Боро Ркман: Хрватска опасно галопира ка странпутици усташтва
Бацање хране на човјека што се недавно догодило лидеру Срба у РХ Милораду Пуповцу само по себи није погибељан чин. Али јесте знак. Знак нарастајуће хистерије и знак реусташизације Хрватске. У свеопштој хистерији коју креирају десничарски мозгови који су још остали у ратним деведедестима, јер без ратног фона они су нико и ништа у друштвеним оквирима – отприлике оно што у и прије рата били, поставља се логички оправдано питање шта је слиједеће и ко је слиједећи?
Хрватско друштво годинама већ жмири на оба ока на појаве које га вуку уназад. Јер замјерити се бранитељској пупулацији, односно њеном најрадикалнијем дијелу који диктира односе у друштву, значи у најмању руку политички рулет са тенденцијом пада.
Ултрадесничарски портали који не кокетирају са усташтвом већ га отворено промовишу, телевизијске емисије у којима опскурни гости тумаче историју а квалификације су им једино у томе да су били припадници ове или оне бригаде, стварају атмосферу нетолеранције. Њихове стрелице упрте су прије свега у Србе, у онај преостали број Срба којима се ионако ближи биолошки крај и њихове политичке представнике. Осим Срба на мети су љевичари, комунисти, југославени, хомосексуалци…на мети је свако онај ко се не уклапа у ментални склоп и ко не мисли на начин да је данашња Хрватска насљедница усташтва и да нити једним својим дјелом није створена на партизанштини већ искључиво на најновијем рату.
Сво време институције система ћуте. Ћуте на вербалне нападе, ћуте на пријетње, ћуте на графите. Ћуте на усташизацију свеукупног друштва. Ћуте на скрнављење партизанских и подизање усташких споменика.
Тек повремено, као и случају напада на Пуповца прошли петак, огласи се и премијер и готово сви званични политички актери. И на томе се стане. О нападачу или акцији тражења нападача ни ријечи. А баш овај напад на предсједника СНВ-а и СДСС-а кључних институција Срба у Хрватској је прилика да полиција и правосуђе покажу ефикасност. Да се пронађе починиоц и да законски одговара.
Забрињавајуће је да ћути и свеколика јавност. На препуној загребачкој пијаци „Долац“ и испред препуног ресторана „Амфора“ гдје се догодио инцидент – наравно нико ништа није видио. Ћутња јавности је или одобравање или страх од посљедица експонирања.
И све то у држави чланици Европске Уније!!!
