Плавно – село које чува своје корене

Два храма, два новоизграђена парохијска дома и људи који не заборављају завичај.

Смештено у пространој долини недалеко од Книна, Плавно је село богате историје, дубоких корена и снажне везе својих мештана са завичајем. Некада је у њему живело више од 2000 становника, док их је данас тек нешто више од 100. Ипак, оно што није нестало јесте љубав Плавањаца према родном крају. Управо захваљујући тој привржености, последњих година Плавно постаје пример како се заједништвом, добровољним радом и упорношћу могу чувати традиција, духовни живот и успомена на место из којег су многи потекли.

Некада је пространо Плавањско поље било испуњено виноградима, обрађеним њивама и вредним домаћинима. Данас је та слика неупоредиво другачија. Број становника из године у годину опада, све је мање и винограда и обрадивих површина, а бројне куће и даље стоје празне, чекајући повратак својих власника макар током летњих месеци. Ипак, за разлику од многих села која су временом остала без људи и без наде, Плавно и даље живи кроз своје Плавањце расуте широм света.

Управо они су последњих година показали колико је снажна веза са завичајем. Окупљени око два удружења – удружења „Спасовдан“ из Београда и Удружења грађана „Месни одбор Плавно“,  покренули су бројне активности усмерене на очување села, његове духовне и културне баштине, али и стварање услова да се људи у Плавно враћају што чешће.

Између прошлости и садашњости

Док нас проводи улицама села свог детињства, у којима је током првих топлих јунских дана тешко срести пролазника, Миодраг Савић, председник Удружења грађана „Месни одбор Плавно“, води нас до Мокре шпиље, видиковца са којег се пружа поглед на Плавањско поље и планине које га окружују. Са тог места најбоље се види и лепота овог краја, али и промене које су га задесиле током последњих деценија.

– Данас Плавно, у односу на некадашња времена, има много бољу инфраструктуру. Путеви воде до готово сваког засеока, природа нас је наградила изворима питке воде,  ради се на увођењу брзог интернета, а село је редовним линијским превозом повезано са Книном. Међутим, и поред свега тога, из године у годину имамо све мање сталних становника. То је наша највећа брига и изазов са којим се суочавамо. Ипак, радује нас што се људи враћају за празнике и летње месеце, јер то показује да веза са завичајем није прекинута – каже Савић.

Миодраг Савић

И заиста, током већег дела године у Плавну влада мир који понекад делује готово нестварно. Али када дођу Спасовдан, Ђурђиц или летњи месеци, село се мења. На путевима се поново чује граја, дворишта се отварају, а људи пристижу из Србије, Енглеске, Канаде и многих других земаља у којима данас живе.

Храм Светог Георгија – више од четири века духовности

Мало је места која могу да се похвале тако дугим духовним трајањем као што је Плавно. У самом центру села налази се Храм Светог великомученика Георгија, подигнут давне 1618. године. Више од четири века ова светиња окупља вернике, чува идентитет народа и сведочи о историји једног краја који је преживео многе ратове, сеобе и страдања. Плавањци врло често с поносом подсећају да је управо уз овај храм везано и име Доситеја Обрадовића. Будући српски просветитељ дошао је у Плавно 1769. године и скоро две године провео као учитељ у селу. У старој Братској кући, која се налази поред храма, подучавао је мештане основама писмености и оставио дубок траг у историји овог места. Захваљујући иницијативи и напорима Милорада С. Кураице, родом из Плавна, благослову Митрополита далматинског Никодима и финансијској подршци Плавањаца и њихових потомака широм света,  овај објекат је обновљен и претворен у музеј посвећен Доситеју Обрадовићу. Данас представља једно од најзначајнијих културних места у селу и подсећа на време када су просвета и образовање у Плавну имали посебно место.

