Чувар образовања кроз два и по века
Основна школа Трпиња свечаном завршном приредбом 12. јуна у Дому културе прославила 250 година непрекидног рада и постојања.
Основана 1776. године, школа у Трпињи пролазила је кроз многе изазове, режиме и системе које су током ратова наметале различите војске и државе, али оно што је остало до данас то је непоколебљива снага заједништва мештана, цркве и учитеља. Кроз два и по века та снага је остала вредност и темељ на којем се школа развијала и напредовала. Школу је покренуо свештеник Илија који је одлучивши да научи децу литургијском појању, морао претходно да их описмени. Тако је крајем 18. века, када су се стварали темељи савремене Америке, Трпиња имала преко стотину писмених становника.
– Након свештеника, кроз школу су прошли бројни учитељи и ђаци. Кроз историјат школе који имамо записан у Споменици, овде се одшколовало преко 6 000 ђака, а било их је много који су у школу повремено долазили. Требало би неколико месеци да се исприча цела историја. Оно што је важно рећи је да је школа некада имала пуно више ђака. Тај број се кретао између 200–300 међутим увек се квалитетно радило, било да је 300 или 80 ученика. Такође је важно рећи да се никада није прекидало са радом. Пролазиле су разне војске, дешавале су се разне историјске трагедије и епидемије, али школа је била и остала са својим народом – подсетила је директорка ОШ Трпиња Весна Вујић.
Школа је кроз разне историјске периоде мењала име, а првобитно је носила назив који и данас носи. Под разним именима, режимима и руководством, рад ове установе такође је обележен хуманитарним радом и доброчинством. За време два светска рата, Трпињци су помогли и прихватили на хиљаде избеглица. Такође су бројна избегла лица током последњег рата дошла у село, а неки од њих су се до данас задржали. Говорећи о нераскидивој вези школе, цркве и мештана, Вујићева је нагласила да вредности које су се од почетка неговале као темељ заједнице, са поносом се и данас представљају. Велики јубилеј школе током завршне свечаности управо је о обележен у духу традиције, сећања на важне личности које су прошле кроз трпињску школу.
– То је оно што показује душу и срце овога села и народа, ових ђака и њихових родитеља. Оно што смо ми одувек неговали у нашој школи су традиција, идентитет и вера у наше младе и у будућност. Публици смо припремили игроказе, песме и приче којима ћемо се присетити на нашу часну и поштену историју и како се некада живело у Трпињи. Биће говора и о школској споменици као и о великом јубилеју када смо обележили 200.-ту годишњицу Матице српске јер је Јосиф Миловук, који је један од оснивача Матице био наш ђак – поручила је директорка.
Иако ова школа данас броји само 82 ученика, чини се да никада као ове године није била успешнија када су у питању признања и награде њених ученика. Прослава јубилеја обогаћена је пехаром за освојено друго место на државном кадетском првенству у школском шаху. Кадети су пре тога морали да освоје Вуковарско–сремску жупанију, након чега су ову школу подигли на сам врх државног шаха, а ту су и бројне награде за прва места на разним литерарним конкурсима. Такође, школа има државног првака на такмичењу из српског језика. За допринос заједници, школа је награђена повељом Заједничког већа општина Вуковар, које је тим поводом ученицима организовало путовање у источну Србију.
И образовање и васпитање
Пензионисана наставница историје и географије Милица Живановић, која је пуне 43 године провела у настави са децом у Трпињи изразила је огромно задовољство што има прилику да своје бивше ученике данас гледа као остварене личности.
– Срећна сам што сам део ове школе и што могу то да поделим са мојим бившим ученицима и колегама. Срећна сам што су бројне генерације које сам извела из школе данас високо образовани људи. Када сам ја радила није било е-дневника и компјутера, али родитељи и моји ученици су ме увек ценили и поштовали као и ја њих. Ја зато без Трпиње никада нисам могла. Када сам 1974. године почела да радим, од тада сам водила споменицу школе и то је нешто на шта сам посебно поносна – поручила је наставница Живановић.
Сви ученици који одлазе у средњу школу, основну ће увек памтити по ђачким дружењима у школској клупи и несташлуцима у школском дворишту, а неки од њих памтиће је и по оствареним значајним успесима ван школских активности. Ове године, ОШ Трпиња испратила је две ученице које су поред одличног школског успеха у великој мери школи допринеле својом креативношћу и спортским успехом. Осим што се са освојеним првим местом истакла на бројним литерарним конкурсима Милица Јелић је ученица која се прославила и као овогодишњи ђак генерације.
– До сада сам написала око десетак песама, а на свечаној приредби публика ће чути моју песму Добротвор. Мени је најдража моја прва песма са којом сам освојила прво место на једном литерарном конкурсу у Борову, Кад ми у сан сврати. Школу ћу памтити по друштву, а наши заједнички тренуци ће ми највише недостајати – рекла је Милица.
Велико узбуђење због одласка у средњу школу, али и носталгично расположење због напуштања старе клупе, показала је и Ангелина Цветковић која се током основношколског образовања истакла, не само као одлична ученица, него и успешна гимнастичарка и још успешнија шахисткиња.
– Имам малу трему пре наступа на овако важној школској свечаности. Драго ми је да ми је указано поверење и част да водим програм у којем обележавамо јубилеј и да сам на тај начин део свега овога. Школу ћу памтити по свим преживљеним искуствима са другарима и наставницима. Пуно је ту лепих успомена. Поносна сам на себе јер сам основну школу завршила са 5,0 а драго ми је и што је моја шаховска екипа забележена у споменици школе јер смо донеле пехар из Пореча где смо оствариле пласман државних вицешампионки у школском шаху – изјавила је Ангелина.
Судећи према историји коју је градила током 250 година, ОШ Трпиња упркос све мањем броју ученика, остаће и даље место где се чува знање и идентитет, вера и традиција, васпитање и култура предака.
Аутор: Мирјана Цветковић
Извор: срби.hr
