Жагровић код Книна: Овдје се лијепо живи, само нам људи недостаје!

Жагровић Прелијепо, питомо мјесто у долини ријеке Бутижнице. Она овдје дијели, она спаја Жагровић и Книн, али она је овдје извор живота, моје ти брате, Гајо Радмиловић зборећи како су управо Жагровић и његови засеоци и данас жила куцавица Книнског краја. Некада је истина у Жагровићу било далеко више мјештана. Олује и ратови прогрмјели су овуда. Посљедице свега тога још су видљиве. Ипак младих људи има. И они желе живјети овдје, јер за љепше мјесто не знају, вели наш саговорник Гајо Радмиловић. Људи су углавном вриједни, па успијевају пристојно живјети.

“Овдје се добро живи. Ово је богат крај. Водом. Овдје има седам ријека, што потока, што извора, овдје је плодна земља, овдје су добри људи. Овдје је за стоку одлична позиција, и ко ради тај стварно и има. Овдје у ствари и нема незапослених. Овдље људи углавном раде у Книну, или су код куће и баве се пољопривредом. Овдје не ради само онај ко неће, а онај ко хоће он има посла. Овдје има свега само нам недостаје људи.” више са сјетом збори Гајо Радмиловић.

Наш домаћин каже да је све више винограда, све више ОПГ-ова на овом простору, јер је данашњи човјек препознао домаћи производ. “Млијеко, сир, баса, домаћи пршут и домаће вино су све траженији. И све је скупље. Цијена сира расте из дана у дан. Бијелог вина скоро више да и нема. И све више се ради на новим насадима, људи отварају своје фарме, јер у сваком случају боље је бити свој на своме, него лутати по бијелом свијету. Тако да у Жагровићу сигурно гладан ниси, а за све остало, град Книн је близу.” збори наш домаћин.

Истина, град Книн је близу. Жагровић је на само 3 километра од града. Близина града и градског начина живота помогла је мјештанима да ипак опстану овдје збори Радмиловић “Оно што је најважније је да је у Книну зелена пијаца на којој ми пласирамо своје производе, Ту су двије основне школе, средња школа, гимназија, дјеца сада имају превоз, немаш бриге. Моја кћерка иде у школу у Книн, по њу долази аутобус, има бесплатну храну, има бесплатне књиге, њено је само да учи” каже Гајо Радмиловић који је однедавно купио имање у засеоку Колунџије. Каже нам на крају да је самим тим и титулу Бега добио, јер је управо на том мјесту столовао извјесни Бег Јусуф.

Жагровић је изњердио многе знамените људе. Један од њих је свакако Милан Брадаш. Рођен је у овом, како каже кршу Жагровића. Милан је човјек који је глумио у бројним филмовима, њих чак 26. и човјек по којем је ово питомо село данас препознатљиво. Живот га каже није мазио. Ваљало је са овог Книнског крша, животну причу направити, збори, али је, и поред свега ипак нешто иза себе оставио.

“Моја прва улога? То је било педесетих година, када је овдје било културно-умјетничко друштво. Ја сам једини живи члан од те глумачке екипе, која је тада била овдје. Тих педесетих година. Ја сам тада био дијете. Ми смо наиме ишли у Лику, да им дајемо представу. И накупило се народа, нема мјеста. А ја сам играо у тој представи дијете. Моја сестра од стрица је играла љубавницу а мој комшија Стево љубавника. А благајник из Динарке, покојни Владе Бојанић је играо кипа. И успут јео наполитанке. Које су мени дали да их чувам. На крају, мене су оптужили да сам појео наполитанке, што, ипак није било тачно. Једној сам новинарки једном рекао, да сам почео глумити због тих наполитанки.” каже Милан Брадаш

Памти Милан много тога, каже бити глумац из Жагровића, у оно вријеме била је част. Тада су се у овоме крају вестерн филмови снимали а ко није у каубојцу глумио као да глумац није ни био. И то није све збори наш саговроник.

“Отишао сам у Осијек. Играо сам у Казалишту у Осијеку. Једно вријеме. Погине ми отац, остану ми мајка и сестра без новчаних примања. Ево има 55 година како ми је погинуо отац. И због њих двије ја долазим у мој Книн. Долази тада Згребачки магазин Ивица Шерфези. И водим тај програм у моме Книну. Он ме најављује у моме Книну. И тако је то тада било. Могао си успјети ако си имао талента. А ја сам га уистину имао, јер такво је ово поднебље. Из овог села је Јован Колунџија, виолиниста, затим његова сестра Душанка, Моја Колунџија глумица, па Јовица Новковић пјевач, фрулаш Дуле, пуно је тих људи по којима се за село чуло…” каже Милан Брадаш, глумац.

Послије Милана Брадаша оста мук. Оста ћутање, које смо разумјели. Оста прича коју смо испричали, осташе ријечи које смо пренијели. Прича је то о глумцу из Книна, човјеку по којем је овај град и данас
препознатљив. Прича о глумцу који је то одувијек био. Од рођења. Прича је то селу Жагровићу, селу које данас живи неким својим новим животом, једино му како рече Гајо Радмиловић још само људи недостаје.

Аутор: Љубинко Спасојевић; ЕЛТА ХД ТВ