БАНИЈА НА ЧЕКАЊУ: Хрватска није потрошила ни куну на обнову срушених кућа
ОД обнове Баније након катастрофалног земљотреса за сада нема ништа, а несрећни Банијци ће и ову зиму дочекати у хладним контејнерима.
Када је доградоначелница Глине из редова српске мањине Бранка Бакшић Митић проговорила без длаке на језику и рекла да до сада држава није обновила ниједну кућу дочекале су је салве напада из Стожера цивилне заштите тврдњама да говори неистине и уноси немир на Банији.
Банију је посетио и премијер Андреј Пленковић и рекао да је ово подручје након катастрофалног земљотреса погодило још 1.223 мањих. На питање када ће држава да санира прву кућу са црвеном налепницом што значи да је потпуно уништена премијер је одговорио ”када буде спремна”.
-Хрватска ће потрошити сва средства из фонда солидарности за обнову, рекао је Пленковић, али није наводио ни рокове, ни начин како ће то бити урађено.
-Људи остају на Банији јер су ту провели цео живот, али ми смо сви заборављени. Нема ту живота, каже доградоначелница тешко страдале Глине и износи низ примера људи који живе у крајње нехуманим условима и тако ће дочекати зиму. Износи и пример да је кроз акцију Људи за људе обезбеђено 248 контејнера који су комплетно опремљени и са санитарним чвором, али ни након девет месеци нису прикључени на воду. -Све то иде споро, закон о обнови треба мењати, закључује Бранка Бакшић Митић. А споро или никако иде и у Загребу, где је порушено свега неколико оштећених кућа, а станари који су сами обновили неке од кућа нису до сада од државе добили новце.
Иако на рачуну Фонда за обнову има милионе, они нису у функцији због разних административних препрека. Људи су наравно очајни, многи живе у оштећеним зградама јер немају камо да оду, а државне институције воде маратонске расправе како даље. Ако се на Банији нешто у догледно време не промени сигурно је да ће уследити већ ове зиме нови талас одласка из Хрватске, поготово када је реч о младима. Са друге стране држава износи да је на Банији поднесено 9017 захтева за обнову, а да је до сада уклоњено 282 објекта који су претили безбедности. Радови неконструкцијске обнове завршени су на 380 објеката, а у току су радови на 502 куће. Све то указује на невероватну спорост и на бројне проблеме, међу којима је и астрономски раст грађевинских радника и недостатак грађевинара.
Већ ове јесени Хрватски сабор би требао да усвоји измене закона о обнови, који се показао крајње неефикасним. Све се концентрисало око папира и документације, грађани су морали да плаћају огромне износе за пројекте који се никада нису реализовали. Дозволе се чекају месецима, а елаборати коштају и 2000 евра. Паре су отишле у криве руке, а зграде су након низа нових земљотреса још несигурније.
-Ако се овако настави, обнова ће да траје сто година, каже Миле Дропулић из Петриње, а све мање људи верује да јесен доноси неке битне помаке. Држава је обећала да ће до зиме обновити 20.000 објеката на Банији, али овим темпом тешко да ће ико коме је кућа посве уништена дочекати кров над главом. За Банијце биће то још једна хладна зима у контејнерима, али сада са претњом да ће сами морати да плаћају струју. Како посла и нема, многи једва и сада преживљавају, а Бранка Бакшић Митић износи пример човека којем је све срушено и моли малу кућицу од 10 квадрата где би могао да смести пећ.
Преузето са: Новости.рс
