За породице несталих још траје „Олуја“

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за страдале Србе у злочиначкој акцији Олуја. Парастос сваке године организује Удружење породица погинулих и несталих лица Суза.

Помен је служио епископ осјечкопољски и барњски Херувим уз саслужење свештенства Српске православне цркве.

Након парастоса положени су вијенци и цвијеће у Ташмајданском парку на Споменик погинулима 1991–1999. У Олуји је протјерано око 250.000 Срба, погинуло 1.185 Срба, нестало око 700, а њихова имена су читана приликом полагања вијенаца.

Драгана Ђукић предсједница Удружења Суза навела је да је најтеже породицама несталих који чекају да достојно сахране своје сроднике.

– Њима је натеже. Породице које су сахраниле своје најмилије имају неки мир, имају гдје да запале свијећу. Породице које које живе у неизвјесности живе и даље у агонији, Олуја за њих још траје. Ми стално апелујемо на све владине и невладине институције да нам помогну јер ми као породице смо немоћни. Све што је у нашој моћи ми смо урадили, пријавили нестанак, дали крв.

Мора се вршити притисак на институције у Хрватској да сарађују.

– Проблем несталих јесте подигнут на највиши ниво, али резултата нема. Процес се мора убрзати, јер то је једини пут ка добросусједским односима – рекла је Ђукићева.

У изради је Закон о несталим лицима, представник Координације Душко Челић учествује у изради Закона.

– Добили смо обећање да ће ускоро тај Закон да иде на усвајање, ми се надамо се да ће сљедеће године бити на снази и да ће тим Законом породице бити заштићене.

Као и претходних година парастосу је присуствовао и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта који наглашава да је апсурд да у једној држави ЕУ има још увијек 36 познатих гробних мјеста, 900 посмртних остатака налази се у заводима за судску медицину у Загребу, Осијеку, Ријеци, а Хрватска 26 од завршетка рата одбија да ексхумира, идентификује и преда породицама посмртне остатке Срба.

– Зато су лицемјерне изјаве хрватских званичника да је један од услова наставка европских интеграција да Србија ријеши питање несталих лица, а Хрватска то није урадила. Хрватска није ни објавила националну припадност 1.864 несталих, колико их има на њиховом списку, јер су двије трећине Срби. Зато морамо јасно и отворено да инсистирамо да се ријеши питање несталих, а не да се стиче утисак у јавности да само Хрватска то потражује.

– Бројни су примјери вођења антисрпске политике Хрватске. Зато инсистирам да наша држава покрене суштински дијалог са Хрватском да се ријеше наша питања.

Линта апелује и на српско Тужилаштво за ратне злочине да коначно процесуира ратне злочинце из реда хрватског народа, да државаа снажно стане уз српске бораце који су се дигли на устанак 1991. како им се не би догодила 1941, да се оснује канцеларија за правну помоћ оптуженим и осуђеним Србима које прогони етнички мотивисано правосуђе у Сарајеву и Загребу.

– Треба нам активна политика у борби за истину о нашем страдању, борби за истину о карактеру рата, борби за питање несталих лица – рекао је Линта.