АКТУЕЛНО:

Андрија Артуковић – хрватски Ајхман

САД су 12. фебруара 1986. године изручиле хрватског ратног злочинца Андрију Артуковића, министра унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/.

Артуковић, један од највећих злочинаца, десна рука поглавника Анте Павелића, ухапшен је у САД 14. новембра 1984. године, а изручен властима тадашње Југославије тек у фебруару 1986. године.

Тадашње југословенске власти судиле су му само за појединачне случајеве убиства, али не и за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, што се и данас сматра фарсом и покушајем да се, у име братства и јединства, сакрије суштина усташких злочина.

КОРИСНИК “ПАЦОВСКИХ КАНАЛА”

Артуковић, министар полиције у усташкој НДХ ухапшен је у Лос Анђелесу, пошто је у САД живио од 1948. године. Полиција му је глисерима окружила кућу и ухапсила га.

У САД је доспио 1948. године под лажним именом, а пребачен је “пацовским каналима” – то је био начин на који су неки хрватски црквени великодостојници, у сарадњи са Ватиканом, помагали усташким функционерима да побјегну од правде.

Америчке власти су се упорно оглушивале о захтјеве Југославије за екстрадицију. Артуковић је изручен тек 12. фебруара 1986. Осуђен је 14. маја 1986. на смрт, али казна није извршена јер је умро у затвору непуне три године касније.

Артуковићева породица покушала је да избјегне екстрадицију, тврдећи да он има Алцхајмерову болест.

Судски процес Артуковићу био је најважнији судски процес у бившој држави, која је за њим трагала тачно 40 година.

СЛАО ЉУДЕ У ЈАСЕНОВАЦ, ОТВАРАО ДЈЕЧИЈЕ ЛОГОРЕ…

Артуковић је у мају 1941. године наредио својим потчињеним да лише слободе и побију на хиљаде грађана српске националности, од свештеника па до дјеце, жена и стараца, те да пале и руше читава насеља.

Од априла 1941. године до почетка октобра 1942. наредио је да се у концентрационе логоре Јасеновац, Стара Градишка, Ђаково, Лобор, Јастребарско, Уштици и друге присилно одведу и убију Срби, Јевреји, антифашисти..

На такав начин убијено је више од 200.000 људи. Међу овим жртвама је и чак 2.000 дјеце убијене отровним гасом у концентрационом логору у Старој Градишци, док је на хиљаде малишана усмрћено у логорима изгладњивањем, стављањем у храну каустичне соде /натријум-хидроксид/ и на друге окрутне начине.

Од маја 1942. године почело је систематско упућивање у концентрационе логоре грађана ромског поријекла, и то са територија Хрватске, БиХ – тако је у логор Јасеновац Артуковић упутио више од 30.000 особа са подручја Осијека, Даља, Жупање и других мјеста.

Артуковић је као усташки министар полиције наредио да се ради одмазде убија цивилно становништво, посебно српске националности, и то читава насеља, а његова “специјалност” у уништавању људских живота било је гажење људи тенковима.

КАТОЛИЧКИ СВЕШТЕНИЦИ СВЈЕДОЧИЛИ У КОРИСТ ЗЛОЧИНЦА

У САД је 1958. године био сучен са првом могућношћу екстрадиције, јер су власти САД имале податке са низом имена убијених људи, махом свештеника, жена и дјеце, али оптужба није обезбиједила потребне свједоке.

Истовремено, у Артуковићеву корист свједочили су католички свештеници. Први од њих био је Стјепан Лацковић, некадашњи секретар надбискупа Алојзија Степинца.

Други свештеник, Артуковићев свједок, био је Драгутин Камбер, који је, као и многи неосуђени ратни злочинци, требао и сам да одговара због убиства више од 300 особа у добојском крају.

Tрећи свједок Артуковића био је Рене Херман, службеник, крижар, осуђен на осамнаестомјесечни затвор у Југославији, емигрант од 1949… Они су се пред америчким властима заклели да је Артуковић – невин.

Средином седамдесетих година прошлог вијека 11 америчких конгресмена писмом се обратило државном секретару САД Хенрију Кисинџеру. Они су навели да је “повријеђен осјећај правде чињеницом да Андрија Артуковић живи безбрижно у Јужној Калифорнији упркос доказима да је био `хрватски Ајхман`”, али то обраћање није имало никаквог одјека.

Ипак, 4. фебруара 1985. суд у Лос Анђелесу утврдио је да је Артуковић крив за оно за шта га терети оптужница и да је подобан за изручење.

СА СТЕПИНЦЕМ РАЗГОВАРАО “КАО СА БРАТОМ”

Артуковић је на суђењу у Загребу признао да је као министар полиције НДХ са надбискупом Степинцем имао “врло добар однос – као са рођеним братом”, те да му је Степинац говорио оно што би затим било преношено Павелићу.

Такође, признао је да је усвојивши усташку идеологију и начела усташког поретка усвојио и доктрину “на љуту рану – љута трава”.

Он је навео да је уступање појединих територија /као што је Далмација/ Италијанима био уступак Мусолинију за пружање помоћи усташама.

Артуковић је тврдио да су расни закони “дјелимично постојали у НДХ”.

Признао је да су му били познати случајеви прекрштавања Срба, али да је то радио католички клер.

Он је потврдио да је било протјеривања Срба /користио је израз – “исељавање”/, а то је правдао потребом да се “очисти територија НДХ”.

Андрија Артуковић био је један од ријетких усташких високопозиционираних злочинаца који је одговарао, бар дјелимично, за ужасне злочине у НДХ, које у данашњој Хрватској многи политички и клерикални центри покушавају да негирају.

Преузето са: СРНА

 

 

 

Нема коментара

Напишите коментар