АКТУЕЛНО:

Затирање сарајевских Срба – вишевјековни процес

Историчар Драга Мастиловић рекао је да је историја српског народа на простору Сарајева веома дуг, вишевјековни континуитет трајања и затирања, јер колико дуго Срби трају на том простору толико трају и настојања да се они, ако не сасвим затру, онда барем сведу на мјеру која другима одговара.

Мастиловић је изјавио Срни да оно што се догодило сарајевским Србима у посљедњој деценији 20. вијека представља врхунац процеса затирања, и то не само физичког, већ и економског, културног, духовног и историјског.

Према његовим ријечима, то се претворило у затирање памћења и права на памћење, које, нажалост, и данас траје.

Када је ријеч о ратној драми сарајевских Срба од 1992. до 1995. године, Мастиловић је навео да је неопходно ствари посматрати из неколико углова.

Он је истакао да Сарајево од 1992. до 1995. године није било под опсадом, већ подијељен град у чијем је муслиманском дијелу постојао чврст унутрашњи обруч који није дозвољавао цивилима да напусте дијелове града под контролом муслиманских снага.

“Дакле, град је било немогуће напустити због тог унутрашњег обруча, а не због српске `опсаде` града. С друге стране, да је на било којој тачки попустила одбрана Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске /ВРС/ и да је више десетина хиљада муслиманских војника провалило из Сарајева не само да је питање да ли би ишта живо српско остало до Дрине, већ и да ли би данас уопште постојала Република Српска”, рекао је Мастиловић.

Он је навео да је неоспорна чињеница да је српско цивилно становништво масовно терорисано у дијеловима града под контролом муслиманских снага – затварано, мучено, пребијано, силовано, убијано, одвођено у логоре, присиљавано на копање ровова и друге тешке физичке послове, те систематски застрашивано и прогоњено.

“Не треба изгубити из вида ни то да је српско цивилно становништво у дијеловима града под контролом ВРС терорисано највише снајперском и артиљеријском ватром из дијелова града под контролом муслиманских снага, а на крају и НАТО бомбама”, подсјетио је Мастиловић.

Мастиловић, који је декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, истакао је да бјесомучни медијски рат који је вођен против Срба још није ни приближно испричана прича.

“На примјер, колико је силованих Српкиња у Сарајеву морало потписати изјаву да су их силовали Срби да би им доктори уопште извршили прекид трудноће која је дошла као посљедица силовања. Или, на примјер, постављање артиљеријских оруђа тик уз школе, болнице, вртиће и друге објекте одакле су гађани положаји Војске Републике Српске да би се узвратна артиљеријска ватра могла објавити свјетској јавности као напади `агресора` на цивиле у `опсједнутом` Сарајеву”, рекао је Мастиловић.

Он сматра да егзодус сарајевских Срба, након потписивања Дејтонског мировног споразума, представља врхунац страдања и заокруживање процеса затирања Срба у Сарајеву.

“Они су преко ноћи постали бескућници у свом граду и кренули у избјеглиштво и расијање широм свијета, остављајући не само своју имовину, већ и град који су вијековима градили. Само гробове најмилијих нису остављали, њих су носили са собом као сигуран знак и завјет да се у тај град више никада неће вратити”, изјавио је Мастиловић.

Преузето са: СРНА

Нема коментара

Напишите коментар