Возућа – симбол страдања српског народа

Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић поручио је да је Возућа симбол страдања српског народа у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату и захвалио свима који чувају успомену на њих.

„Хвала свима вама који и даље чувате сјећање на њих“, поручио је Николић након што је у порти Цркве Светог Ђорђа у мјесту Стог у федералној општини Завидовићи освештао Спомен-крст Србима страдалим 1995. године на овом подручју.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић истакао је у изјави новинарима да је неопходно да надлежни процесуирају починиоце злочина у Возући, у име правде, помирења и будућег суживота на овим просторима.

Он је рекао да је важно поклонити се сјенама погинулих сабораца, с обзиром на то да је Возућа била једно од најтежих ратишта у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату и истакао да су спрски борци издржали на бранику отаџбине све до интервенције НАТО-а, који је био на страни непријатеља.

Савчић, који је данас у порти Цркве Светог Ђорђа положио вијенац на Спомен-крст страдалима, изразио је незадовољство досадашњим поступцима правосудних органа у БиХ у поступку процесурању почињених злочина на Србима.

Вијенце су положили и припадници некадашње Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде, Завичајно удружење Завидовићана из Добоја, представници Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Tрећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, као и општина и борачких организација чије јединице су некада биле на возућком ратишту.

На Спомен-крст вијенце је положила и делегација некадашњих учесника битке на Кошарама у Србији.

Кристина Тодоровић из Српца, на Возући је изгубила мужа 1995. године, чије је обезглављено тијело пронађено у заједничкој гробници.

„На Паљенику му је одсјечена глава. Гледала сам снимак како муслимани држе његову главу и кажу: `Највећа глава српска, за њу ћемо добити највише пара`“, испричала је Тодоровићева, која је након годину дана од погибије мужа дошла до његовог тијела, које је без главе сахрањено у Српцу.

У мјесту Стог у општини Завидовићи у ФБиХ данас је одржан марш „Стазама егзодуса“, у којем је учествовало око 600 људи.

Срби из Возуће протјерани су са вјековних огњишта у офанзиви такозване Армије БиХ под називом „Ураган“ и „Фарз“.

Масовно страдање Возућана догодило се од 10. до 24. септембра 1995. године када је на њих кренула офанзива 23.000 муслиманских војника Другог и Tрећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда „Ел муџахедин“, уз подршку НАTО авијације и снага за брза дејства.

Tада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за 129 још трага.

Према ратној архивској документацији такозване Армије БиХ, 30. августа 1995. године у мјесту Каменица, некадашње српско село Гостовић, одржан је састанак старјешина Трећег корпуса такозване Армије БиХ, који су учествовали у офанзиви на Возућу.

Тада су командири и команданти јединица упознати о ставки да ће „из стимулативног фонда /такозване Армије БиХ/ од 300.000 КМ током „чишћења“ терена бити награђени најбољи појединци, и то за заробљеног „четника“ 3.000 марака, мртвог 1.000 марака, за освојени тенк до 20.000 марака, те пушку 200 марака“.

Падом Возуће довршено је етничко чишћење више од 40.000 Срба са подручја Зенице, Жепча, Бановића и Завидовића, које се спроводило у етапама, немилосрдно, сурово и уз подршку тадашње политике међународне заједнице.

Преузето са: СРНА

Нема коментара

Напишите коментар