Предачки завет Богу

Заветни дан прославља се у већини места у којима Срби живе на подручју источне Славоније, Барање и западног Срема.

Борово

У српском православном народу постоје бројни завети, а свакако је међу њима најпознатији и широко распрострањен косовски завет. Тај и слични завети преносе се с колена на колено и они су својеврсни аманет предака, уско везан за веру, али и са израженом дозом националног карактера. На тај начин у бројним крајевима где живи српски народ постоје заветни дани који су везани за одређено место када су се становници заветовали да ће тај дан свечано литургијски прослављати у својој цркви. Ти предачки завети који су у многобројним местима настали пре више од једног века и који представљају духовни аманет који се преноси с колена на колено, живи су и у нашем времену. У неким местима имају такав карактер да се празнују готово идентично као и у најраније време настанка завета.

– Заветни дан је догађај Цркве у којем се верни народ, предвођен свештенством, саборно моли и упућује благодарење Господу за сва добијена доброчинства. Заветни дан као црквено – народна слава којом цело једно место прославља свог небеског заштитника и светитеља, увек започиње литургијским сабрањем у светом храму. Овај празник потиче од духовног завета који су преци дали Богу из захвалности или због неких искушења која су их задесила попут суше или болести или неке друге елементарне непогоде – поплаве, туче, пожара и сл. Народ је у тим тренуцима вапајем и заједничком молитвом тражио спасење од Господа – истакао је боровски парох протонамесник Драган Сердар.

Суштина прославе заветног дана је Литургија након које свештенство и верници обично одлазе у тзв. литију на поља или у нашим крајевима названу литију на жита.

– После одслужене свете Литургије свештеници са народом чине литијски ход у којем се носе Часни крст, Свето јеванђеље, црквени барјаци, свете иконе и одлази се у поље, њиву или виноград где се служи молебан. Намера овог заједничког богослужења је призивање благодати Духа Светога ради заштите људи, домаћих животиња и плодова земље. На крају молебана свештеник освећеном водом кропи њиве и плодове на њима као и окупљени народ, призивајући благослов Господњи на све присутне и на сву творевину. Овај празник представља израз хришћанске љубави и саборности, покајања и праштања, молитва да сви постанемо једно у Христу. Након Свете Литургије и молитвених обреда, верници настављају славље за заједничком трпезом – објашњава отац Драган Сердар.

Заветни дан у пракси

Узрок многобројних завета је обично нека непогода која је својевремено задесила одређену средину. Негде је то било катастрофално невреме, негде страдање у рату или појава одређене болести. Како се такве непогоде не би никада поновиле људи су се заветовали на одређен празник. Тако данас имамо још увек жива празновања заветног дана у Борову, Боботи, Габошу, Пачетину, Белом Манастиру, Борову насељу, Острову, Болману и другим местима.

– Заветни дан у Борову је празник посвећен Светим царевима Константину и Јелени и увек се прославља 3. јуна, када су ови светитељи уписани у црквеном календару. По предању, наши преци су се на овај дан у молитвама обраћали Господу и славили свето име његово те благодарили на милосрђу Господњем за сва добијена доброчинства. Ми, данашњи хришћани у Борову, настављамо ову дивну традицију и желимо да је пренесемо будућим нараштајима – напомиње боровски парох.

Пачетин

У Пачетину се као заветни дан прослављају Свети апостоли Карп и Алфеј који се празнују 8. јуна. Претпоставља се да се овај празник молитвено прославља више од 150 година, а узрок завета је невреме које је похарало целокупну летину. Први писани траг о прослави заветног дана у овом месту је из 1900. године из којег се може видети како се овај празник прослављао: „Да се свечаним начином завјетни дан тј. Свети апостол Карпо, прослави код овдашње свете цркве уз пуцање можара, да се умоли опћинско поглаварство за опрост од трошарине на вино и да се својим путем опет извести оружничка постаја и умоли за оружничку асистенцију“. Тога дана мештани не раде ништа поготово не у пољу и могло би се рећи да је у овом месту заветни дан прави мали народни сабор.

Врло често с тим у вези црква и народ су постављали заветне крстове па тако и данас можемо срести у различитим насељима многобројне крстове који се обично налазе на периферији насеља или у одређеном делу атара. Управо код тих крстова врши се литија на жита обично о заветном дану.

Преузето са: СРБИ.хр