Апел центра СПОНА за очување аутентичности цркве Свете Тројице у Куманову

Српски културно информативни центар СПОНА упутио је допис надлежним институцијама у Републици Северној Македонији (РСМ) поводом тренутног стања цркве Свете Тројице у Куманову. СПОНА, удружење грађана које већ скоро 18 година непрекидно ради на очувању заједничке српско – македонскекултурно – историјске блискости и заједничког вишевековног културног наслеђа, скости и заједничког вишевековног културног наслеђа, апелује за очување аутентичности цркве Свете Тројице у Куманову.

Апел је упућен – Министарству културе РСМ, (Министарка Бисера Костадиновска-Стојчевска, Епархији кумановско-осоговској – МПЦ – ОА, (Митрополит кумановско – осоговски Григориј), Управи за заштиту културног наследства (Директор Аријан Асланај), НУ Националном Конзерваторском центру Центар – Скопље, (Директо Мемет Селмани), НУ Музеј – Куманово, (в.д. директор Мери Николић), Општини Куманово, (Градоначелник Максим Димитриевски).

Поштовани,

У име Српског културно – информативног центра СПОНА из Скопља обраћам вам се у вези тренутног стања цркве Свете Тројице у Куманову. СПОНА, удружење грађана које већ скоро 18 година непрекидно ради на очувању заједничке српско – македонске културно – историјске блискости и заједничког вишевековног културног наслеђа, међусобног прожимања и суживота у самој Северној Македонијии стварања нових веза између наше матице Србије и наше домовине Македоније.

Обавештени од наших чланова из Куманова о чињеничном стању вишемесечне затворености цркве Свете Тројице (од празника Спасовдана, 2. јуна 2022 године, без назнака до када ће још храм бити затворен за вернике и зашто), која за обе заједнице има велики религијски и културно – историјски значај, као и приметне одбачене дрвене столарије у заључаној порти поменуте цркве, желимо да се званично информишемо од надлежних институција о динамици радова у самој цркви, природи истих. Конкретно, тражимо да кроз неколико питања нашим члановима и забринутом грађанству Куманова заједнички и транспарентно покажемо право стање и разлоге затварања цркве Свете Тројице у Куманову.

Додатни мотив за ово писмо до надлежних јесте и бојазан верника и поштовалаца културног наслеђа Куманова и Северне Македоније за СТАЊЕ И СУДБИНУ АУТЕНТИЧНОГ ДРВЕНОГ ИКОНОСТАСА ИЗ 1901. године, дар краљице Србије, Драге Обреновић.

Градња цркве Свете Тројице (заједно са објектом нове школе), према пројекту руских архитеката, трајала је у периоду од 1899. до 1902. године, а свечано освештана уприсуству тадашњег скопског митрополита Фармилијана 21. септембра 1903. године, на празник Мале Богородице. Највећи дародавци изгрдање цркве био је српски краљевски пар Обреновића: краљ Александар I и краљица Драга.Свечаном чину освештања присуствовале су многе високе званице, међу којима и Ахмед Ејуб паша, валија Косовског вилајета, Михајло Куртовић, српски конзул, Виктор Машков, руско конзул, грчки конзул, месни кајмакам, кадија, угледни кумановски трговци и дародавци. Као највећа и најрепрезентативнија кумановска црква – петокуполна, била је и остала вредно културно наслеђе града Куманова. Унутрашост храма је осликана 1904. године од стране чувеног фрескописца и сликара Крсте Аврамова Дичића (1866 – 1939) из Тресонча, сина Аврама Дичова (1840 – 1923) и унука још чувенијег Диче Зографа (1819 – 1871). Каснија осликавања су уследила у периоду 1968/70, и најновија током 2013/14 године.

Осим својих витких линија и монументалног стила, кумановска црква Свете Тројице била је посебно позната због богатог и високог иконостаса, израђеног у Цариграду по цени од 1500 ондашњих турских лира (око 500.000 данашњих евра), као дар краљице драге Обреновић. Иконостас је по својој раскоши идентичан оном у цркви Св. Петке у селу Бедиње код Куманова.На иконостасу биле представљене иконе Св. Саве српског, Св Богородице са Христом на престолу, Исус Христос Вседржител, Св Јоаникиј српски (први патријарх српски), српска кнегиња Милица, српски кнез Лазар, Рађање и Васкрсење Христово, Тајна вечера, Преображение, Влегување у Ерусалим, Вознесение Христово, Четири фигури на високите српски свештеници. Во трета зона се наоѓаат по две фигури на српски кралеви и свештени лица, а од север на југ Св. Никола и Св. Стефан Првовенчани (Немањиќ) во раскошна облека и круна на главата. На јужен дел се наоѓа икона на Св. Симеон Мироточиви (Немањиќ) со круна, икона на Св. Јован Крстител, а на врвот на иконостасот се наоѓа патронот на црквата – Св. Троица (Крстиќ Славица, Цркви и манатстири во Жеглигово, НУ Музеј – Куманово, Куманово 2021, 250 – 258.).

Управо џбог ове архитектонско – сакралне и културне вредности које оригинални дрвени иконостас поседује, дубоко смо забринути и узнемирени фотографијама ПОЛОМЉЕНЕ И РАЗБАЦАНЕ ДРВЕНАРИЈЕ У ДВОРШТУ ЦРКВЕ СВ. ТРОЈИЦЕ У КУМАНОВУ (фотографије се налазе у прилогу овог писма).

Напомињемо такође да је оригинални под храма био од порцеланских квадратних плочица у сивој, црној и белој боји, које формирају мноштво троуглова и правоуглова. Према нашим сазнањима, под је већ УНИШТЕН у намери да се замени некаквим новим вештачким мермером, чиме се уништава аутентичност и хришћанска сомволика „рајског врта“ у самој црви.

Након ових наведених података, Српски културно – инфорамтивни центар СПОНА на основу Закона о јавној доступности података, захтева доставу докумената или одговоре на питања и недоумица у вези са интервенцијама у цркви Св. Тројице у Куманову:

Под претпоставком да се поменути радови изводе на основу званично издате дозволе надлежне Управе за заштиту културног наследство и/или НУ Националног Конзерваторског Центра – Скопје за спровођење интервенција у цркви Св. Тројице у Куманову, остаје питање каква је тренутна судбина и шта се планира за изузетно вредним дрвеним иконостасом у цркви Св. Тројице (1901) са свим оригиналним иконама и олтарским дверима на њему?

Такође се незна да ли је предвиђена замена дрвеног (оригиналног) иконостаса из 1901. године (израђеног у Цариграду) новим мермерним, са свим негативним последицама оштећења које би то произвело и суштинске измене аутентичног културног споменика под заштитом државе?

Није познато да ли се према издатом плану извршења интервенција, и под чијом контролом, предвиђа очување аутентичности најстаријег фрескописа цркве (1904), као и осталих делова екстеријера и ентеријера цркве (под, иконе, архијерејски престо, клупе, певница, олтарски простор, иконостас). Да ли је под цркве Св. Тројице у Куманову оштећен, измењен или оштећен.

Нема јавних најава до када ће поменути радови у цркви Св. Тројице у Куманову трајати, и када је роком предвиђено враћања цркве у богослужбену употребу верницима.

С поштовањем, Скопље, 07. 09. 2022.

Наташа Станчић,

председник СКИЦ Спона

Извор: srbi.org.mk