Завјештање Јовице Продановића

У српском ријечнику  за појмове оставштина, завјештање, завејштај, запис, наслиједство, наслијеђе или рецимо, задужбина често се користи израз, легат. А легат је лексем латинског порјекла чије значење је изведено преко синонима. Но, како је да је, ваља рећи да је овдје је ријеч о једном легату или оставштини коју је оставилац, дипломата и сликер Јовица Продановић усмено завјештао и оставио у наслијеће нарочитој институцији.

Како је завјештање, остављање у наслиједство једног дијела своје оставштине неком лицу, правном или физичком свеједно, које иначе не би, по закону, имало права на то наслиједство, сам чин таквог завјештања, као и у овом случају, заслужује помен и пажњу.

Надавно, присуствовао сам чину уручења 210 књига, разних жанрова, дакле низа специфичних облика књижевног и књишког фонда сврстаниох по умјетностничкој и другој форни, Епископској књижници Пакрачко-славонске епархије. Било је то пар дна пред Св. Луку 2024. године. То је био изузетан призор уз дужно поштовање према завјештаоцу и његовој ћерки Ани Продановић која је реализовала очеву вољу.

Овим чином, обогаћена је Епископска књижници Пакрачко-славонске епархије у Пакрацу, али књижници у Јасеновцу која сакупља и нуди научницима и истраживачима обимну и јединствану грађу која се односи на вријеме Другог свјетског рата. Дио заоставштине Јовице Пордановића и њој је намјењен.

 

Стојан Продановић