Гајдобра: Шеици желе оранице

У Гајдобри, селу са 30 доктора наука, вест дана је да шеици мераче њихове њиве. Свега један одсто ратара има решено наводњавање.

ЗАР сада, када смо савладали све ћуди ове црнице, пољопривреди да нас уче шеици из далеке пустиње, из пустоши веће од нашег завичајног камена у Херцеговини?

Мештане јужнобачког села Гајдобра, са око 2.500 душа, махом потомака херцеговачких колониста, у недоумицу је бацила вест да инвеститор из Абу Дабија жели да уложи 100 милиона евра у наводњавање 25.000 хектара најплодније оранице у Војводини.

Гајдобра је и до сада била на гласу по својим специфичностима. Само су јој још шеици недостајали. Ово је изразито пољопривредни крај, њиве су природно богате минералима, па добро рађају чак и кад држава и небо на њих забораве.

Али ово место дало је и 29 доктора наука. На сваких осам житеља по један научник! Многи су у иностранству или предају на универзитетима у Београду, Новом Саду, у бившим републикама.

– Једно од разумних објашњења је да су наши стари, када се “влак без возног реда”у којем је било 500 херцеговачких породица зауставио на железничкој станици у Гајдобри, били невешти у обради земље, па су за сваки случај своју децу давали у високе школе – каже секретар гајдобранске МЗ Милован Савић, дипломирани правник.

Рађају овде у изобиљу и “доктори рукомета”, разасути по светским лигама, мада Гајдобра дуже од три деценије нема ни спортску халу, ни рукометни клуб. Најпознатији рукометаш Спасоје Јањић, лево крило некадашњег првог тима СФРЈ, тренирао је под отвореним небом, баш као и актуелни репрезентативци Рајко Продановић и Добривоје Марковић.

Та нелогичност биће исправљена ускоро, када се постави паркет у великој спортској хали коју је још деведесетих започео Михаљ Кертес.

– Само још да прибавимо пет милиона динара за кошеве и голове, и наша деца ће, најзад, имати прилику да тренирају у затвореном простору – каже Савић.

Породица Иванишевић није забраздила у спорт, него је “до колена и лаката” уронила у топлу војвођанску ораницу. Главна вест и у њиховој кући је могући долазак шеика из Абу Дабија.Читају све новине, не пропуштају ниједан ТВ дневник, не би ли сазнали детаље.

И мада нико званично није ни потврдио да су Арапи “безецовали” баш њих, Гајдобрани су се сами “препознали”:

– Ако су шеици намерачили најбољу земљу, од ове наше, одавде па до Оджака, Србобрана и Бечеја, нема плодније, а има је таман толико, 25.000 хектара – шири руке Недељко Иванишевић, један од најугледнијих произвођача соје и кукуруза.

Иванишевића ретко ко зна по презимену, али по надимку Црво који је наследио од херцеговачког прадеде, познат је у целој Војводини. На својих 15 и још 400 хектара закупљеног државног земљишта у околини, гајио је парадајз, а онда се преоријентисао на уносније културе соју и кукуруз. Помажу му оба наследника, Драган и Ђорђе.

– Прича се да ће “нафташима”ова наша земља бити изнајмљивана за 250 евра по хектару. Ето ти неправде у старту. Ми овдашњи паори плаћамо дупло више – каже Иванишевић и показује грумен земље са своје њиве на којој је недавно подигао православни крст. Ратару, каже, само небо може да помогне.

Подсећа популарни Црво и на народну “чије стадо, његови и пашњаци” и пита се:

– Шта ће бити са српским пашњацима, ако је већ онај хрватски бизнисмен закупио толике хектаре, па још нам сада дођу и шеици? Више нећемо бити своји на своме. А земља нам добра, и херцеговачки камен би на њој родио!

 

ВОДА САМО С НЕБА


У ГАЈДОБРИ и околини, највише земље, око 1.300 хектара припада предузећу “Јединство АД” које је најпре купио Миле Јерковић, а потом Дарко Шарић. Предузеће је пало под стечај. У приватним рукама је још око 2.000 хектара најплодније црнице. Гајдобрани су некада били рекордери у производњи кромпира, а данас гаје првенствено пшеницу, кукуруз и соју. Свега један одсто ратара има решен проблем наводњавања.

Преузето са: novosti.rs
Извор: Ј. СИМИЋ

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар