Врховине: Мала симпатична оаза у срцу Лике!
Врховине. Мало је то мјесто на путу који повезује Оточац и Кореницу. У центру овог малог, али симпатичног личког мјеста, доминира и својом појавом плијени Православни храм посвећен архангелима Михаилу и Гаврилу. Храм је више пута рушен али се увјек изнова из пеепла уздизао О голготи коју је управо овај храм пребордио али и о историји овог малог мјеста говори нам парох Слађан Никић.
“С краја шеснаестог и почетком седамнаестог вијека, Срби су тражећи спаса од најезде Турака, почели насељавати овај дио Лике. Први насељени Срби на овим просторима, били су Срби Усорци, из долине ријеке Усоре. Прва насељена мјеста били су Вилић, Старо село, Брлог. Положај Срба тада, у Аустроугарској монархији био је тежак, упркос писаним овлаштењима која су имали, у стварности и нису имали те привилегије. На Српском сабору у манастиру Крушедол, 1707. године, испред црквених власти, војних и грађанских, тада су Србима, дата два владичанства, Карловачко и Костајничко. На томе сабору био је присутан тадашњи јеромонах из манастира Гомирја, Данило Љуботина, који је родом управо из Гацке долине. Из Српског поља. Данило Љуботина бива изабран за епископа Карловачког 1713. године. То је било веома важно за духовни препород овог краја”, збори парох Оточачки Слађан Никић.
Првобитне богомоље овдје биле су цркве брвнаре, а храм у Врховинама је саграђен 1764. године. У другом свјетском рату овај храм је служио италијанској војсци као коњушница, С прољећа 1945. године био је знатно оштећен у авио-бомбардовању, каже парох Слађан Никић додајући да је послијератну, нову власт дочекао у рушевном стању.
“Нова комунистичка власт тражила је да се храм уклони, ради просторног уређења. Тако су у Горњим Врховинама, ратом оштећени храм Светог Николаја, Срби комунисти су разорили и од њега направили друштвени дом. Тако је народ овдје страдао како у самом Другом свјетском рату, тако и у поратном периоду. Ипак 1973. године заслугом свештеника Милоша Спасојевића, и предсједника грађевинског одбора Јанка Грујића кренула је обнова обога храма, каже Слађан Никић. Вјерника каже парох Слађан има, и они радо долазе у цркву своју. Поготово на храмовну славу и велике празнике.
Овдје ће вам данас рећи, да су Врховине мјесто угодног живљења. Овдје су посљедњих неколико година добрано заврнули рукаве да би нашли своје мјесто под зубатим личким сунцем. По задњем попису у Врховинама живи 666 становника. Већином су то Срби. И начелник општине долази из реда српске националне мањине.
“Врховине су западни улаз у Национални парк Плитвичка језера. Ми као заједница и развијамо дестинацију Плитвице Wестгате. Један од сегмената те дестинације је и наш спортско рекреациони центар Бијели врх. Добар дио општине јесте дио Националног парка. То, као и свака медаља, има двије стране, предност је што смо дио Националног парка, јер су Плитвице и Дубровник бренд Хрватске, с те стране нам је то предност, јер посјетиоцима Национално парка можемо пружати додатне туристичке услуге, с друге стране јесте отежавајућа околност јер је функционисање унутар самог парка пуно теже, па и свака инвестиција је до 30% скупља у самом старту.” збори Милорад Делић, начелник општине Врховине.
Поред туризма људи се овдје баве и пољопривредом. Европски фондови подстичу људе да се у цијелу причу активније укључе, па је то тако и овдје вели наш саговорник наглашавајући да су мјештани овдје препознали своју прилику. У Врховинама данас има 18 ОПГ-ова који се баве еколошким обликом производње. “Уназад двадесетак година имали смо великих проблема са пожарима, јер је гро земљишта било необрађено, данас имамо ситуацију да већини људи који се баве пољопривредом, од које доста пристојно живе, недостаје обрадивог земљишта” каже Делић.
Општина, кажу, брине о својим мјештанима на разне начине. Како за оне старије тако и за оне млађе. Старији имају своје мјесто окупљања. Они млађи, који су ранијих година одлазили, сада се кажу полако враћају јер су препознали потенцијал којег ова локална заједница нуди. Пуно је пројеката који су већ у Врховинама реализовани, или је њихова реализација у току. У фокусу је туризам. Локална заједница је очито препознала овдје своју шансу, па се, активно укључила у цијелу причу. Мјештани такође. Смјештајних капацитета је све више. Мотор развоја је дефинитивно спортски центар Бијели врх. Поред новоизграђене куглане у његовом саставу је и до скора најдужи зип лајн у Европи “Пази медо” у Рудопољу, који врви од туриста, углавном из земаља Западне Европе. Ту су бицикистичке стазе, граде се Нордијски спортски центар, хостели…
У жупанији Личко-сењској нам рекоше да су Врховине одличан примјер опстанка и останка на овим просторима. Све понајвише захваљујући агилном начелнику општине, људима који очито добро знају свој посао, и вриједним мјештанима.
“Бројни пројекти су одрађени овдје у задњих петнаестак година, понајвише захваљујући општинској управи овдје која је препознала шансу ове мале али симпатичне локалне заједнице која би могла бити узор многима.” каже Милан Узелац замјеник жупана Личко-сењске жупаније.
На крају додајмо да су ово надасве лијепе приче, То су приче које вам дају снагу да идете даље, да забиљежите нешто слично, да се види да се на овим нашим просторима може пристојно живјети. И уједно сачувати родна груда.
Љубинко Спасојевић; ЕЛТА ХД ТВ
Преузето са: Банија онлајн
