Банстол – Сећање на страдале Србе

Храм Благе Марије на Банстолу је и ове године био место окупљања свих који се сећају страдања свог народа на простору Крајине. Дана 13.09.2022. године обележено је страдање Срба у Западној Крајини. Скуп је организовао Савез крајишких удружења, уз подршку Покрајинске Владе, а у присуству родбине и пријатеља и све бројнијих поштовалаца жртава које је српски народ поднео у ратовима који су га задесили деведесетих година.

Након парастоса који је у Храму Благе Марије служило свештенство Српске православне цркве на челу са Игуманом Стефаном и старешином храма оцем Синишом, положени су венци крај споменика “Крајишка суза“. Венце су положили помоћник градоначелника Станко Љубичић, делегација Покрајинске владе, директор Фонда за избегла, расељена лица и за сарадњу са Србима у региону Душко Ћутило, представник Представништва Републике Српске у Србији Борислав Максимовић, организатори помена Савез крајишких удружења, делегација Покрета Социјалиста Нови Сад на челу са Дејаном Лисицом, начелник општине Босанско Грахово Урош Ђуран, ратни ветерани ЈСО, Српско-руски центар “Мајак“ на челу са директором Владимором Пребирачевим, Српски отаџбински покрет са председником Драгомираом Лалићем и академик Мићо Шкорић.

Дан сећања на страдање Срба био је посвећен жртвама које не смемо да заборавимо и морамо да негујемо успомену на њих. Овај дан је повод да се сетимо офанзиве из 1995. године у којој је од стране непријатељских опустошено 13 западнокрајишких општина: Гламоч, Босанско Грахово, Дрвара, Босански Петровац, Купрес, Доњи Вакуф, Јајце, Рипач, Босанска Крупа, Кључ, Сански Мост, Мркоњић Град и Шипово.

Отац Предраг Црепуља, свештеник из Ливна благословио је скуп коме присуствује на позив свештеника Синише јер је ове године уз благослов Парохије Ливањске додељен део моштију који ће од сада бити у Храму Благе Марије како би се се молитве узносе Светим мученицима Ливањским:

– Од Ливна до Грахова протеран је многобројни српски живаљ, сви домови су спаљени. Србима је судбина таква, да често морају да беже са својих огњишта, али важно је да се носи сећање. Важно извући поуку из тога што се десило, да ни једна жртва не буде узалудна, већ да то што су они своју крв пролили, буде темељац за оно што ћемо ми стварати у ова слободна времена.

Председница Савеза крајишких удружења Ранка Срдић Милић обратила скупу који баштини нашу традицију и културу сећања:

– По трећи пут се састајемо на истом месту са истим поводом. Оваквим окупљањима тражимо конекцију са небом и остављамо завете будућим генерацијама.

Ранка Срдић Милић је подсетила на речи Светог Николаја који је рекао да наш однос према жртвама треба да се третира на следећа три начина: “да се не светимо у њихово име, да их прослављамо и поменујемо и да што више публикујемо и доступамо јавности те злочине како би сазнали за њих“. Тако и треба да се понашамо, истакла је Срдић Милић.

Начелник општине Грахово Урош Ђуран захвалио се на позиву на овај скуп и истакао да треба опраштати, али не смемо заборавити све злочине који су урађени према српском народу.

У име Града Новог Сада скуп је поздравио помоћник градоначелника Станко Љубичић и истакао да никада не треба заборавити прошлост:

– Окупили смо се данас да одамо почаст свима онима који су изгубили животе и саосећамо са онима којима је ратни вихор узео најдраже. Страшни догађаји у Босанској Крајини никад не смеју бити заборављени. Страдање нашег народа мора да се памти, али не памтимо да би у себи носили гнев и љутњу јер то никоме није од помоћи. Из прошлости треба да учи наша будућност. Памтимо да се не понови. На нама је да негујући културу сећања свакодневно доприносимо да свет буде боље место за живот свих нас.

Представник Представништва Републике Српске у Србији Борислав Максимовић истакао је да су догађаји из 1995. године један од највећих страдања српског народа у одрамбено-отаџбинском рату:

– Ове жртве нам показују колико је велика цена слободе и дужни смо да чувамо Републику за коју смо се изборили и да се увек сећамо жртава. Поштујући своју прошлост и успостављајући културу сећања ми градимо и будућност.

                                                                                                            Новинар Српског кола

                                                                                                            Драгана Шиповац

Нема коментара

Напишите коментар