ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: У Калуђерици одржан 11. помен цапрашким Србима
У организацији Удружења “Завичај”, Координација удружења избјеглих и расељених у Србији и Удружење бораца Крајине у Србији, у Цркви Светог Јоакима и Ане која се налази у београдском насељу Калуђерица, 11 годину за редом служен је парастос поводом страдања српских цивила из цапрашких села на Банији, код Сиска у Хрватској, које су 22. августа 1991. године мучки и на превару на кућним праговима побили припадници хрватске полиције и Збора народне гарде преобучени у униформе ЈНА. Тог дана побијено је 15 српских вивила, а неколико дана након тога још седморо цивила је преминуло од задобијених рана. Током поменутог злочина још 24 српских цивила је тешко рањено. ПослИЈе овог догађаја, Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих села и кућа, а ускоро су формирали и општину коју су назвали Цапраг, по подручју на којем се налазе поменута села, са седиштем у Градуси, која је била у саставу РСК.
Да овај злочин не падне у заборав заслужни су организатори помена: Удружење “Завичај”, Координација удружења избјеглих и расељених у Србији и Удружење бораца Крајине у Србији, који су у спомен-парку прије седам година подигли спомен плочу са исписаним именима страдалника.
Већ по традицији, овом догађају су присуствовали чланови породица страдалих, представници бројних удружења, београдских општина Гроцка и Звездара, као и народни посланик Миодраг Линта.
Предсједник удружења Завичај Ненад Абрамовић је рекао да се српски народ предуго потпуно апатично понашао прећуткујући своја страдања. Апеловао је да се институције и појединци у већој мјери позабаве културом сјећања.
– Зарад комунистичке идеологије и лажног братства и јединства превише дуго смо ћутали о злочинима који су се спроводили над Србима у НДХ. Наша је обавеза да истину о страдању нашег народа преносимо новим генерацијама уз апел Министарству просвјете да се сва страдања српског народа нађу у школским уџбеницима – поручио је предсједник Удружења Завичај Ненад Абрамовић.
Предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Милан Жунић је нагласио да нико за овај злочин, у којем су побијени цивили, није одговарао, а држава Хрватска никако не жели и неће да процесуира одговорне.
Подсјетио је да су хрватски судови већ одбили тужбу, уз образложење да се ради о, како су навели, “колатералној штети”.
– Породице које су поднијеле тужбе не само да нису обештећене, већ су дужне платити и веома високе суме за спровођење судског процеса. Сматрам да би Тужилаштво за ратне злочиме Србије требало да подигне оптужницу, баш као је што је недавно подигнута и оптужница која терети хрватске пилоте за бомбардовање цивила на Петровачкој цести – поручио је Жунић уз опаску политичарима да страдања Крајишника не своде само на помињање злочиначке акције “Бљесак” и “Олују”, него и на бројне жртве које се прећуткују и заборављају, а страдале су у многим хрватским градовима.
Окупљене је поздравио и Милан Гаћеша предсједник Удружења бораца Крајине у Србији напомињући да је злочин спроведен на подмукао начин у тренутку када су жртве мирно чекале аутобус којим су ишле на посао.
Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона је рекао да је злочин у цапрашким селима на Банији само један у низу многих за које нико није одговарао, а као основни разлог је навео да је данашња Хрватска заснована на темељима усташке геноцидне творевине НДХ, као и на лажном миту о Домовинском рату.
– Веома је важно да Србија уради неколико конкретних мјера: да оснује Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије и започне борбу за истину о страдању нашег народа, да оснује Канцеларију за помоћ осумњиченим, оптуженим и осуђеним Србима за ратне злочине и да се српским ветеранима, које прогони правосуђе у Загребу, Сарајеву и Приштини, пружи стручна, правна и финансијска помоћ. Такође, наше Тужилаштво за ратне злочине треба да почне подизати оптужнице за масовне злочине над српским народом, а Србија треба коначно да исправи велику неправду и свим припадницима Војске и полиције Републике Српске Крајине призна ратни стаж за читаво вријеме рата у двоструком трајању –поручио је Линта.
Окупљенима се обратио и предсједник Удружења Моје Косово Велимир Спасић који је страдање цапрашких Срба поредио са готово идентичним злочином који су доживјели Срби у призренском селу Дојнице дан уочи Видовдана 1999. године.
До сада нико није кривично одговарао за злочин у цапрашким селима.
Кривичну пријаву, коју су поднијеле породице убијених против четворице „зенговаца“ због кривичног дела ратног злочина против цивилног становништва, одбацило је у септембру 2006. Жупанијско државно тужилаштво у Сиску уз образложење „да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група тзв. САО Крајине и Хрватске војске или су колатерална штета тог оружаног сукоба“.
Тужбе за накнаду штете породица убијених хрватски судови су одбили због застарјелости и недостатка доказа о учествовању припадника ХВ-а у том догађају, с тим да су породице држави дужне надокнадити парничне трошкове који се крећу и до више хиљада евра.
Неки од тих поступака, доспјели су и пред Европски суд за људска права у Стразбуру, али их је суд одбацио због протека рока од шест мјесеци између „последње истражне радње или њихова сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу“ и подношења захтјева том суду.
