба да ратујемо оловком и мудрошћу. Свједоци смо свакодневних напада на Републику Српску, од покушаја гашења Дана Републике, заставе, грба, химне, прогона српских бораца који су само бранили своје огњиште, покушаја да нам отму земљу“, подсјетио је Ђурић.
Он се нада да ће, како је рекао, институције Републике Српске подржати те људе и породице, јер ништа лоше нису учинили, само су бранили слободу свог народа и државе.
У мучком нападу муслиманских екстремиста у рејону села Церска 9. марта 1993. године погинули су Дражен Бојанић, Јанко Марић, Боро Новић, Милош Миланковић, Митар Поповић, Мирко Давидовић, Слободан Давидовић, Жељко Дујаковић, Винко Демировић, Недељко Драгојловић, Миладин Удовичић, Недељко Ђекић, Петар Чолић, Расим Мехмедовић и Мирсад Мујачић.
Зора Новић, којој је у Власеници погинуо муж Боро, захвалила је овој локалној заједници за пажњу коју посвећују члановима породица погинулих бораца и за гостопримство.
„Године су прошле, али сјећања на наше најмилије живе. Они су погинули бранећи наше животе и Републику Српску. Зато нам много значи да дођемо овдје и да се ово увијек помиње и обиљежава“, рекла је Зора Новић.
Припадници 327. моторизоване бригаде ВРС из Дервенте у одбрамбено-отаџбинском рату су се борили на ратиштима широм Српске, од Власенице, Милића, па до сарајевског и западнокрајишког ратишта.
Вест преузета са: Срна