Нови живот старе школе

Недалеко од храма Светог Георгија налазила се некадашња Основна школа, која је деценијама пропадала. Обрасла коровом и растињем, представљала је симбол времена које је прошло. Међутим, Плавањци су одлучили да то промене. Окупљени око удружења „Спасовдан“ из Београда, уз подршку бројних донатора и добровољаца, покренули су пројекат изградње новог објекта на месту старе школе. За кратко време подигнут је велики објекат који ће служити као културни центар, место окупљања и простор доступан свим Плавањцима. У његовој унутрашњости данас се налази спомен-плоча са именима више од 200 Плавањаца и пријатеља села који су својим прилозима, радом и подршком учествовали у изградњи овог здања. Свако име на тој плочи сведочи о једној причи, једном сећању и једној жељи – да Плавно остане живо. На плочи нису исписана само имена донатора. У њој је, симболично, уграђен део живота људи који су, ма где данас живели, пожелели да оставе нешто што ће служити будућим генерацијама,  као сведочанство заједништва и љубави према завичају.

Дом код храма Ђурђиц – место будућих окупљања

Други велики подухват реализован је код храма посвећеног Обновљењу храма Св Георгија чија је слава Ђурђиц. Уз овај храм изграђен је нови парохијски дом, познат и као нова Братска кућа. Као и претходни објекат, подигнут је искључиво захваљујући добровољним прилозима и раду Плавањаца.

– Све што је до сада изграђено настало је добровољним прилозима и радом наших људи. Ниједан од ових објеката није подигнут само као грађевина. Градили смо их да бисмо имали где да се окупљамо, да се састајемо са својим рођацима и пријатељима, да чувамо традицију и да наша деца знају одакле потичу. Данас се, из године у годину, све више Плавњаца окупља управо у тим просторима за Спасовдан, Ђурђиц и током лета, када село поново оживи – наводи Савић, председник Удружења грађана „Месни одбор Плавно“.

Иако су главни грађевински радови завршени, предстоји још доста посла. У плану је уређење приступне стазе према гробљу, као и завршни радови унутар објекта.

– Потребно је опремити кухињу, уредити санитарни чвор и привести крају све оно што ће омогућити да објекат буде у потпуности функционалан. Сви грађевински радови на објекту завршени су у јако кратком року. Лета 2025. године утемељили смо Братску кућу овде у Зорићима да би смо, исте године, пред празник Ђурђиц завршили конструкцију и кров. Верујем да ћемо тако наставити и да ћемо, у неко скорије време, довршити започето – каже Савић.

Плавањци су овај дом градили са жељом да имају место на којем ће се окупљати за Ђурђиц, Спасовдан и друге велике празнике, место на којем ће деца упознавати завичај својих родитеља и предака, а старији чувати успомене и традицију.

Село које оживи сваког лета

Током лета Плавно добија сасвим другачије лице. У данима када се окупе Плавањци из свих крајева света, број људи у селу вишеструко се увећа. Поново се чује смех у двориштима, поново се пуне куће које су већи део године празне, а храмови и новоизграђени домови постају центар окупљања. Тада се најбоље види да, иако је број становника мали, дух села није нестао. Свако окупљање носи и нове идеје, нове планове и нове иницијативе. Од обнове инфраструктуре, преко уређења гробља и јавних простора, до очувања културног наслеђа, Плавањци настоје да сваке године учине бар један корак напред.

Љубав јача од времена и даљине

Судбина Плавна слична је судбини многих далматинских села. Демографска слика није охрабрујућа, а повратак живота у обиму какав је некада постојао тешко је очекивати. Ипак, оно што Плавно издваја јесте чињеница да његови људи нису заборавили одакле су потекли. Два новоизграђена парохијска дома, обновљена Доситејева кућа, бројне акције и окупљања сведоче о снази заједништва које није ослабило ни после деценија раздвојености. Зато Плавно данас није само село са нешто више од 100 становника. Оно је место сећања, место окупљања и место коме се Плавањци изнова враћају. Јер, како сами кажу, човек може да живи далеко од завичаја, али завичај никада не може да оде из човека.

Преузето са: srbi.hr