125 година Привредника

Прије тачно 125 година у Загребу је, 23. септембра 1897. године, основано Српско привредно друштво Привредник

„Највеће је доброчинство спремати и оспособљавати ваљане људе, особито омладину, за рад, дати, наћи, збринути им поштена рада и зараде и заштићавати њихове интересе“. Овим је ријечима идејни зачетник, утемељитељ и оснивач Српског привредног друштва Привредник Владимир Матијевић сажео разлоге због којих је тачно прије 125 година у Загребу, 23. септембра 1897. године, основано Српско привредно друштво Привредник. Помоћи и заштитити „ваљане људе, особито омладину“ Привредников је примарни циљ кроз све године постојања и ђеловања. Исто тако, ништа мање важан циљ је привредно, културно и просвјетно снажење српског народа и очување и развијање српског националног идентитета. Истовремено, главна Привредникова ђелатност је била помагати талентирану ђецу и омладину слабијих материјалних могућности (питомце) у обуци и намјештању за различите занате и трговину, а данас стипендирати ученике и студенте узимајући у обзир њихов социјални статус у друштву и успјех у школи, односно факултету.

У 20. вијеку Привредник је остварио највеће успјехе, али и доживио најтеже ударце. До 1945. године помогао је готово 37.000 младих у обучавању за различите занате и трговину. Многи од питомаца након завршеног шегртовања добивали су и повољне кредите преко Привредникових штедно-кредитних задруга за отварање самосталних занатских и трговачких радњи као и за покретање разних других послова. Вративши се у своје локалне средине многи од њих били су покретачи напретка и развитка тих средина, често једини писмени у свом крају. Многи су били и покретачи и носиоци напредних друштвених идеја и покрета. Привредник у том периоду није само материјално помагао своје питомце, него их је едуцирао и усмјеравао отварајући бројне библиотеке и читаонице, и тако их окупљао и повезивао. Историјска заслуга Привредника у том периоду је била што је помогао у превођењу значајног броја руралног становништва у урбано и грађанско. У исто вријеме Привредник је био два пута забрањен (1914. и 1941), више пута дивљачки девастиран и пљачкан (1902. и 1941) и на крају 1946. „укинут“, а сва имовина му је тада национализирана и одузета. Много пута је безобзирно бацан на кољена и исто толико пута је устајао из пепела и обнављао свој рад.

Привредник је свој рад у Загребу обновио 1993. године. У најтежим ратним условима. У 21. вијек је ушао дубоко укоријењен и ослоњен на своје традиционалне вриједности: рад, штедњу и честитост, али исто тако добро прилагођен модерном времену и новонасталим друштвеним околностима. И данас истим жаром и посвећеношћу прикупља средства и стипендира талентиране ученике и студенте слабијих материјалних могућности, окупља слободне и храбре људе и има веома добро развијену медијско-информативну ђелатност. Иако се изазови нових друштвених околности понешто разликују од пријашњих времена, положај Срба у Хрватској у својој суштини остаје исти: подручја у којима у значајном броју живе и даље су девастирана и привредно и културно запуштена и неразвијена, а асимилација је често бијег од нелагоде и дискриминације. Велики број оних који желе бољи и достојанственији живот излаз је нашло у одласку и исељењу.

У другој половици 2000-их Привредник значајније почиње ђеловати управо потакнут овом неподношљивом друштвеном климом по Србе у Хрватској. Први број поново покренутог истоименог гласила издан је крајем 2007., док су прве стипендије подијељене 2009. године. Послије тога Привредник биљежи константан развој ових активности и стално шири и побољшава своје ђеловање. У потпуности се ослањајући на своје традиционалне вриједности и циљеве (материјална помоћ младима у школовању и образовању и очување и јачање националног идентитета), Привредник је дефинирао четири правца стратешког ђеловања: стипендирање, окупљање, информирање и поврат одузете имовине.

Стипендирање

Привредник стипендира ученике и студенте из два фонда. Талентиране ученике и студенте из породица слабијих материјалних могућности се помаже из Фонда „Владимир Матијевић“, који је утемељен 2008. године. Најбоље студенте стипендира се путем Фонда „Ивана Вујновић“, утемељеног 2010. године. Из ова два фонда до сада је само за стипендије исплаћено преко 3.000.000 куна. Већина Привредникових стипендиста долази из крајишких подручја у Хрватској која су девастирана и запуштена. Само у школској/академској години 2020/21. стипендирано је 80, а у 2021/22. 100 ученика и студената. Годишња стипендија за студента износи 10.000, а за ученика 5.000 куна из Фонда „Владимир Матијевић“. Из Фонда „Ивана Вујновић“ годишња стипендија износи 12.000 куна.

