Збор на Преображење у Рујевцу важио је за највећи на цијелој Банији
Када заврши жетва и приближи се крај љета, када се сијено поспреми у сјенике, ваља се опустити од напорних љетних радова – тако је стољећима банијски и не само банијски сељак резонирао и живио, у складу с природом и окружењем. Празник Преображење Господње, који се обиљежава 19. аугуста, наговјештава јесен и крај љетних радова. То је празник посвећен тренутку када се Христос на гори Тавор преобразио и засјао као сунчева свјетлост. У народу овај празник означава промјену неба, гора и вода. Престаје се с купањем у ријекама. Ноћи су све хладније, лишће почиње жутјети, а кише су све учесталије. Спремају се дрва за зиму и чека се да сазри кукуруз. Но чека се и традиционално народно весеље односно збор. Чека се празник Преображења Господњег.
Збор на Преображење у Рујевцу, селу недалеко Двора, важио је за највећи на цијелој Банији. Некада се на збор ишло пјешице и то из најудаљенијих крајева. И младо и старо за тај је дан извлачило најбоља одијела и најљепше ношње из својих шкриња. Цуре су оплитале плетенице око глава и стављале цвијет у косу. Послије служења литургије попила би се покоја чашица ракије, заиграла би се кола и запјевала банијска пјесма. На збор би дошли трговци и сеоски занатлије са својом робом, па су сељаци имали прилику купити потрепштине за свакодневни живот и рад на имањима. Неизбјежни су били и сластичари који су продавали примамљиве бомбоне и лицитарска срца, која су момци куповали и поклањали својим симпатијама што су их на збору загледали. Зборови су имали своју чар од које свакоме тко их се присјети затитра срце.
Данас, послије толико година и егзодуса, збор у Рујевцу и даље важи за најбољи и највећи. Окупи се ту и по неколико хиљада људи. Опустјели Рујевац заживи као некада. Но све је то некако усиљено, без коријена и континуитета. Као да данашњи и некадашњи зборови нису исти. Као да су два различита свијета. Мало је остало од традиције некадашњих зборовања. Ако ни због чега другога, данашње зборовање ипак има смисла јер се тога дана сретну познаници и пријатељи – Дворчани из свих крајева свијета тада се сјате у Рујевац.
Када све то проматрате, чини вам се као да је све што се догађа на цинтору (земљишту око цркве) нека посебна, паралелна димензија. Већ неколико година Рујевцем се не ори ојкача јер нема наступа културно-умјетничких друштава. Бина је пропала од старости, а угоститељи који држе шаторе не желе прекидати музику како би могла несметано наступити фолклорна друштва. Ријетки су и штандови с прикладним сувенирима и производима обитељских пољопривредних господарстава. Док се у другим крајевима Хрватске у склопу народних весеља чувају обичаји и представља традиционална гастропонуда тих крајева, у Двору очигледно нема тко преузети организацију зборовања. Гробничани крај Ријеке очували су своју паленту кумпирицу, јело од кукурузног брашна и крумпира. Међимурци презентирају своју бућницу и натјечу се у спремању најбоље. Ми Банијци у склопу нашег традиционалног и најпосјећенијег догађаја у Двору и околици нисмо у стању презентирати ни надалеко познату банијску кобасицу. Али зато се испод угоститељских шатора точи алкохол у потоцима уз тактове лоше музике, а понегдје се поједе и тањур лоше припремљене хране. Док видно алкохолизирани гости посрћу шатором уносећи се једни другима у лице, морате стрепити хоћете ли се наћи у жаришту жестоке препирке и туче.
У овом убрзаном свијету све се више заборављају традиција и обичаји. Збор у Рујевцу и сами Дворчани заслужили су послије свега бити пуно више од имена и успомене. Надајмо се да ће се наћи која паметна глава и оживјети традицију зборовања онако како доликује и како се то стољећима радило.
Преузето са: banija.rs
