Бермудски троугао у Бачкој између Врбаса, Куле и Црвенке
Шта је Војводини донела такозвана Осма офанзива и како данас живе колонисти (5). Највише црногорских колониста насељено на простору између Врбаса, Куле и Црвенке.
МЕЂУ готово 250.000 колониста који су, непосредно после Другог светског рата, насељени у Војводину, било је око 38.000 људи из Црне Горе. Главни центар њихове колонизације био је Врбас, из којег су колонисти, касније, распоређивани у друга места, углавном у јужној и западној Бачкој.
– Нису све породице у колонизацију кренуле ни радо, ни из потребе – прича нам, у Савином Селу, удаљеном од Врбаса петнаестак километара, Милутин Марковић (79), професор историје у пензији. – Моја породица је имала имање у Штедиму код Никшића. Преци су нам га, још у турско време, на „сабљи“ добили и разлога да се селимо није било.
Јачи је, наставља саговорник „Новости“, био налог партије, па су се и Марковићи, као и још 6.265 породица из готово свих крајева Црне Горе, у позну јесен 1945. упутили у непознато.
Милутину је тада било десет година и одлично се сећа и саме колонизације, као и потоњих година.
– Када се кретало из Црне Горе убеђивали су нас да не носимо ништа, да нас у Војводини чека све, права Америка, како су нам говорили – вели он. – Ништа од тога није било тачно. Прве године су биле тешка трагедија. Били смо жељни комада хлеба, о мало масти којом бисмо га намазали само смо сањали. Бољи дани почели су тек тамо негде од 1956. године.
Мада су црногорски колонисти, у великом броју, насељени и у Ловћенац, Бачко Добро Поље, Сивац или Змајево, три њихове доминатне коте, бар у перцепцији других житеља Војводине јесу Врбас, Кула и Црвенка или „Бермудски троугао“ како га, не без ироније, али и зависти, често називају. Разлози су, како економска снага, тако и политички утицај тих места, нарочито пре краја осамдесетих година прошлог века. Ту је, разуме се, и неспорна горштачка пробитачност њихових житеља.
У самом Врбасу данас, по проценама, живи око 15.000 људи пореклом из Црне Горе. Као и у другим колонистичким срединама, традицију старог краја љубоморно чувају, с том разликом што се овде за њу брину пре свега племенска удружења. Тако је на челу Удружења Пивљана које окупља Тадиће, Тијаниће, Вуковиће, Ћаласане, Пејовиће, Дурутовиће, Лондровиће, Радовиће и низ других презимена, 38-годишњи Синиша Недић.
– У мене су вредности старог завичаја, и нашег рода, уградили ђед Сретен, којем су 83, и рођен је у Борковићима код Плужина, и отац Радоман, рођен у Врбасу 1953. Заједно томе учимо и мог шестогодишњег сина Балшу – вели Недић.
На попису из 2011. у Врбасу је, иначе, било 7.533 Црногораца. Да им матерњи језик буде црногорски је, међутим, изабрало свега њих 213. Истовремено, на нож је дочекан предлог дукљанског Удружења „Крсташ„ чије седиште је, иначе, у Ловћенцу, да црногорски језик, у општини Врбас буде уведен у службену употребу.
– Ми никоме на бранимо да се изјашњава како хоће, ми само не дамо свој, српски језик. То је језик на којем су размишљали, говорили и писали Нјегош, Вук, Марко Миљанов и друге наше величине. А ни нашим очевима, у време колонизације, нису били потребни преводиоци да би се споразумели са својим новим комшијама – поручује Петар Канкараш, један од оснивача и бивши председник врбаског Удружења Голијана у којем су и Томовићи, Вуковићи, Вишњићи, Вучуревићи, Докнићи, Милошевићи, Бјелице, Давидовићи, Тепавчевићи, Паповићи…
Проглас Голијана против црногорског језика је, иначе, у Врбасу, безрезервно, подржало и Удружење бањско-вучедолско, као и удружења Васојевића, Пипера, Пивљана и Жупљана.
САБОР ВАСОЈЕВИЋА
БЕЗ обзира на то што се седиште Удружења Васојевића налази у Београду, Савино Село, због велике концентрације припадника тог племена, важи за његову неформалну престоницу.
– Отуда се, сваке прве суботе уочи Аранђеловдана који је слава племена, окупљамо у нашем селу – каже Марко Ђукић, председник подружнице у Савином Селу. – Племеници стижу из свих делова Србије, из Црне Горе и из других земаља, па се сваке године окупи између 500 и 600 Зечевића, Бабовића, Марковића, Вукићевића, Дедовића, Нововића, Ђукића, Јелића, Васовића, Туровића, Бојовића…
Преузето са: novosti.rs
Извор: Ђ. Вукмировић