Окупљање

Полазећи од тога да данас сам и изолиран човјек не може постићи пуно, Привредник окупља слободне и одважне људе, људе добре воље који желе и могу помоћи главну Привредникову ђелатност – стипендирање талентираних ученика и студената. Уз њихову помоћ, као и помоћ Привредникових волонтера и активиста, Привредник успијева да са скромним ресурсима оствари завидне резултате. Такођер, без традиционалне духовне и материјалне подршке и помоћи Српске православне цркве, било би знатно теже остваривати постављене циљеве. Захваљујући помоћи државе Србије и солидарној помоћи српских организација у Хрватској, Привредник из године у годину повећава број стипендиста. Исто тако значајне приходе Привредник остварује организирањем добротворних манифестација и приредби, провођењем добротворних кампања, затим организирањем добротворних ликовних колонија и аукција, представа, концерата, донаторских вечери…

Информирање

Посљедњих година Привредник значајно развија информативну ђелатност пратећи модерне трендове једнако као и ослањајући се на своју вишестољетну традицију информирања. Лист Привредник излази два пута мјесечно, а до сада су изашла 182 броја. П-портал у просјеку мјесечно посјети скоро 30 хиљада јединствених читатеља који остваре преко 50 хиљада јединствених прегледа чланака на порталу. У склопу портала ђелује и интернет Радио Привредник, као и подкаст „Право гласа“. Привредникове трибине, које се одржавају од 2013. године, постале су познато окупљалиште слободномислећих људи. Поред тога, Привредник је у својој самосталној аудио-видео продукцији снимио више од 50 кратких документарних филмова.

Имовина

Као што је већ речено, на Привредник и његове вриједности, његову имовину, у прошлости се неколико пута безобзирно насртало до његовог уништења. Но, Привредник се увијек изнова враћао у живот. Његов рад, резултате, његове вриједности нитко није могао затрти, порећи, јер су били хумани, али зато је државна сила и слијепа моћ у два наврата (НДХ и комунистичка Југославија) одузела Привреднику сву непокретну имовину, коју су његови добротвори завјештали искључиво за помоћ у школовању сиромашне српске ђеце, и ставила је у своје интересе и функције. Садашња власт нема воље да исправи ту историјску неправду и прекине ланац непоштеног и уништавајућег односа према Привреднику. Та имовина данас је разасута по многим мјестима у Хрватској. Највише је има у Загребу. Дио те имовине је у државном власништву, дио у власништву локалне самоуправе, а дио узурпиран и бесправно се користи. У дијелу имовине у Загребу Привредник је подстанар који плаћа најамнину управо тој држави без храбрости и осјећаја за (не)правду. Истовремено сиромашна ђеца по крајишким просторима немају основна средства за школовање. Живе на просторима гђе нема основне инфраструктуре за нормалан и цивилизиран живот. Школе су им удаљене по неколико километара без организираног јавног пријевоза. Дискриминацијом Привредника дискриминирају се и они најрањивији – ђеца и млади. С једне стране, дискриминира се Привредник јер му држава не враћа имовину која му припада, а с друге стране, вежу му се руке да помогне ђеци којој је помоћ неопходна и којој је школовање и образовање једини пут изласка из безнађа сиромаштва.

Ипак, свим данашњим Привредниковим добротворима, стипендистима, волонтерима и активистима много је лакше него оним генерацијама које су ударале темеље Привредника, јер могу стајати на раменима великог Владимира Матијевића, оснивача и највећег Привредниковог добротвора, могу стајати на ђелима доброчинства и посвећености свом народу Лазара Бачића или Исидора Добровића, који су велики дио своје имовине поклонили Привреднику за помагање у школовању српске ђеце и омладине. Бити на овим раменима и на овим бесмртним алтруистичким ђелима прије свега је велика част, али и избор. Али оно што је најважније, с њихових моћних рамена и с њихових великих ђела јасно се види будућност и прошлост, а садашњост има чврст оријентир.

Извор: Портал