ЗБОГОМ ЧУВАРУ КРАЈИШКЕ БАШТИНЕ: Никола Церовац отишао у вјечност

  • На свој имендан, празник Светог Николе, у вјечност је отишао Никола Церовац, човјек који је читав свој живот посветио очувању српске баштине у Далмацији.  Предано је од оснивања радио у српском културном друштву „Зора“, најприје у Книну,  касније у Београду. Крајишки ликовни салон је захваљујући његовом раду постао надалеко препознатљива манифестација, значајна за цјелокупну српску културу. 

Никола Церовац је рођен 1948. у Стрмици, код Книна, тада индустријски развијеном селу у чијој циглани су његови рођаци и презимењаци били на руководним местима. Његов отац је после циглане прешао на ново радно место у Книн, а у слободно време је водио Пчеларско друштво.

У Книну се школовало троје деце из те породице која је саградила скромну кућу у насељу Синобадова главица близу цркве и парохијског дома у којем је први учитељ био Доситеј Обрадовић.
Никола је завршио Економску школу у Книну у једној од њених првих генерација. У Београду је завршио  Вишу економску школу. Цијели радни вијек провео је у Удружењу ликовних умјетника Србије.У Сремчици је његова породица саградила породичну кућу у којој је Никола касније основао прави сликарски легат. Много времена посвећивао је узорно обрађеној башти, винограду и воћњаку, производио је вино и ракију и месне производе искључиво за бројне госте те куће и пријатеље. Био је изузетно вредан, породичан човек.

Он је био и још нешто, а то ће и остати у успоменама, поштовалац вредности српске националне културе (ако смо нашли прави опис) а  посебно заљубљеник у ликовно стваралаштво. Стекао је изузетно велик број пријатеља међу ликовним ствараоцима и то без обзира на припадност различитим генерацијама и различитим ликовним интересовањима.

Друштвена заједница је то ценила, Церовац је добитник Златног беочуга КПЗ Србије и још неколико друштвених признања.

Сачувао је и побринуо се да буду публиковани подаци о успостављању веза УЛУС-а са древним српским православним манастиром Крка код Кистања, у Далмацији, у којем је давне 1614. године почела да дјелује најстарија богословија у српској цркви и једна од најстаријих школа у српском народу.

Педесетих година прошлог века након што је каснији академик Бата Михаиловић ту насликао две уметничке слике,  архимандрит Никодим Опачић затражио је од управе УЛУС-а да упути у манастир Крка још неколико уметника.

Десетак година касније ту су боравили каснији  академик Мића Поповић, његова супруга Вера Божичковић и још двојица такође каснијих академика сликар Петар Омчикус и историчар умјетности Дејан Медаковић, чији су преци рођени на неколико километара или неколико десетина километара од тог манастира. Омчикуси су старином из Радучића код Кистања а Медаковићи из Зрмањскиг краја, у Лици

Никола Церовац је с ликовним уметницима с којима је био свакодневно повезан као службеник УЛУС-а, 1986. године организовао аукцију, после потреса у Книнској крајини и на подручју Босанског Грахова. Кнински музеј који је тада почињао да делује добио је 65 умјетничких дела и новчану помоћ, а Грахово 65 слика и новац којим је поправљен кров до тада прилично оронуле родне куће Гаврила Принципа и 3.000 књига за Дом културе који је носио Принципово име. Где су данас та ликовна дела тешко је рећи. Углавном, прогутала их је Олуја.

Никола Церовац је био међу оснивачима Српског културног друштва Зора 1989. године. То је било прво друштво или установа са српским именом у Социјалистичкој Републици Хрватској и једно од ретких с тим именом у тадашњој СФРЈ. Оснивачки скуп је одржан 8. јула на фудбалском игралишту Буковице у Кистањама. Било је то у време обележавања 600 година од Косовске битке и отварања нове зграде Богословије света три Јерарха у манастиру Крка. Власти СР Хрватске нису регистровале то друштво па је нова оснивачка скупштина одржана крајел гидине у Плавну, месту у којем је Доситеј Обрадовић написао своје прво дело Ижица.  Друштво делује и сада и то под именом СКД Зора Книн-Београд.

Зора је убрзо по формурању постала симбол националне еманципације на подручју северне Далмације а данас је у пуном смислу речи културна институција.

Већ у лето 1990. године почела је да делује ликовна колонија Уметничко братство манастира Крка, која је активна и данас, а већи број места у северној Далмацији обишли су тада истакнути српски књижевници.
У манастиру се данас налази око 250 дела истакнутих српских ликовних стваралаца од којих је њих неколико та дела у том манастиру и стварало.

Колонија је обновила рад после Олује, већ 1997. године. У обезбеђивању услова за њен рад незаобилазан је учинак и ентузијазам Николе Церовца.

Он је био и међу особама најзаслужнијим за обнављање активности Книнског ликовног салона који се сада одржава у Београду и назив му је Крајишки ликовни салон. Почетком 2022. одржан је 22. сазив тог салона, овај пут у Галерији 73, а претходни су били у Музеју железнице, Дому Војске Србије и у другим галеријама. Велики допринос у томе припада Комесаријату за избеглице и миграције, који је финансијски подржавао и рад ликовне колоније Уметничког братства манастира Крка.

Зора под Церовчевим вођством објавила је више од 150 књижевних и других наслова, седам бројева часописа Српска зора, десет бројева зборника Книнска крајина, а у сарадњи с Удружењем Срба из Хрватске, организовала више ликовних изложби, песничких и других књижевних сусрета, промоције књига од којих су многе дела аутора чији није била издавач.

Установила је награде Сребрни прстен Уметничког братства манастира Крка и  Награду Борис Маркош Минго у знак сећања на талентованог вајара који је погинуо бранећи Крајину. Награда се додељује младим ликовним уметницима који ùцествују на крајишким ликовним салонима.

У свему томе био је највећи допринос Николе Церовца. 

Нека му Господ подари рајско насеље!

У четвртак, 22. 12.2022. године у 11 часова, у Дому ратних војних инвалида на Савском тргу број 9, у организацији Удружења Срба их Хрватске. биће одржана комеморација Николи Церовцу, док ће у петак 23. 12. 2022. године у 12 часова бити одржана сахрана на гробљу у Сремчици.

 

ПОДЈЕЛЕ СУ ЛОШЕ, ПОСЕБНО ЗА НАС СРБЕ КРАЈИШНИКЕ

 

Никола Церовац је био велики ауторитет међу Крајишницима и у свакој прилици је наглашавао потребу за јединством. У разговору за лист Српско коло (број 24, новембар 2017. године) између осталога је рекао:
– Подјеле су лоше за сав српски род, али посебно за нас Крајишнике. Веома је лоше што након свих преживљених несрећа нема слоге. Данас у Србији постоји око 150 разних друштава са крајишким предзнаком. Ми смо покушали да то сјединимо у једну кровну институцију, коју би држава Србија подржала и дала нам слободу да те наше различитости сами каналишемо. Нажалост, и даље много више енергије губимо у разједињавању него сједињавању. Морали бисмо бар према општим вриједностима усагласити ставове. Надамо се да ће доћи неко боље вријеме у коме ћемо се више бавити собом, а мање дневно-политичким питањима.
Цијели интервју можете прочитати на линку испод.
https://ssr.org.rs/nikola-cerovac-predsjednik-srpskog-kulturnog-drustva-zora-knin-beograd-dobro-pamti-rijeci-patrijarha-pavla/

Нема коментара

Напишите коментар