Вуковар домаћин Србима из региона
Од 13. до 15. октобра у Вуковару је одржана Конференција српских националних организација из земаља региона. Учесници конференције били су представници кровних српских организација из Румуније, Мађарске, Словеније, Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине, Црне Горе, Македоније и као домаћини представници српског народа из Републике Хрватске. Била је ово 17. по реду конференција која има за циљ повезивање српског народа у земљама региона. На конференцији је било ријечи о положају српског народа у земљама региона у периоду између двије конференције, али исто тако, предлагале су се активности и међусобна сарадња за наредни период.
Ради се о организацијама које су признате у домицилним државама и које раде на очувању идентаитета српског народа. Иницијатива за нашим повезивањем траје десетак година. Покушавамо да ступимо у што бољу комуникацију са државним институцијама матичне државе, рјешавамо она питања која су у нашој моћи и радимо на повезивању српског народа у земљама региона. Такође, радимо на издавачкој дјелатности, различитим камповима и сличним активностима које заједничким снагама можемо да организујемо – изјавио је предсједник Српског националног Савета Црне Горе и управног одбора Конференције српских националних организација из земаља региона Момчило Вуксановић.
Поменута конференција одржава се једном до два пута годишње, а Вуковар је био домаћин по први пут. Домаћини конференције били су представници српског народа из Републике Хрватске. Имали смо заиста једно велико задовољство да будемо домаћини конференције што је велика част и за нашу заједницу и за нашу средину. Конференција је изузетно значајна с обзиром на то да омогућава свима нама да размијенимо искуства са Србима који живе у земљама у региону, такође да размијенимо искуства која они имају у рјешавању питања проблема које имају у различитим темама. Посебно је доминантно било питање пописа становништва, употребе језика и писма и друга слична питања која су битна и за нашу заједницу на овим просторима – рекао је предсједник Заједничког вијећа општина Дејан Дракулић.
Учесници конференције посјетили су родну кућу Милутина Миланковића у Даљу
Представници српских националних организација из земаља региона имали су организоване различите посјете како би се што боље приказао живот српске заједнице на овим просторима. Тако су присуствовали отварању изложбе „Моја ћирилица“, ауторке Олгице Стефановић у Српском дому у Вуковару, посјетили су кућу Милутина Миланковића, манастир Успења Пресвете Богородице у Даљ планини, као и Патријархов љетниковац у Даљу, а присуствовали су и концерту Дивне Љубојевић и хора Мелоди у Српском дому.
Посљедњег дана конференције присуствовали су литургији у Цркви Светог Николе у Вуковару и организована је посјета Заједничком вијећу општина Вуковар. Било је ово посебно и симболично дешавање, јер је баш 15. октобра 1998. године Влада Републике Хрватске својом одлуком основала Заједничко вијеће општина, тако да је ова институција прославила свој дан са гостима из региона. Овом приликом, чланови конференције упознали су се са радом ЗВО-а, али и Српског културног центра и Српског дома.
Исти народ, слични проблеми
Проблематика српске заједнице у региону је специфична од средине до средине, али проблеми са којима се бори српски народ доста су слични.
Тешка ситуација је код припадника наше заједнице у Македонији и Црној Гори, у Мађарској и Румунији је нешто другачије гдје су државе флексибилније и другачије се односе према припадницима српске заједнице. Припадници српског народа у Републици Српској остварују другачије своја права и то је разлика. Имамо сличне проблеме са осталима, као што су пописи становништва и умањење броја, одузимање имовине и стамбена проблематика гдје наши људи, који су и бивши носиоци станарских права ни дан данас не могу да откупе своје станове, иако је административно све доста олакшано. Наши људи и даље немају могућност да откупе своје станове, док у, рецимо Федерацији, оно што смо могли да чујемо на конференцији, јесте да се људима одузима земљиште, њихова имовина и људи који су избјегли и протјерани нису на својим огњиштима и немају могућност да административно реагују и да се исправке у земљишним књигама проведу на прави начин.
Док су домаћини упознали присутне са проблематиком Срба који су остали и живе у Хрватској, о проблемима прогнаних и избјеглих Срба из Хрватске говорио је Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске. У свом излагању упознао је присутне када су у питању њихова права Хрватска ништа није испоштовала и да зато нема повратка у мјеста ранијег живљења. Напротив, у посљедње вријеме све је више оних који напуштају Хрватску и изнова се враћају у Србију, или одлазе у друге земље.
Милојко Будимир, проф.
Извор: Банија Онлине
