Аутентичним свједочанством против ДПС фалсификата: У Никшићу се 1953. године у школама учио СРПСКИ ЈЕЗИК!

Језик је хранитељ народа.

Код свакога су народа најсветије ове три ствари: закон, језик и обичаји; с тим се народи једни с другима рођакају и једни од других разликуји – записао је наш језикотворац, наш хроми, а по силини и свеобухвату сакупљеног, обједињеног и сачуваног српског језичког блага- Крилати Вук.

И још: Језик је хранитељ народа.

И: језик је темељ народа, а српски језик најсветија вредност!

„Истина језика је истина живота. Све што се једном народу дешава, све што се на свету догађа, све што се у универзуму збива – памти било језика; сваку промену обзнањује језик; целокупно људско трајање обзнањује језик, па тако и овај НАШ САМОСВОЈНИ И САМОСВЕСНИ ДАМАР- ЗНАК- БЕЛЕГ- ЈЕЗИК СРПСКИ“, записала је књижевница Милица Краљ.

Језик који гоне и изгоне, који покушавају да ниште и који неуморно фалсификују, који покушавају да негирају и преименују.

Бројни су примјери „историчара“ и „филолога“, који покушавају да „докажу“, како је српски језик наметнут, те како у Црној Гори после рата није било српског језика, већ само српско-хрватског.

Кажу, слика вриједи више од хиљаду ријечи, а аутентично свједочанство из 1953. године, вриједи цијелу једну културу, светињу и историју.

Наиме, свједочанство Никшићанина Владимира Вукотића родом са Граница, нам показује, да је он у основној школи учио СРПСКИ језик. Уз француски, историју, математику, земљопис…

Сједочанство написано у Лукову, 26. јуна 1953. године.

Преузето са: ИН4С