11. Сабој Јањана у Војводини

У Футогу је 26. мај 2024. године одржан 11. Сабор Јањана у Војводини у организацији Завичајног удружења Јањана. Традиционални Сабор Јањана и ове године подржан је од стране институција и људи доброг срца који поштују традицију, културу и обичаје српског народа. Гости овогодишњег Сабора Јањана били су министарка за бригу о породици и демографију Србије Милица Ђурђевић Стаменковски, народни посланик Душан Бајатовић, народна посланица Јасмина Обрадовић, градоначелник Новог Сада Милан Ђурић, замјеник градоначелника Игор Црнобарац и директор Фонда за избјегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Александар Ђедовац. Међу гостима из Јања на челу са предсједником Удружења Јањ Стројице Зоран Марјанац, као и свештеници из Јања који службују у Јању, свештеници Јањани који су на служби у Републици Србији, као и домаће свештенство из Футошке парохије. Ту су били и представници сродних завичајних удружења: кумовско Удружење Срба Доњовакуфљана и побратимско Удружење “Змијање“ из Каћа. Као сваке године, Сабору су присуствовали чланови мјесних одбора ЗУЈ-а у Војводини: Обровац, Будисава, Равно Село, Перлез и Банатско Ново Село.

На самом почетку саборовања, водитељи програма подсјетили су присутне на оснивача и првог предсједника ЗУЈ Милана Марјанца, који је био иницијатор одржавања сабора Јањана у Војводини.

Након уводног дијела, присутнима се обратио предсједник ЗУЈ-а из Футога Зоран Црепуља, који је поздравио све госте и пожелио им добродошлицу:

– Велика ми је част и задовољство да на 11. Сабору Јањана у Војводини поздравим драге госте и високе званичнике све госте који су дошли из Јања, Републике Српске и Војводине и да се пријатно осјећате као код своје куће. Удружење Јањана вас са великим срцем дочекује и хвала вам што сте присутни овдје.

Народни посланик Душан Бајатовић поздравио је руководство ЗУЈ-и све госте:

– Поштовани пријатељи, драги Јањани, хвала вам за част и указано задовољство што сам овдје данас са вама. Поздрављам ваше окупљање и желим да кажем да свако треба ово да ради за свој завичај. Док постоји традиција, вјера, култура, писмо, ћирилица ми ћемо побиједити. Све можете да побједите, али не можете народ. Тамо гдје се народ ујединио тамо су се одбранили традиција, вера, култура, писмо, поручио је Бајатовић.

Министарка за бригу о породици и демографију Србије Милица Ђурђевић Стаменковски поздравила је све и истакла значај чувања завичаја:

– Ви сте комад вашег завичаја понијели са собом и зато вама нико не може да одузме ни Републику Српску, ни Републику Српску Крајину јер они су са нама гдје год да се ми налазимо и гдје год да је српски народ јер наши обичаји и наша отаџбина су увијек са нама. Видим да чувате свој идентитет, било је ријечи о томе колико је он значајан. Видим да његујете сјећање на крајеве из којих сте дошли, али исто тако овдје сте прихваћени, ово је ваша кућа, овдје су ваше породице, овде сте свили ваша нова гнијезда. Веома сам срећна што је Нови Сад упутио добродошлицу свима вама који сте овдје, раширио руке и постао град који сабира све наше Србе са које год стране да долазе. Они који су жељели да жигошу српски народ, то нису успјели, двије трећине човјечанства одбило да прихвати подршку срамотном тексту Резолуције о Сребреници, двије трећине човјечанства живи у оним државама, које нису жељеле да поклекну пред притисцима и Србија се супротставила милионима, лобистичким групама и свима који су жељели да убиједе читав свијет да смо ми геноцидан народ. Република Српска је одбрана од геноцида, она је тјековина наше борбе за слободу нашег права да будемо своји на своме, да сачувамо своје огњиште. Треба да његујемо прошлост, да памтимо нашу традицију, али и да заједнички стремимо ка нашој будућности, истакла је министарка Милица Ђурђевић Стаменковски.

Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић такође је изразио задовољство због присуства Сабору Јањана:

– Част ми је што смо позвани да будемо овдје са вама, на сабору у Футогу. Драго ми је да одржавате Сабор, да се сјећате вашег Јања, да његујете вашу традицију и обичаје, драго ми је да видим људе у народним јањским ношњама… Његујте традицију и немојте се стидјети тога, поручио је Ђурић.

Завичајно удружење Јањана је основано захваљујући Милану Марјанцу који је био иницијатор и организатор оснивачке скупштине. Гледано програмски, удружење је испунило и оправдало сврсисходност свог постојања, успјело је да иницира и покрене надлежне институције да реализују веће пројекте, који су у њиховој надлежности. Завичајно удружење Јањана основано је 28.02.2009. године, као израз жеље Јањана да имају своје удружење јер на овим просторима живе 80 година. По слободној процјени, на територији Војводине живи око 15.000 Јањана и јањских потомака. Сједиште је тренутно у Футогу. Поред Извршног одбора и скупштине, удружење је организовано по принципу мјесних одбора и има их у сљедећим општинама: Футог, Будисава, Перлез, Обровац, Банатско Ново Село, Равно Село. Активности спроводе како у Војводини, тако и у завичају.

У току програма могли смо чути како Јањ изгледа послије 15 година: Манастир Глоговац је добио нови изглед, дограђени су конак и звоник, чесма и економски дио, захваљујући првом предсједнику ЗУЈ Милану Марјанцу. Изграђене су двије нове цркве у Прибељцима и Попужама, три нове спомен капеле, отворена је Ваганска пећина за посјетиоце, прашума Јањ Крива јелика је ушла у природну баштину UNESCO као једини природни резерват у Босни и Херцеговини. Изграђена је Јањска кућа у дворишту цркве у Стројицама, као и прва бензинска пумпа. Дарко Миличић је изградио етно насеље са мини фармом у селу Подосој. Удружење Јањана је обновило десетак чесми са коритима, а Јањске отоке су проширене, повећан је број угоститељских објеката и посјећује их десет пута више гостију.

У културно- умјетничком дијелу програма наступили су вокални солиста и кантаутор Бора Војиновић са незваничном химном “Родни Јањ“, КУД Културног центра “Младост“ из Футога, изворна мушка пјевачка група “Јањски завичај“, гуслар Витомир Вулин, КУД “Јањ-Стројице“ и гуслар Вукашин Анђелковић.

Након званичног и културног дијела програма, наступило је надметање у спортско – витешким играма бацању камена с рамена, скоку у даљ из мјеста, надвлачењу конопца и традиционалној кошевини.